Nikad gori odnosi Velike Britanije i Izraela: Šta je uzrok

Odluka britanske vlade da uvede sankcije protiv ilegalnih izraelskih naselja na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali, izazvala je bes u Izraelu i kontramere u vidu zatvaranja konzulata Ujedinjenog Kraljevstva u istočnom Jerusalimu.

Ministar spoljnih poslova Ed Miliband optužio je izraelsku vladu da zatvara oči pred doseljenicima koji „etnički čiste“ Palestince, na šta mu je odgovorio šef izraelske diplomatije Gideon Sar, optuživši ga da širi „skandalozne laži“.

Ovaj potez označava „početak novog pristupa“ britanske vlade izraelsko-palestinskom sukobu, koji „ne samo da poziva na nepravdu i patnju, već i deluje“, rekao je Miliband.

Britanske sankcije važiće za proizvode iz izraelskih naselja na Zapadnoj obali, a pod njima će biti i pojedinci koji „pomažu širenje tih naselja”.

UK se tako pridružila Francuskoj i Kanadi koje su u zajedničkom saopštenju navele da akcija „označava dalju prekretnicu u našem pristupu zaštiti rešenja dve države“.

Prema međunarodnom pravu, naselja su nezakonita, a poslednjih meseci je došlo do porasta nasilja izraelskih doseljenika nad Palestincima.

„Britanska vlada je saglasna sa stavom da postoji etničko čišćenje Palestinaca u delovima Zapadne obale, koje čine teroristi doseljenici.

„I prečesto je izraelska vlada zatvarala oči pred ovim, a još gore, njeni članovi su davali izjave i preduzimali akcije kako bi podržali prisilno raseljavanje Palestinaca“, rekao je Miliband poslanicima u parlamentu.

Pogledajte video: Šta je Zapadna obala

Odluka britanske vlade doneta je skoro godinu dana pošto je dosadašnja vlada premijera Kira Starmera priznala državu Palestinu i saopštila da Velika Britanija ima moralnu odgovornost da podrži mirnu budućnost za Izraelce i Palestince.

Izrael odbacuje rešenje o dve države i zastupa stav da svako konačno rešenje mora da proistekne kao rezultat pregovora sa Palestincima i da državnost ne bi trebalo da bude preduslov.

Palestinska uprava podržava rešenje o dve države, ali ne i palestinska oružana grupa Hamas, koja je do sada upravljala Pojasom Gaze, jer se protivi postojanju Izraela.

Hamas kaže da bi mogao da prihvati privremenu palestinsku državu zasnovanu na de fakto granicama iz 1967. godine, bez zvaničnog priznanja Izraela, ako bi izbeglicama bilo dato pravo na povratak.

Otkako je okupirao Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim tokom Bliskoistočnog rata 1967. godine, Izrael je izgradio oko 160 naselja u kojima živi 700.000 Jevreja.

Procenjuje se da 3,3 miliona Palestinaca živi pored njih.

Od početka rata Izraela i palestinskih ekstremista u Pojasu Gaze, od oktobra 2023. do oktobra 2025, došlo je do porasta napada izraelskih doseljenika na Palestince i njihovu imovinu na Zapadnoj obali.

UN su definisale etničko čišćenje kao „svrsishodnu politiku koju je osmislila jedna etnička ili verska grupa da nasilnim sredstvima ukloni drugu etničku ili versku grupu iz određenih područja“, dodao je britanski ministar spoljnih poslova.

Miliband je rekao da je zvanični stav vlade da je izraelska okupacija Zapadne obale nezakonita zbog „učvršćivanja njene kontrole, njene namere da proširi trajni suverenitet i njene ekspanzionističke agende putem ilegalnih naselja“.

Rekao je da bi ovaj stav, koji je u skladu sa savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde iz 2024. godine, trebalo da se odrazi na „ekonomski odnos“ Velike Britanije sa okupiranom Zapadnom obalom.

Kao rezultat toga, tokom narednih šest do devet meseci, Velika Britanija će uvesti „novi sveobuhvatni režim sankcija“, rekao je.

Ministar spoljnih poslova je najavio i zabranu oglašavanja ilegalnih naselja na Zapadnoj obali u Velikoj Britaniji.

„Režim sankcija će biti usmeren na ilegalna naselja i širenje naselja, a ne na Izrael“, dodao je Miliband.

Premijer Endi Barnam je potom rekao da ciljane mere „nisu usmerene na izraelski narod, već na podršku rešenju dve države“.

Najavljujući zatvaranje konzulata, koji predstavlja vladu Velike Britanije u Jerusalimu, na Zapadnoj obali i u Gazi, izraelski ministar spoljnih poslova Sar je na konferenciji za novinare rekao: „Znamo da imamo mnogo prijatelja u Britaniji.“

„Nažalost, imamo neprijateljsku laburističku vladu koja konstantno deluje protiv države Izrael i nije nam ostavila drugog izbora nego da odgovorimo na njene neprijateljske akcije“, rekao je Sar.

Vlada u Tel Avivu je odlučila i da grupi od 11 poslanika parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva, među kojima su Džeremi Korbin, Dajana Abot i svih pet poslanika Zelene stranke, zabrani ulazak u Izrael, optužujući ih za „antisemitske i antiizraelske aktivnosti“.

Ujedinjeno Kraljevstvo je ujedno objavilo zajedničko saopštenje sa 11 drugih zemalja; Francuskom, Kanadom, Danskom, Španijom, Finskom, Irskom, Islandom, Norveškom, Poljskom, Portugalom i Švedskom.

