NATO planeri sumnjaju da bi kontinent izdržao dug sukob

EVROPSKI odbrambeni planeri strahuju da Evropa u ovom trenutku ne bi mogla da izdrži dugotrajan rat iscrpljivanja sa Rusijom, pre svega zbog nedovoljne pripremljenosti javnosti za mogućnost velikog vojnog sukoba.

Evropa trenutno nije spremna za dugotrajan rat iscrpljivanja sa Rusijom, upozorili su odbrambeni zvaničnici koji sarađuju sa NATO-om, navodeći da evropska javnost nije dovoljno pripremljena za mogućnost dugotrajnog vojnog sukoba.

Kako prenosi Gardijan, procene su iznete na forumu o budućnosti evropske vojne koordinacije, održanom u okviru Minhenske bezbednosne konferencije.

Zvaničnici su istovremeno izrazili zabrinutost da Rusija možda dobija takozvani hibridni rat sa Evropom, što bi u slučaju direktnog vojnog sukoba moglo da oslabi mogućnosti NATO-a.

Evropa nije spremna za dug rat

Prema procenama iznetim na skupu, evropske vlade ne mogu sa sigurnošću da računaju na to da će javnost prihvatiti posledice dugotrajnog rata, uključujući povećanje izdvajanja za odbranu na račun drugih javnih rashoda.

Zbog toga bi NATO, prema rečima učesnika foruma, mogao da bude prinuđen da svoje planove usmeri ka relativno kratkom sukobu, umesto ka dugotrajnom ratu iscrpljivanja.

Jedan bivši britanski ministar ocenio je da Zapad nije uspeo da građanima objasni razmere hibridnog sukoba sa Rusijom, dok je jedan britanski diplomata kritikovao dosadašnje vlade zbog toga što nisu dovoljno pripremile javnost za bezbednosne izazove koji dolaze.

Strah od ruskog hibridnog rata

Posebna pažnja posvećena je takozvanom hibridnom ratu, koji, osim vojnih aktivnosti, obuhvata sajber-napade, dezinformacije, političko mešanje i delovanje na kritičnu infrastrukturu.

Evropski zvaničnici strahuju da Moskva koristi političke i društvene podele u evropskim državama, kako na levici tako i na desnici.

Dodatnu zabrinutost izaziva rast podrške desničarskim i populističkim strankama u nekim od najvažnijih evropskih vojnih sila. Prema navodima sa skupa, taj trend mogao bi naredne godine da bude posebno značajan u Poljskoj, Francuskoj i Italiji.

E5 kao novi stub evropske odbrane

Minhenska bezbednosna konferencija promoviše ideju bliže saradnje pet vodećih evropskih vojnih sila – Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Poljske.

Grupa E5 već okuplja ministre odbrane ovih zemalja, a razgovori su usmereni na zajedničku nabavku i razvoj sposobnosti koje su do sada u velikoj meri zavisile od Sjedinjenih Američkih Država.

Među prioritetima su integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana, dalekometni precizni udari i sistemi za rano upozoravanje zasnovani na satelitima.

Predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger ocenio je da Evropa stagnira u trenutku kada spoljne pretnje postaju sve ozbiljnije i da su potrebne dublje integracije u oblasti odbrane.

Vašington smanjuje obaveze?

Jedan od glavnih razloga za ubrzavanje evropske odbrambene saradnje jeste neizvesnost oko budućeg obima američkog vojnog prisustva u Evropi.

Očekuje se da bi Vašington u narednim mesecima mogao da donese odluke o rasporedu svojih trupa koje bi evropske države faktički ostavile sa većom odgovornošću za konvencionalnu odbranu kontinenta.

Ipak, deo evropskih diplomata strahuje da bi SAD mogle da se usprotive stvaranju snažnijeg evropskog stuba unutar NATO-a.

Italija upozorava na sajber-napade

Italija je među državama E5 koje su posebno zabrinute zbog mogućeg uticaja ruskog hibridnog ratovanja na unutrašnju politiku.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani upozorio je da se ta zemlja svakodnevno suočava sa sajber-napadima i da nije imuna na moguće rusko mešanje u izbore koji bi trebalo da budu održani naredne godine.

Ministar odbrane Gvido Krozeto poručio je da bi bilo pogrešno potceniti razmere ruskog uticaja, ali je istovremeno upozorio da se nezadovoljstvo građana ne može automatski pripisivati ruskoj propagandi.

Evropa želi veću samostalnost

Jačanje evropskih vojnih kapaciteta dobija na značaju u trenutku kada se sve više govori o potrebi da Evropa bude sposobnija da samostalno obezbedi sopstvenu bezbednost.

Prema ocenama učesnika foruma, pred Evropom su veliki i dugoročni bezbednosni izazovi, ali ostaje otvoreno pitanje da li postoji dovoljna politička volja i podrška javnosti da se za njih izdvoje potrebna sredstva.

Upravo je nedostatak spremnosti javnosti za dugotrajan sukob, kako se navodi, jedna od najvećih slabosti evropskih odbrambenih planova.

(Politika onlajn)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije