Trgovinski rat: Kanada uzvratila kontracarinama, Tramp preti zabranom prodaje aviona kanadskog proizvođača u SAD | Srpska dijaspora

Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade ušao je u novu fazu – a situacija bi vrlo brzo mogla da postane još ozbiljnija.

Kanada je u utorak uvela carine od 15 do 50 odsto na američku robu vrednu oko 20 milijardi dolara, uzvraćajući istom merom na carine koje je predsednik Donald Tramp prošlog meseca uveo na kanadsku robu.

Nova carinska opterećenja obuhvataju i proizvode od papira, građevinski materijal, kućne aparate i poljoprivredne proizvode.

Trgovinski pregovori između dve zemlje, koje su među najvažnijim trgovinskim partnerima, propali su prošlog meseca u poslednjem trenutku. Tramp je prvobitno odložio rok koji je sam postavio za uvođenje carina, ističući da je dogovor nadomak postizanja. Međutim, dve strane nisu uspele da prevaziđu preostale razlike dok su pregovarači pokušavali da usaglase poslednje detalje, piše CNN.

Od tada su američki predsednik Donald Tramp i kanadski premijer Mark Karni razmenjivali sve oštrije prozivke. Tramp je otišao toliko daleko da je jezero Ontario preimenovao u „Američko jezero“, zapretio da će od 1. januara udvostručiti carine na automobile na 50 odsto, a sada planira da zabrani jednoj od vodećih kanadskih avio-kompanija, Bombardieru prodaju aviona u SAD ukoliko ih bude proizvodila van Sjedinjenih Država.

„Ako žele naše tržište, moraju da proizvode ovde i da prestanu da se prema Americi ponašaju kao prema ’kasici-prasici’“, napisao je Tramp u ponedeljak na društvenoj mreži Truth Social. CNN je kontaktirao Belu kuću povodom najavljene zabrane.

U odgovoru CNN-u, kompanija sa sedištem u Montrealu saopštila je da ima značajno proizvodno prisustvo u SAD i da nastavlja da širi poslovanje u toj zemlji.

„Američka avio-industrija je jasan dobitnik kada je reč o trgovini i izvozu. Bombardier daje značajan doprinos tom sektoru i otvara desetine hiljada radnih mesta širom Sjedinjenih Država“, navela je kompanija.

„Ne pregovaraju ozbiljno“

Tokom trgovinskih pregovora, Karni je optuživao Amerikance da ne pregovaraju ozbiljno.

„Kada Amerikanci prestanu da prave mimove, prestanu da prozivaju, prestanu da pokušavaju da deluju čvrsto i počnu ozbiljno da razgovaraju o tim pitanjima – možemo da razgovaramo“, rekao je Karni prošle nedelje.

Intenziviranje trgovinskog rata između dve susedne zemlje odvija se samo dva meseca uoči izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata, što republikance u neizvesnim izbornim trkama dovodi u situaciju da objašnjavaju svoje stavove o carinama koje je uveo predsednik. Među njima je i senatorka Suzan Kolins iz Mejna, koja se suočava sa teškom borbom za reizbor i kritikovala je Trampove carine.

Kanadska ministarka industrije Melani Žoli rekla je da vlada svoje kontramere posebno prilagođava kako bi „izvršila politički pritisak“ na Trampovu administraciju da preispita svoje poteze. Otava je, međutim, izuzela američke morske plodove iz carina od 25 odsto – potez kojim su industrije u važnim saveznim državama poput Aljaske i Mejna pošteđene potencijalno značajnog udara.

Pored Trampove pretnje Bombardieru, očekuje se da će on uvesti i nove kontracarinske mere, što bi izazvalo još jedan odgovor Karnija. Sledeća runda uzajamnih mera mogla bi da pogodi mnogo bliže.

Premijer Ontarija Dag Ford rekao je da bi njegova pokrajina mogla da uvede ograničenja na izvoz električne energije saveznim državama kojima je isporučuje, poput Njujorka i Mičigena.

Zašto su pregovori propali

Kanadski zvaničnici rekli su da su njihove američke kolege tražile od Kanade da promeni pravila koja uređuju koliko su istaknuti kanadski i sadržaji na francuskom jeziku na striming platformama, kao i zahteve u vezi sa deklarisanjem proizvoda na engleskom i francuskom jeziku. Karni je te mere zaštite branio kao temelj kanadske kulture.

„Za Amerikance su pitanja francuskog jezika, kulture Kvebeka, frankofone kulture i kanadske kulture iritantna. Ovde u Kvebeku, ovde u Kanadi, to su prava, osnovna prava“, rekao je Karni prošlog meseca.

Tramp je, međutim, rekao: „Nikada se ne bih mešao u to da Kanađani govore francuski!“ U objavi na društvenoj mreži Truth Social dodao je da Karniov stav prema SAD vidi kao pokušaj da ojača svoju političku bazu.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir negirao je da su razgovori o zahtevima u vezi sa francuskim jezikom bili uzrok propasti pregovora.

Karni je to predstavio kao promenu stava u odnosu na ono o čemu se prethodno razgovaralo.

„Odjednom ih nije briga za kanadski jezik ili kulturu i te elemente. Pa, ako ih nije bilo briga, nije trebalo da ih zadrže u sporazumu“, rekao je Karni prošle nedelje.

Američki ministar trgovine Hauard Latnik rekao je da je dogovor propao zbog zahteva koje su kanadski trgovinski zvaničnici izneli u poslednjem trenutku, uključujući i traženje olakšica za carine na kamione. SAD trenutno na ta vozila primenjuju carinu od 25 odsto, uz izuzeća za deo svakog vozila koji ispunjava odredbe trilateralnog trgovinskog sporazuma između SAD, Kanade i Meksika, koji je Tramp sklopio tokom svog prvog mandata. Iste carine od 25 odsto primenjuju se i na automobile i auto-delove.

Kao deo preliminarnog dogovora, SAD su pristale da smanje carine na automobile na 15 odsto, „uz mogućnost da se spuste na sedam odsto“, rekao je Grir u intervjuu za CBC News u avgustu. On je takođe rekao da su se dve strane saglasile da prepolove carine na čelik i aluminijum, na 25 odsto.

Ko je u boljoj poziciji?

Na marginama sastanka G20 prošle nedelje, američki ministar finansija Skot Besent sugerisao je da SAD imaju prednost u trgovinskom ratu.

„Mislim da ne možete da vodite politiku uzajamnog odgovaranja sa nekim ko je 13 puta veći od vas“, rekao je u intervjuu za CNBC 31. avgusta.

Tačno je da je američka privreda, merena bruto domaćim proizvodom, prošle godine bila 13 puta veća od kanadske, ali to ne znači da SAD mogu da izađu iz ovog sukoba bez posledica.

Tramp je, međutim, u petak rekao da bi SAD uštedele novac prekidom trgovine sa Kanadom.

„Ako ne budemo uopšte trgovali sa Kanadom, ako potpuno prekinemo trgovinu sa Kanadom, uštedećemo 90 milijardi dolara.“ To, međutim, nije sasvim tačno.

Trgovinski odnosi SAD i Kanade takvi su da se obe zemlje oslanjaju jedna na drugu kada je reč o robi koju nije lako zameniti proizvodima iz drugih trgovinskih partnera, zbog čega bi posledice osetile obe strane, bez obzira na veličinu njihovih privreda.

Evo šta je najviše pogođeno:

Automobili

Ako Trampova pretnja da će od 1. januara 2027. godine povećati carine na vozila iz Kanade sa 25 na 50 odsto bude ostvarena, to bi predstavljalo novi udarac automobilskoj industriji, piše BBC.

