Mercovi demohrišćani zabrinuti za budućnost, Alternativa sastavlja vladu u Saksoniji-Anhalt

TEKTONSKI poremećaj koji je donela ubedljiva pobeda desnih suverenista Alternative za Nemačku (AfD) u pokrajini Saksonija-Anhlat, kako je ocenio sam kancelar Fridrih Merc, nije međutim, osigurao apsolutnu većinu u regionalnom parlamentu. To znači da će desničari morati dobro da se pomuče da naprave vladu, naročito s obzirom na izjave budućeg premijera Ulriha Zigmunda da “u vlast mogu samo spremni za apsolutni zaokret”.

Istovremeno, Mercu, koji se zakleo da će oživeti posrnulu privredu, a potom usmerio novac u vojsku kriveći same građane za ekonomske probleme, rejting se strmoglavio na rekordno nizak: samo 15 odsto Nemaca daje mu svoje poverenje.

– Jučerašnji dan nije promeni samo Saksoniju-Anhalt, nego čitavu Nemačku, a to će imati posledice, uključujući međunarodne – poručio je Merc, svrstavajući u stranke koje “imaju problem sa osnovnim načelima pravne države”, pored AfD, i Levicu i Savez Sare Vagenkneht. – Savezna vlada, nastaviće da brani ustavne vrednosti. Kod nas se vlast poverava, a ne osvaja. Uvek ćemo čuvati svoj politički poredak i čvrstu ukorenjenost u Evropi.

Merc se oglušio o mnoge apele da preispita svoj reformski kurs, pa i o onaj u samoj izbornoj noći kad je to predložio i vicekancelar i lider SPD Lars Klinkbajl. Inat, međutim, tera samo sebi i Hrišćansko-demokratskoj uniji(CDU). Posle izbornog debakla njegovih demohrišćana, čekaju ga izbori u Berlinu i Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji, već 20. septembra, koji, izvesno, neće doprineti okretanju ćurka na vodenicu njegove vlade, naprotiv.

Kancelar bi morao da prizna da su žitelji Saksonije-Anhalt osetili ekonomsku krizu jače nego drugi nemački regioni. Od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022, više od 11.000 ljudi, izgubilo je posao u proizvodnom sektoru Zigmund je, s druge strane, obećao da će se boriti protiv deindustrijalizacije i predvideo ekonomski bum u Saksoniji. Nad pobedu se, kao svojevrsna senka, nadvija i rezultat studije Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu, da bi AfD na pokrajinskom nivou mogao da se suoči sa budžetskim deficitom od 2,2 milijarde evra, ako ispuni sva predizborna obećanja bez spoljne podrške.

Dok će se Alternativa mučiti sa kasom, savezna vlada suočiće se sa ogromnim izazovom koji se sastoji u činjenici da AfD najavljuje ukidanje sankcija Rusiji, a isti takav, kako kaže, “politički novi početak” u Saksoniji-Anhaltu traži i Sara Vagenkneht, liderka od koje bi mogla da zavisi i nova vlada u Magdeburgu, budući da je osvojila pet poslaničkih mandata, koji bi dobro došli AfD, “kratkom” za tri parlamentarna glasa do apsolutne većin. Ona, doduše, ne govori o koaliciji sa AfD, nego o mogućnosti da se za pojedina pitanja u parlamentu formiraju većine koje do sada, zbog odnosa snaga nisu postojale. Jedno od tih pitanja, kaže, biće kraj sankcija Rusiji.

Alternativa je došla u sukob sa mejnstrim partijama u Nemačkoj već dve godine posle svog osnivanja, usred migrantske krize u Evropi, 2015, svojom izuzetno oštrom antimigracionom retorikom. Taj stav, kako se međutim, pokazalo, udara u temelje nemačkog političkog sistema, pa je AfD svako malo na meti optužbi za podrivanje Ustava i demokratije.

Cepanje CDU?

DEMOHRIŠĆANE muči mogućnost da mnoge od njih uhvati raspoloženje da sruše takozvani “zaštitni zid” prema AfD, osmišljen da spreči koalicije između desnice i drugih strana. Pojedini u najgorem slučaju vide čak rizik od cepanja CDU. Zamenik šefa poslaničke grupe u Bundestagu, Sep Miler, strahuje i od masovnog ispisivanja iz CDU ako bude sarađivao sa Levicom, koju su demohrišćani takođe svojevremeno isključili iz budućih koalicionih varijanti.

Agenda

NOVI parlament mora prvi put da se sastane najkasnije 30 dana posle izbora, dakle, 6. oktobra. Mandati premijera i ministara, takođe prestaju tog datuma, ali su oni obavezni da ostanu na funkcijama dok ih ne preuzmu njihovi naslednici. Premijer se bira tajnim glasanjem bez rasprave, a nema roka za to. Ako izbor ne uspe u prvom krugu, drugi mora da se održi u narednih sedam dana. Ukoliko ni taj pokušaj ne uspe, parlament pokrajine u roku od dve nedelje odlučuje da li treba raspustiti skupštinu. Ako to ne odluči većina parlamentaraca, odmah se održava novo glasanje, a u tom slučaju dovoljna je prosta većina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije