Predsednik Uzbekistana u poseti Srbiji, očekuje se uspostavljanje strateškog partnerstva
Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev (Shavkat Mirziyoyev) danas boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, tokom koje se očekuje uspostavljanje strateškog partnerstva dve zemlje i potpisivanje više od 20 bilateralnih dokumenata.
Mirzijojev će danas razgovarati u četiri oka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji će mu prethodno prirediti svečani doček ispred Palate “Srbija”, a posle će biti održan sastanak delegacija dve zemlje predvođenih liderima.
Potom će, prema najavi Vučićevog kabineta, uslediti razmena bilateralnih dokumenata, potpisivanje Zajedničke izjave Srbije i Uzbekistana o uspostavljanju odnosa strateškog partnerstva i ceremonija uručenja Mirzijojevu Ordena Republike Srbije na velikoj ogrlici.
Najavljeno je i predstavljanje buduće Taškentske ulice u Beogradu, koja će nositi naziv glavnog grada Uzbekistana, kao i Poslovni forum Srbija-Uzbekistan.
Mirzijojev je bio premijer Uzbekistana od decembra 2003. do decembra 2016. godine, od kada obavlja funkciju šefa države. Međunarodna organizacija Fridom haus opisuje Uzbekistan kao autoritarnu državu sa malo znakova demokratizacije. Delovanje opozicionih stranaka nije legalno. Zakonodavna i sudska vlast su instrumenti izvršne vlasti, koja reforme sprovodi dekretima. Mediji su pod čvrstom kontrolom vlasti.
Predsednik Uzbekistana je juče posle podne stigao u Beograd sa suprugom Ziroat Mirzijojevom, a na aerodromu “Nikola Tesla” dočekao ih je Vučić sa suprugom Tamarom, uz crveni tepih, gardu Vojske Srbije i tradicionalnu pogaču i so.
Vučić je na Instagramu napisao da je prva zvanična poseta Mirzijojeva Srbiji još jedna potvrda sve snažnijih veza dve zemlje, međusobnog poštovanja i zajedničke želje za još bližom i sadržajnijom saradnjom u predstojećim godinama.
Srbija je 31. decembra 1991. priznala nezavisnost Uzbekistana, dotadašnje sovjetske republike, a diplomatski odnosi dve zemlje uspostavljeni su 18. januara 1995. godine. Značajan napredak u bilateralnim odnosima ostvaren je u poslednjih godinu dana. Mirzijojev i Vučić su kratko razgovarali u Pekingu u septembru prošle godine, a predsednik Srbije je potom boravio u Uzbekistanu od 28. do 30. oktobra.
Ambasador Uzbekistana u Srbiji Ojbek Šahavdinov izjavio je za RTS da je poseta Mirzijojeva “logičan nastavak prve, istorijske posete” Vučića Uzbekistanu prošlog oktobra.
“Ovogodišnja poseta će biti velikih razmera. Prošle godine smo potpisali 12 dokumenata. Sada planiramo da potpišemo više od 20. Uz to, nadamo se da ćemo podići naše odnose na strateški nivo, što će stvoriti institucionalni okvir za strateški dijalog između naših zemalja na nivou samita, kao i na ministarskom nivou i na svim drugim nivoima”, rekao je Šahavdinov.
On je kazao da se stavovi i pristupi dve zemlje po mnogim međunarodnim pitanjima poklapaju i da je zato važno uspostaviti dobru ekonomsku saradnju, trgovinu i odnose između kompanija.
“Uzbekistan ne priznaje nezavisnost Kosova i to nije novi pristup. On je zasnovan na Povelji Ujedinjenih nacija. Mi poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja i mirno rešavanje svih sporova , i zato ćemo zadržati ovaj naš stav”, naveo je ambasador Uzbekistana.
U Beogradu je juče, uoči dolaska Mirzijojeva, održana sednica Prve mešovite srpsko-uzbekistanske komisije za ekonomsku saradnju.
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje Nenad Popović izjavio je da su na sednici razmotreni najvažniji pravci daljeg razvoja ekonomskih odnosa Srbije i Uzbekistana, sa akcentom na povećanje trgovinske razmene i investicija neposrednijim povezivanjem kompanija , i i na realizaciju zajedničkih projekata od obostranog interesa.
“Uzbekistan je ekonomski lider Centralne Azije, zemlja sa više od 40 miliona stanovnika, mladom populacijom, velikim ekonomskim potencijalom i tržištem u ekspanziji. Za Srbiju, Uzbekistan predstavlja veoma značajnog partnera sa kojim želimo da gradimo uspešnu i dugoročnu ekonomsku saradnju”, rekao je Popović.
Popovićev kabinet je saopštio da je robna razmena Srbije i Uzbekistana dostigla u prošloj godini 42 miliona dolara, a da je srpski izvoz iznosio 26,4 miliona dolara, uz rast od 53,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Mogućnosti za dalje unapređenje saradnje prepoznate su u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije, semenske proizvodnje, mašinogradnje i elektrotehnike, farmaceutske i tekstilne industrije, građevinarstva, informacionih tehnologija, robotike, veštačke inteligencije, digitalizacije, inovacija, novih tehnologija, transporta, logistike i turizma.
Fond za inovacionu delatnost Srbije juče je sa IT parkom Uzbekistana potpisao Memorandum o razumevanju, kojim je uspostavljen okvir za povezivanje inovacionih ekosistema dve zemlje.
Lazarević: Srbija prva evropska zemlja sa kojom Uzbekistan želi sporazum o slobodnoj trgovini
“Danas će biti potpisana i zajednička deklaracija kojom zapravo ulazimo u pretpregovore, odnosno definisanje modaliteta daljih pregovora”, kazala je Lazarević za RTS.
