U Švedskoj u nedelju parlamentarni izbori, moguć ulazak ekstremne desnice u vlast | Srpska dijaspora
Šveđani u nedelju izlaze na parlamentarne izbore koji predstavljaju referendum da li bi krajnja desnica trebalo da uđe u vladu zemlje koja je nekada važila za jednu od najnaprednijih u Evropi.
Kako je danas prenela britanska agencija Rojters, ishod izbora je neizvestan jer se smanjila razlika između bloka levog centra, za koji se još pre nekoliko nedelja očekivalo da će ubedljivo pobediti i vladajuće desničarske koalicije u savezu sa Švedskim demokratama, strankom koja se protivi imigraciji i ima korene u neonacističkom pokretu.
Premijer Ulf Kristerson, lider (konzervativne) Umerene stranke, koji se bori za drugi uzastopni mandat, obećao je da će ponuditi ministarska mesta Švedskim demokratama.
Ta stranka je na prošlim izborima 2022. godine osvojila više od 20 odsto. Podržala je tada vladu u parlamentu, ali nije bila deo izvršne vlasti.
„Dogovorili smo se da vodimo kampanju na platformi formiranja zajedničke vlade većine i da ću ja predvoditi tu vladu“, izjavio je Kristerson za Rojters krajem avgusta.
Aktuelni premijer tvrdi da je njegova saradnja sa Švedskim demokratama od 2022. godine omogućila Švedskoj da ostvari jak privredni rast, snizi cene energenata i hrane, suzbije nasilje bandi i svede broj tražilaca azila na istorijski minimum.
Tokom protekle četiri godine, vlada je ukinula status stalnog boravka za izbeglice, čime su postale podložne deportaciji zbog „neprimerenog ponašanja“ i pooštrila je uslove za ostvarivanje prava na socijalna davanja.
Za pojedine analitičare, ulazak stranke krajnje desnice u vladu – stranke koja je prošle godine uputila zvanično izvinjenje zbog svojih istorijskih veza sa nacizmom i antisemitizmom – označio bi konačan uspeh napora lidera da se ta stranka oslobodi statusa političkog izopštenika.
„Ovi izbori su svojevrstan referendum o stranci Švedske demokrate – o tome da li ćemo nastaviti da klizimo ka krajnjoj desnici ili ne“, rekao je politikolog Jan Giju.
Mere koje su mnogi Šveđani pre deset godina smatrali odbacivanjem naprednih vrednosti zemlje sada su prihvaćene širom većeg dela političkog spektra, a posebno se to odnosi na pooštravanje imigracione politike.
Desnica i levica se približavaju po određenim pitanjima važnim za birače, kao što su jačanje sistema socijalne zaštite, održavanje podrške Ukrajini, ponovno naoružavanje zemlje i sprovođenje mera za povećanje kupovne moći.
S druge strane, opozicija upozorava na rizik da bi se sam karakter Švedske mogao promeniti.
„Ako bi Švedske demokrate ušle u vladu, to bi imalo izuzetno negativan uticaj na napredne ideje naše zemlje“, upozorila je Birgita Olson (Birgitta Ohlsson), ministarka za evropske poslove u periodu od 2010. do 2014. godine, a sada poslanica Partije centra – jedne od četiri stranke bloka levog centra.