Automobili, kamioni i delovi spadaju među glavne proizvode kojima trguju SAD, Kanada i Meksiko, dok se proizvodni sektor i lanci snabdevanja prostiru preko granica.

Uprkos tome što su ranije uvedene carine povećale troškove proizvođačima, auto-dileri su do sada preuzeli „lavovski deo“ tog tereta, kaže Bernard Jaros, vodeći ekonomista kompanije Oxford Economics.

„Ali taj amortizer je pri kraju“, dodaje on. „Nedavno najavljene carine od 50 odsto na automobile, kamione i auto-delove iz Kanade mnogo bi se brže nego ranije prelile na potrošačke cene.“

Jaros smatra da bi veći troškovi uvoza u SAD mogli da ubrzaju trend u kojem proizvođači daju prednost luksuznim automobilima, SUV vozilima i pikapovima, kao i da podignu cene polovnih automobila ukoliko ponuda novih, ali jeftinijih vozila postane ograničena.

Karni za sada nije odlučio da uzvrati na Trampovu pretnju carinama od 50 odsto, ali je od prošle godine na snazi carina od 25 odsto na uvoz određenih američkih vozila.

Kuće

Građevinski materijali poput čelika, aluminijuma i drvne građe već su ranije bili obuhvaćeni carinama, ali je Kanada sada izjednačila američke stope za metale i podigla ih na 50 odsto.

Karni je takođe uveo uvozne carine na nekoliko proizvoda od drveta iz SAD, poput šperploče, pa čak i na šrafove koji se koriste za spajanje drvene građe.

To znači da će građevinske firme koje uvoze takve materijale imati veće troškove i da bi mogle da ih prebace na kupce kroz više cene – što bi, na primer, moglo da poveća troškove izgradnje kuća.

Udruženje kanadskih proizvođača šumskih proizvoda saopštilo je da bi carine „povećale troškove sa obe strane granice“, dok je u SAD Bil Ouens, predsednik Nacionalnog udruženja građevinara kuća (NAHB), pozvao Trampa da građevinski materijal izuzme iz svoje carinske politike zbog „trajne krize dostupnosti stanovanja“.

„Carine na građevinski materijal povećavaju neizvesnost na tržištu, opterećuju lance snabdevanja i povećavaju troškove izgradnje“, rekao je.

SAD su 2024. godine uvezle drvne proizvode u vrednosti od 23 milijarde dolara (32 milijarde kanadskih dolara, 17 milijardi funti), pri čemu je gotovo polovina stigla iz Kanade, navodi se u izveštaju američkog Kongresa.

Ali takozvani „ratovi oko drvne građe“ između dve zemlje, kada je reč o mekom drvetu koje se koristi za izgradnju kuća, nisu novost i traju decenijama.

Proizvodi za domaćinstvo

Jedan od ključnih elemenata ove epizode trgovinskog rata jeste količina proizvoda za domaćinstvo koji su posebno na meti, za razliku od sirovina.

Kanada će uvesti carine na tepihe, veš-mašine, nameštaj, frižidere, pa čak i noževe, viljuške i kašike.

Iako postoji rizik da bi cene pojedinih proizvoda koji se uvoze iz SAD mogle da porastu, verovatniji scenario je da će potrošači preći na domaće alternative, smatra Bredli Sonders, ekonomista kompanije Capital Economics za Severnu Ameriku.

On kaže da su Karniove najnovije mere namerno usmerene na proizvode kod kojih Kanađani mogu da „pređu na domaće dobavljače“.

„Kao kod proizvoda za negu kose, zaista možete jednostavno da ih kupujete od domaćih proizvođača“, dodaje on.

Sonders objašnjava da je cilj Karnijevog odgovora da „u najvećoj mogućoj meri umanji uticaj na kanadska domaćinstva tako što bira proizvode koji se lako mogu zameniti drugim“.