Objasnila je da je to standardna faza u proceduri koja prethodi pregovorima, dok bi sledeći korak bio formiranje stručnog tima dve strane koji će definisati modalitete pregovora, obuhvat budućeg sporazuma i njegove ključne komponente.
Lazarević je kazala da Uzbekistan za sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama Zajednice nezavisnih država, ali da intenzivno širi mrežu partnera, pa je započeo pregovore sa Indonezijom i Singapurom pre nekoliko dana.
“Srbija je prva evropska zemlja sa kojom žele da uđu u pregovore”, naglasila je ministarka.
Prema njenum rečima, ekonomska saradnja Srbije i Uzbekistana poslednjih godinu dana beleži intenzivan razvoj, jer su od oktobra prošle godine do aktuelne posete Srbiji predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva, organizovana četiri poslovna foruma sa ciljem povezivanja poslovnih zajednica dve zemlje.
Poseban značaj saradnji, kako je navela, daje brzi ekonomski razvoj Uzbekistana i čitavog regiona Centralne Azije.
Uzbekistan je, kako je istakla, u prva dva kvartala ove godine zabeležio rast BDP-a od 8,6 odsto, a njegova ekonomija razvija se u više sektora u kojima “postoji visok stepen komplementarnosti sa Srbijom”.
Lazarević je dodala da Srbija, kada je reč o Centralnoj Aziji, već ima režim slobodne trgovine sa Kazahstanom i Kirgistanom u okviru Evroazijske ekonomske unije.
Ministarka je ukazala da je poljoprivreda jedna od oblasti u kojima postoji veliki potencijal za saradnj jer učestvuje sa 17,3 odsto u BDP-u Uzbekistana i zapošljava četvrtinu radne snage te zemlje.
Dodala je da Srbija na uzbekistansko tržište već izvozi mašine za prehrambeni sektor, kao i sadni i semenski materijal.
Uzbekistan je uspešan proizvođač pšenice i brojnih vrsta voća, pa Lazarević očekuje i intenziviranje saradnje sa institutima u Srbiji.
Ona je navela da, pored povećanja trgovine robom i uslugama, saradnja bi Srbiji mogla da obezbedi i značajne sirovine za domaću industriju, ali istovremeno i veći prostor za plasman srpskih proizvoda na uzbekistansko tržište.
Lazarević je ukazala i na mogućnost osnivanja zajedničkih preduzeća, posebno u tekstilnom sektoru.
Objasnila je da je plan da se obezbedi povoljnija uvozna sirovina koja bi se dalje prerađivala u Srbiji, čime bi se podržala domaća prerađivačka industrija i proizvodnja namenjena izvozu.
Uzbekistan je, kako je dodala, značajan izvoznik jezgrastog i sušenog voća, pa bi razvoj slobodne trgovine mogao da se odrazi i na cene tih proizvoda na domaćem tržištu.
Ministarka je govorila je i o rezultatima posete Dubaiju, gde je učestvovala na godišnjem investicionom sastanku koji okuplja predstavnike vlada, investitore i najveće kompanije.
Tokom boravka razgovarala je sa ministrom spoljne trgovine Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsednikom Komore Dubaija, kao i sa generalnim sekretarom Saveta za saradnju arapskih država Zaliva.
Prema njenim rečima, generalni sekretar tog Saveta izrazio je želju da poseti Srbiju tokom Ekspa, a biće mu upućen i zvaničan poziv.
Lazarević očekuje i da u narednih nekoliko meseci Srbiju poseti ministar spoljne trgovine UAE sa predstavnicima kompanija.
“Želimo da iniciramo jedan novi investicioni ciklus i da nam dođu nove emiratske kompanije u neke nove oblasti saradnje na kojima i te kako radimo”, kazala je ona.
Govoreći o najnovijim spoljnotrgovinskim pokazateljima, Lazarević je navela da je u periodu od januara do jula izvoz Srbije porastao 8,8 odsto i premašio 21 milijardu evra.
Uvoz je u istom periodu rastao dvostruko sporijom stopom – 4,4 odsto.
Naglasila je da Evropska unija ostaje ključno tržište za Srbiju, pa je tako izvoz u EU porastao za gotovo deset odsto, a Nemačka je na prvom mestu sa više od tri milijarde evra srpskog izvoza, dok je Italija druga sa gotovo dve milijarde.
Posebno je značajan, istakla je ministarka, rast izvoza prerađivačke industrije od skoro deset odsto.
“Mislim da se u ovom teškom, izazovnom vremenu sa kojim se suočavaju i Evropa i svet, srpska ekonomija i spoljna trgovina drže jako dobro”, ocenila je Lazarević.
Ministarka je govorila i o primeni digitalnih cenovnika, podsećajući da je tim sistemom obuhvaćeno 35 trgovinskih lanaca sa oko 1.000 objekata i 25 grupa proizvoda.
Od 35 trgovaca, njih 26 je već imalo obavezu dostavljanja podataka tokom primene uredbe, dok je devet novih u sistemu i potrebno im je vreme da se tehnički prilagode.
Ona je istakla da Ministarstvo trgovine, u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, radi na tome da trgovci podatke dostavljaju u odgovarajućoj formi, posebno za Portal otvorenih podataka.
Cilj je da građani početkom sledeće godine dobiju digitalne alate koji će im omogućiti da jednostavno upoređuju cene u različitim trgovinskim lancima.
“Intencija nam je da već početkom sledeće godine imamo digitalne alatke kojima ćete sa vašeg mobilnog telefona moći da imate svoju personalizovanu potrošačku korpu i da jedan isti proizvod pratite kroz različite supermarkete i upoređujete cene”, najavila je Lazarević.
(Beta, 08.09.2026)
