Kako je nekoliko hiljada žena i devojčica pretrpelo zločin
Da li je Danska na Grenlandu počinila genocid?
Foto: Marco Cristofori / robertharding / Profimedia
Pitanje koje bi donedavno zvučalo kao krajnje teška optužba na račun jedne od najuređenijih evropskih demokratija danas je predmet ozbiljne javne, pravne i političke rasprave. Odgovor još nije konačan, ali ono što više nije sporno jeste da su hiljade autohtonih žena i devojčica s ovog ostrva decenijama bile podvrgavane kontracepciji bez njihovog pristanka.
Najmanje 4.000 Grenlanđanki, među kojima je bilo devojčica od svega 12 godina, dobilo je između 1966. i 1991. spirale ili kontraceptivne injekcije, a da često nisu znale šta im se radi ili da nisu dale saglasnost. Do kraja 1970. spiralu je dobilo 4.070 žena, što je predstavljalo približno polovinu svih Grenlanđanki u reproduktivnom dobu.
Program je pokrenut u vreme kada je zdravstveni sistem na najvećem svetskom ostrvu bio pod danskom kontrolom. Cilj je bio da se smanje natalitet i veličina porodica, što su tadašnje vlasti predstavljale kao način da se podignu životni standard i socijalni i zdravstveni uslovi stanovništva. Iza takve administrativne formulacije, međutim, nastale su hiljade individualnih tragedija.
Posledice su kod dela žena bile dramatične, uz obilna krvarenja, infekcije, dodatne operacije, a u nekim slučajevima odstranjivanje materice i trajnu nemogućnost da imaju decu. Posebno je teško bilo to što mnoge godinama nisu ni znale šta im je urađeno.
UMESTO UDALjAVANjA – POMIRENjE
Afera je dobila i geopolitičku dimenziju, jer je izbila u vreme kada je Grenland zbog svog položaja, vojnostrateškog značaja i ogromnih prirodnih bogatstava, postao predmet želje američkog predsednika Donalda Trampa, što su Nuuk i Kopenhagen odlučno odbili. Moglo je da se očekuje da bi otkrivanje jednog od najmračnijih poglavlja danske uprave udaljilo Grenland od Kopenhagena. Za sada se, međutim, događa suprotno. Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen predložio je formiranje komisije za pomirenje, a Mete Frederiksen je ideju odmah prihvatila.
Nilsen je poručio da posao komisije ne bi trebalo da bude traženje krivca, već utvrđivanje istine radi stvarnog pomirenja. Danska premijerka smatra da bi komisija trebalo kritički da sagleda mračne delove zajedničke istorije, prizna nanetu patnju i stvori osnovu za budući odnos zasnovan na poverenju, poštovanju i ravnopravnosti.
Jedna od žrtava, danas sedamdesetogodišnjakinja, ispričala je da se probudila posle intervencije za koju je verovala da je manja operacija i saznala da joj je, bez njenog pristanka, ugrađena spirala. Kasnije joj je lekar rekao da zbog komplikacija više neće moći da zatrudni. Usvojila je dvoje dece iz Kolumbije. To što je rađeno ženama s Grenlanda uporedila je s postupkom prema životinjama.
Druga žena, njena sunarodnica, koja je takođe svedočila, tek je mnogo kasnije povezala godine hospitalizacija, trauma, operacija i bolova sa spiralom koju je dobila. Ovi slučajevi su dugo bili prekriveni ćutanjem. Tek su svedočenje jedne od žrtava i serija podkasta iz 2022. godine privukli širu pažnju javnosti. Danska i grenlandska vlada zatim su pokrenule istragu, a premijerka Mete Frederiksen prošle godine se zvanično izvinila ženama koje su, prema njenim rečima, bile žrtve sistematske diskriminacije zato što su Grenlanđanke.
Usledila je i finansijska reparacija. Danski parlament je krajem avgusta odobrio zakon prema kome će oštećene žene moći da dobiju po 300.000 danskih kruna, odnosno približno 40.000 evra. Obeštećenja obuhvataju period od 1960. do 1991. godine. Ali, novac teško može da nadoknadi izgubljeno materinstvo, godine fizičkog bola i psihičke posledice, što priznaje i sama danska vlada.
Ostaje i najteže pitanje, da li je sve to bio genocid. Odgovor je komplikovan zbog pravne definicije ovog zločina. Konvencija UN o genocidu među radnje koje mogu da predstavljaju genocid izričito ubraja i nametanje mera kojima je cilj sprečavanje rađanja unutar određene nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe. Međutim, nije dovoljno dokazati samo da je takvih mera bilo. Za genocid mora da postoji i posebna namera da se zaštićena grupa potpuno ili delimično uništi.
Eksperti angažovani da ispitaju slučaj podelili su se oko zaključaka, pa su na kraju nastala dva izveštaja. Glavni izveštaj nije pronašao dokaz da su danske vlasti ili zdravstveni radnici imali nameru da unište grenlandsku populaciju. Izdvojena grupa stručnjaka zaključila je da se genocidna namera ne može utvrditi samo na osnovu kontraceptivne kampanje, ali ni definitivno isključiti bez razmatranja šire slike danskog odnosa prema grenlandskom narodu.
Posebno je ozbiljan zaključak izdvojene grupe da postoji razumna osnova za tvrdnju da je Danska već 1969. znala za ozbiljan rizik da program može da predstavlja sprečavanje rađanja unutar jedne etničke grupe, a da nije preduzela sve što je mogla da ga zaustavi. Da li je time prekršila Konvenciju o genocidu, prema samim autorima, konačno bi mogao da utvrdi samo nadležni sud.
Danskoj se, osim masovne kontracepcije, zameraju i odvajanje grenlandske dece od porodica, njihovo slanje u Dansku i pokušaj stvaranja elite, kao i sporna usvajanja i izdvajanja dece iz grenlandskih porodica. Dvadeset dvoje mališana poslato je tako 1951. godine u Dansku. Ideja je bila da dobiju dansko obrazovanje i da potom predstavljaju svojevrsnu prethodnicu modernizacije Grenlanda. Većina dece nisu bila siročad. Odvajanjem su izgubila ili znatno oslabila veze s porodicama. Šestoro je na kraju usvojeno u Danskoj, a 16 vraćeno na Grenland, gde su smešteni u dom i gde im je kontakt s porodicama bio veoma ograničen. Neka deca su tokom boravka u Danskoj zaboravila i maternji jezik.
Drugi fenomen je mnogo šira praksa usvajanja grenlandske dece u danskim porodicama tokom narednih decenija. Jedno ovogodišnje istraživanje govori o stotinama, možda čak i hiljadama dece koja su od pedesetih do sedamdesetih godina završila u danskim porodicama kroz zvanična i neformalna usvajanja, što se pripisuje procesu “danifikacije” Grenlanda.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