Budget Lab Univerziteta Jejl, koji prati uticaj politike američke vlade na ekonomiju, očekuje blago povećanje cena nameštaja i druge opreme za domaćinstvo u SAD, uglavnom zbog carina na drvnu građu i druge materijale.

Alkohol

Možda neće biti značajnijeg uticaja na cene alkohola, ali je jasno da je trgovinski rat uticao na izbor pića Kanađana.

Mnoge pokrajine u zemlji prošle godine zabranile su prodaju američkih alkoholnih pića kao odgovor na prethodno uvedene carine, a američka industrija vina i žestokih pića saopštila je da je izvoz u Kanadu pao za više od 70 odsto.

Karni je tokom trgovinskih pregovora zatražio od pokrajina da vrate američki alkohol na police, ali sada, kada su pregovori propali, verovatno će zabrana ponovo biti uvedena.

Sonders kaže da su političari snažno promovisali kupovinu domaćih proizvoda i da je ta kampanja bila uspešna kada je reč o žestokim pićima.

„To je zaista imalo uticaja na američku industriju alkohola“, dodaje on.

Saskačevan i Alberta jedine su pokrajine koje i dalje prodaju američki alkohol, ali je prva najavila sopstvenu carinu od 50 odsto na alkoholna pića uvezena iz SAD, koja stupa na snagu 8. septembra, kada počinju da se primenjuju i šire kanadske kontracarine.

Radna mesta i šira ekonomija

Iako carine na kraju mogu da udare po džepu potrošača, njihov uticaj na domaćinstva ogleda se i u drugim posledicama.

Uvozne carine mogu da otežaju poslovanje kompanijama čiji lanci snabdevanja prelaze granicu. Pored viših troškova, neizvesnost koju stvara trgovinski rat mogla bi da odvrati kompanije od investicija i uspori otvaranje novih radnih mesta.

Sonders smatra da najveći uticaj na domaćinstva možda neće biti kroz cene, već kroz gubitak radnih mesta.

„Ako ste, recimo, proizvođač nameštaja po meri u Britanskoj Kolumbiji, sada se suočavate sa carinom od 50 odsto na izvoz u SAD – to bi zaista moglo da zatvori firmu. Mislim da bi to bio mnogo direktniji uticaj na domaćinstva nego ove kontramere.“

Kanadska šumarska industrija zapošljava gotovo 200.000 ljudi i pozvala je vladu da podstakne domaću potražnju kroz savezne stambene programe kako bi se više koristilo kanadsko drvo, iako priznaje da „nijedan paket podrške ne može da nadomesti pouzdan pristup našem najvećem izvoznom tržištu“.

Kada je reč o SAD, malo je verovatno da će potrošači zbog ove najnovije trgovinske bitke sa Kanadom primetiti veću promenu troškova života, ali trgovinske tenzije mogu imati dugoročnije ekonomske posledice.

Takve tenzije dodatno podstiču zabrinutost zbog sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade, SAD i Meksika, poznatog kao USMCA. Kanada i Meksiko žele da USMCA bude produžen za još 16 godina, ali SAD su saopštile da ga neće obnoviti u sadašnjem obliku.

Iako je sporazum i dalje na snazi, carine bi mogle da odlože pregovore u bliskoj budućnosti i stvore dodatnu neizvesnost za prekograničnu trgovinu.

Džon Ajzlin, pomoćnik direktora Budget Laba Univerziteta Jejl, procenjuje da će trošak za prosečno američko domaćinstvo iznositi svega oko tri dolara, ali kada se uzmu u obzir Trampov širi trgovinski rat sa ostatkom sveta, a posebno sa Kinom, dodatni troškovi rastu na oko 1.000 dolara po prosečnoj porodici.

„Teško je ovaj konkretan slučaj sa Kanadom posmatrati izolovano, jer smo imali slične situacije i sa nizom drugih zemalja, a sve to otežava poslovanje. Ovo je samo još jedan u nizu šokova izazvanih carinama.“