Kako razlikovati stvarnu zaljubljenost od sopstvene iluzije: Šta je limerencija? | Srpska dijaspora

Osam godina Džordan se osećala kao da je pod snažnom čarolijom. Sa kolegom je bila u neobaveznom odnosu, ali iako ga nije dobro poznavala, osećala je snažnu privlačnost prema njemu i bila uverena da je on njena srodna duša.

„Mislila sam na njega svakog dana, sve vreme“, rekla je Džordan (35), koja je zamolila da se navede samo njeno ime.

Svaka pesma podsećala ju je na njega, izmišljala je razloge da mu se javi i zamišljala da će na kraju završiti zajedno.

Njeno iskustvo bilo je veoma intenzivno, ali nije retko.

Iako nema mnogo istraživanja, neuronaučnik Tom Belani procenjuje za Njujork tajms da ovu vrstu opsesivne zaljubljenosti barem jednom u životu iskusi čak polovina ljudi. Ona se naziva limerencija.

Šta je limerencija?

Limerencija je stanje koje prate jaka čežnja za nekim, nametljive misli, ponašanje koje je teško kontrolisati i velika potreba da osećanja budu uzvraćena.

Termin je sedamdesetih godina prošlog veka uvela psihološkinja Doroti Tenov, ali nije zvanična medicinska dijagnoza.

Dok je obična simpatija najčešće prolazna, limerencija može da traje mesecima, godinama, pa čak i decenijama.

Zaljubljenost postaje problem kada počne da ometa svakodnevni život – kada osoba zbog nje ne može normalno da radi, spava ili jede.

Limerencija nije isto što i ljubav. Iako obe uključuju snažna osećanja, ona se uglavnom zasniva na maštanju i neizvesnosti, a ne na stvarnom poznavanju druge osobe. Ta osoba postaje simbol sreće i ispunjenja.

Osoba koja doživljava limerenciju stalno traži znake da je druga strana zainteresovana.

Pogled, poruka ili reakcija na društvenim mrežama mogu poslati povod za detaljno analiziranje: da li je to znak odbijanja ili dokaz da su osećanja ipak uzvraćena?

Zašto nas neizvesnost privlači?

Upravo neizvesnost održava takvu zaljubljenost. Prema Belamiju, limerencija može da podseća na zavisnost.

Kada osetimo da su nam osećanja uzvraćena, mozak to doživljava kao nagradu. Ako takvi znaci dolaze samo povremeno i nepredvidivo, potreba da ih ponovo tražimo može postati još jača.

Neki ljudi mogu biti skloniji limerenciji od drugih. Istraživanja ukazuju na veći rizik kod osoba sa anksioznim stilom vezivanja, koje se plaše napuštanja.

Ljudi koji prolaze kroz limerenciju često jesu anksiozni i mogu pokazivati opsesivno ponašanje, ali to ne znači da nužno imaju anksiozni ili opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Limerencija obično donosi mnogo bola, ali nije dovoljno samo odlučiti da će osećanja nestati.

Može pomoći ako osoba prepozna poriv da se javi drugoj osobi ili podseti sebe da je to deo limerencije. Korisno je i da prestane da idealizuje tu osobu i obrati pažnju na njene mane.

Prekid kontakta često se smatra najdelotvornijim načinom da prestanu povremeni „znaci“ koji hrane nadu, ali to nije uvek moguće niti lako.

Kada je Džordanin kolega prekinuo kontakt sa njom, nije mogla da spava i jedva je jela.

„To me je zaista potreslo“, rekla je.

Razgovor sa terapeutom koji razume limerenciju takođe može biti koristan. Kognitivno-bihejvioralne metode mogu pomoći osobi da prepozna svoje misli i porive.

Ljude ponekad privlače osobe koje imaju osobine za kojima i sami čeznu. Terapija im može pomoći da te potrebe bolje razumeju i pronaðu zdraviji način da ih ispune.