Muzički trijumvirat u antičkoj Areni: Uživo sa Stingovog koncerta | Srpska dijaspora

„Idemo na Stinga u pulsku Arenu u avgustu“, bio je obećani zlatni letnji dan još od kraja februara kad su karte kupljene. Pik leta, Arena, more, pesme uz koje živimo ceo život.

Kad smo s proleća počele da slušamo plej-listu sa Stingove koncertne turneje „3.0“ – koja je pre godinu i po počela u Americi a ovog leta u Evropi – shvatile smo da – znamo sve. Svejedno da li su to pesme iz „Police“ faze ili njegove lično – one su nam „u ušima“. Takoreći, muzička podloga svačijeg života.

Sting u oktobru puni 75 godina. Svira već 50. Do kraja godine čeka ga više od 20 koncerata, a pre Pule je imao petnaestak nastupa po Evropi. Dan ranije svirao je u gradu Bassano del Grappa u severnoj Italiji, tri dana posle u Limasolu na Kipru, pa onda u Rumuniji. Ogroman fizički i mentalni napor, organizacija i disciplina, u osmoj deceniji života.

A na sceni onaj isti Sting kog znate oduvek: snažan, jak glas, pevanje bez greške i bez poštede, vitko telo, napetih, vidljivih mišića, u pokretu. Muzičar, njegov instrument i glas, i to je sve. Nema potrebe za scenskim efektima, pretencioznom video-produkcijom – ništa ti ne odvlači pažnju od muzike i muzičara.

Isto važi i za dvojicu muzičara sa kojima nastupa na ovoj turneji. Gitarista Dominik Miler, koji je zajedno sa Stingom komponovao hit „Shape of My Heart“, i bubnjar i perkusionista Kris Mas. To su sve višedecenijske karijere, ljudi koji u sebi spajaju više umetnosti i više epoha. No, njihov nastup je krajnje jednostavan – izađu na scenu, bilo gde na svetu, iznesu svoje instrumente i svojim prstima i glasom na licu mesta stvaraju umetnost. Trijumvirat samouverenih muzičara koji poštuju svoju publiku i svoju umetnost.

I publika ume da uzvrati. Od sedih glava do mladih ljudi, lokalci, turisti, iz iznajmljenih apartmana i sa jahti, svi vole Stinga u letnje predvečerje. Kilometarski redovi za ulaz u pulsku Arenu, vrućina i znoj, lepeze i gemišt ili pivo.

„A vi ste iz Beograda? Ajme, kako smo se proveli dobro u Beogradu prije 17 godina! Pa hrana, pa muzika…“

„A pa morate opet doći, to je bilo davno, imate toliko toga da vidite.“

Da je ovo strip, ovde bi bio oblačić iznad glave sagovornice iz Beograda, koja se pita – a šta bi mogli sad da vide u gradu?

„Možda upadnete na neki protest!“ Nije im nezanimljiv predlog, inače se često pita „kako je tamo“, misleći na Srbiju, na politiku, proteste. Česta smo tema i u hrvatskoj štampi, više Vučić, doduše, nego sama Srbija.

Posle Stinga, u Areni je svirao Nik Kejv, taman pred koncert na Kalemegdanu. A onda sredinom septembra i Haris Džinović. Gde je Haris, tu je i dernek, što vraća priču o tome da li se Arena previše komercijalizuje, zloupotrebljava i uništava. To je dugogodišnja polemika u Hrvatskoj kojoj doprinosi i to što ovaj amfiteatar star 2000 godina nije na UNESCO listi svetske baštine. Čak dva puta je propadala kandidatura za tu listu. Profit ili kulturno nasleđe, večita dilema.

Dok kod Stinga nikakvih dilema nema.

NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 20. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP