Ko može da zaustavi Marin Le Pen: Nova analiza Željka Pantelića u štampanom izdanju Nedeljnika | Srpska dijaspora
Razlog zašto je Marin Le Pen tako grozničavo želela što pre da započne predizbornu kampanju jeste rast popularnosti Žordana Bardele. Delfin Le Penove je godinama prihvatljivo i uslovno rečeno simpatično lice Nacionalnog okupljanja, političar koji svojom pojavom i stavovima smiruje industrijalce i bankarski svet, a paralelno otvara vrata birača koji se ne bi drugačije približili Nacionalnom okupljanju.
Le Penova se mnogo više pribojavala Bardele nego potencijalnih rivala na sledećim predsedničkim izborima. Zato je njen prvi potez, po izricanju drugostepene presude, bio preuzimanje partije, kandidatske uloge i proglašavanje Bardele za njenog kandidata za premijersku poziciju. U međuvremenu, Le Penova je počela da forsira Žan-Filipa Tangija kao novo lice Nacionalnog okupljanja. Iza tog poteza je jasna namera Le Penove da „obuzda“ ambicioznog Bardelu.
Dvojac na čelu Nacionalnog okupljanja imao je nekoliko veoma žustrih rasprava po pitanju izborne kampanje, ekonomske politike, reformske agende, posebno oko promena u penzionom sistemu, gde im se pozicije ne podudaraju. Bardela je tokom privremenog vođenja partije u dobroj meri ublažio rečnik, prilagodio ga posebno ušima privrednika i bankara, ali i umerenih birača bez kojih nije moguće pobediti u drugom krugu.
Marin Le Pen i Bardela predstavljaju dva različita lica iste medalje ekstremne desnice i od solidnosti njihovog političkog saveza zavisi uspeh na predsedničkim izborima. Nije preterano reći da najveći rival Le Penove nije ni Filip, ni Melanšon ili Glikskman, već je unutar njene stranke, i da od političke simbioze sa Bardelom zavisi budućnost oboje političara, jedno bez drugog ne mogu da stignu do Jelisejske palate.
Zaštitna rečenica Bardele je „promeniti sve, bez uništavanja postojećeg“. Drugim rečima, broj 2 Nacionalnog okupljanja ne želi da Francuska izađe iz EU i evrozone, ali ima nameru da ih izmeni iznutra. To je u dobroj meri posledica različitog pristupa dvoje političara, koji barem zasad predstavlja njihovu snagu, a ne slabost, jer je komplementarna, a ne konfliktualna.
Konkretno, Le Penova preferira da aplauze i podršku traži na pijačnim danima u francuskim varošima daleko od Pariza, dok Bardela ima sklonost da se pojavljuje u tzv. visokom društvu i da odobravanje dobija među privrednicima, bankarima, industrijalcima. Slikovito rečeno, Le Penova je na liniji „Enen Bomon“ (gradić na severu Francuske, nekada simbol radničke klase), a Bardela je na liniji „Monte Karlo“. To se videlo i na poslednjoj VN Monte Karla koju je Bardela pratio u društvu nove verenice Marije Karoline Burbon od Dve Sicilije: on, sin italijanskog imigranta odrastao u socijalnim stanovima, i plemkinja naslednica italijanskog krila kraljevske familije Burbona.
I poslednja, ali ništa manje bitna razlika između Bardele i Le Penove jeste odnos prema Rusiji. Liderka Nacionalnog okupljanja ima i dalje maglovite i nedovoljno definisane stavove prema Rusiji, dok je Bardela i po tom pitanju bliži Melonijevoj nego svojoj stranačkoj šefici.
„Rusija je multidimenzionalna pretnja EU. Primetili smo, posebno u nekoliko poslednjih nedelja, seriju pokušaja da se utiče na izborni proces iz Rusije. Mi smo od početka bili na poziciji da stojimo iza Ukrajine, ali da ne treba pokvariti nepovratno odnose sa Rusijom. Prva stvar koju bi trebalo da napravimo jeste da se pojavimo u Moskvi sa zajedničkim predlogom, celog Zapada, za rešenje ukrajinskog pitanja. Ne možemo da nastavimo da finansiramo odbranu Ukrajine bez jasne ideje šta nam je cilj i šta želimo zauzvrat“, smatra Bardela.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 10. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