Ova grupa zemalja je nedvosmisleno posvećena rešenju o dve države, poručili su i dodali da će uvesti vlastite mere ili podržati evropska ograničenja u trgovini robom sa izraelskim naseljima na Zapadnoj obali.

Pogledajte video: BBC novinari zatekli izraelske naseljenike u napadu na palestinske posede na Zapadnoj obali

Odluka britanske vlade o sankcijama usledila je pošto je Izrael otvorio tendere za izgradnju oko 1.200 naselja u takozvanoj oblasti E1 – strateški važnoj oblasti istočno od Jerusalima.

Planovi su naišli na široku međunarodnu osudu.

Izrael je decenijama odlagao planove za izgradnju u tom području pod globalnim pritiskom.

Miliband je rekao Donjem domu parlamenta da je „novi pristup“ Velike Britanije bio neophodan jer bi planovi za razvoj E1 na Zapadnoj obali učinili rešenje dve države „neodrživim“, pošto bi se „preseklo srca Palestine“.

Rekao je da napadi palestinskih ekstremističkih grupa predvođenih Hamasom na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, koji je izazvao brutalni rat u Pojasu Gaze, nosi „strašne odjeke vekovnog progona jevrejskog naroda“ i naglasio da Izrael ima „pravo da zaštiti svoj narod i brani svoju teritoriju“.

Ali, dodao je, „to ne može da opravda ono što se dogodilo u Pojasu Gaze“.

„Međunarodno humanitarno pravo nameće jasna pravila za države koje vode ratove, između ostalog i osiguravanje pristupa hrani i medicinskim zalihama, izbegavanje masovnog raseljavanja civila i izbegavanje ciljanja civila. Teška i međunarodna kršenja ovog zakona, ako se dokažu, predstavljaju ratne zločine.

„Ono što se dogodilo, a pod tim podrazumevam i delovanje izraelske vojske, detaljno je ispitalo više organizacija, među kojima i Nezavisne međunarodne istražne komisije UN.

„Zaključci ovih izveštaja predstavljaju sve veći dokaz da su ratni zločini očigledno počinjeni i mi podržavamo pravne procese da se to utvrdi.“

Na međunarodnim sudovima je da utvrde da li je Izrael počinio genocid u Gazi, rekao je Miliband.

Izraelski lideri uporno odbacuju optužbe za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Kažu da su izraelske snage delovale u skladu sa međunarodnim pravom.

‘Ja sam ponosni britanski Jevrejin’

Izlaganje u Donjem domu britanskog parlamenta, Miliband je započeo opaskama o njegovim jevrejskim korenima i sećanjima iz detinjstva tokom posete Izraelu.

„Ja sam ponosni britanski Jevrejin“, rekao je Miliband i istakao da čvrsto podržava državu Izrael.

„Moja lična priča i priča hiljada britanskih Jevreja jedan je od mnogih razloga zašto kažem svakome ovde ili širom sveta ko dovodi u pitanje pravo Izraela da postoji kao domovina jevrejskog naroda – grešite i prozvaćemo vas kad god se uključite u ovaj pokušaj brisanja Izraela“, rekao je.

Ali glavni rabin Ujedinjenog Kraljevstva, Efraim Mirvis, osudio je odluku o uvođenju britanskih sankcija izraelskim naseljima na Zapadnoj obali.

Ovo je „zaista mračan dan za britanske Jevreje“, rekao je on, dodajući da su sankcije „malo više od političkog nošenja zastave za lažljivu antiizraelsku retoriku“ koja bi ohrabrila ljude koji „koriste mržnju kao oružje protiv Jevreja“.

Odbor poslanika britanskih Jevreja izrazio je „duboko žaljenje“ zbog odluke o sankcijama i pozvao vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela da „izbegavaju da teže onome što izgleda kao favorizovanje partijskih umesto nacionalnih interesa”.

Izraelski ministar spoljnih poslova Sar rekao je da je razgovarao sa liderima britanskih konzervativaca, zahvalivši im „na njihovom čvrstom protivljenju današnjoj objavi neprijateljske laburističke vlade i njenoj seriji antiizraelskih politika”.

Rekao je i da će britanski predstavnici iz Međunarodnog centra za podršku Gazi u Kirijat Gatu na jugu Izraela biti uklonjeni, a biće prekinute i aktivnosti Velike Britanije za obuku snaga Palestinske uprave u Judeji i Samariji – kako izraelska vlada naziva Zapadnu obalu.

Ranije istog dana, predsednik Izraela Isak Hercog rekao je da bi odluka britanske vlade o uvođenju sankcija „bila istorijski pogrešna“.

„U sadašnjem kontekstu, to bi bilo grubo mešanje u demokratske izbore suverene nacije“, rekao je on.

Hercog je dodao da bi taj potez direktno naštetio Palestincima i pozvao strane vlade da se okrenu „konstruktivnom dijalogu“ i saradnji i dodao da „sankcije nisu rešenje“.

Državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je novinarima da Bela kuća nema komentara o zajedničkoj akciji, dodajući da „očigledno nećemo raditi ono što je Velika Britanija uradila“.

Ranije je ambasador Donalda Trampa u Izraelu, Majk Hakabi, rekao za BBC da će SAD – najmoćniji saveznik Izraela – „bez sumnje“ odgovoriti na očekivane sankcije, upozoravajući na „ogroman ekonomski uticaj na britanska preduzeća“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.09.2026)