Prelomni trenutak za čovečanstvo i veštačku inteligenciju: Kako će to uticati na politiku velikih sila? | Srpska dijaspora

Kada bi teroristička pretnja navela stručnjake da upozore na neposrednu egzistencijalnu opasnost po čovečanstvo, celokupna snaga američke vlade bila bi odmah mobilisana u neograničenom naporu da se situacija reši.

Ipak, izuzetno ozbiljan niz upozorenja čelnika kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom da bi njihova tehnologija uskoro mogla da nadmaši sposobnost ljudi da je kontrolišu, republikanci koji vode Vašington zasad su dočekali sleganjem ramenima.

Predsednik Donald Tramp rekao je u nedelju da „negativne sile“ stvaraju „stvari koje se neće dogoditi“. Predsednik Predstavničkog doma Kongresa Majk Džonson odbacio je poziv da se usvoji hitno zakonodavstvo, rekavši novinaru CNN-a Džejku Taperu da bi rukovodioci kompanija koje „pomeraju granice“ razvoja veštačke inteligencije mogli da uspore ako to žele, ali da Kongres ne bi trebalo da žuri sa donošenjem propisa.

Obojica su takođe upozorila da bi usporavanje američke industrije veštačke inteligencije donelo Kini prednost u trci za razvoj superinteligencije – čime su raspravu manje predstavili kao pitanje bezbednosti, a više kao pitanje nacionalne bezbednosti. Inertnost republikanaca suprotna je sve glasnijim upozorenjima istaknutih demokrata, među kojima je i bivši predsednik Barak Obama, da bi svet, bez kočnice koju bi nametnula vlada, mogao da pređe „opasnu“ granicu.

Šta kaže Kina?

S druge strane, Kina je reagovala kritikom. Nazvala je ovaj stav „narativima o pretnji“ u vezi sa upravljanjem veštačkom inteligencijom i upozorila na „sukobljavanja i zlonamerne konkurencije“ zbog poziva izvršnog direktora kompanije Anthropic Darija Amodeija da se uspori razvoj veštačke inteligencije, ali na način koji bi sprečio Kinu da preuzme vođstvo u trci za razvoj AI tehnologije.

Tokom protekle nedelje, insajderi iz vodećih američkih laboratorija za veštačku inteligenciju iznosili su krajnje ozbiljna upozorenja o potencijalnoj opasnosti koju AI predstavlja, a neki su rekli da bi mogao da uništi čovečanstvo.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun rekao je u ponedeljak novinarima da „narativi o pretnji, sukobu i zlonamernoj konkurenciji služe samo tome da poremete proces globalnog upravljanja veštačkom inteligencijom i nisu ni u čijem interesu“, prenosi BBC.

„Sve strane trebalo bi zajedno da rade na razvoju AI na način koji je otvoren, inkluzivan i koristan za sve i koji je usmeren ka opštem dobru“, dodao je.

Njegove reči ukazuju na teškoće u postizanju dogovora između dve vodeće svetske sile u oblasti veštačke inteligencije.

Dogovor SAD i Kine o regulisanju razvoja AI „gotovo je nemoguć“, kaže Čang Džun Jan, docent na programu vojnih studija Škole međunarodnih studija „S. Radžaratnam“ u Singapuru.

„Kada je reč o ključnim interesima nacionalne bezbednosti svake države, saradnja na usporavanju razvoja AI i njegovom bezbednijem odvijanju veoma je, veoma malo verovatna.“

Politička prekretnica

Sve veća zabrinutost – posebno zato što dolazi upravo od vodećih ljudi industrije veštačke inteligencije – deluje kao trenutak koji bi mogao da predstavlja prekretnicu u politici.

Veštačka inteligencija sve više dobija na značaju kao tema pred izbore za Kongres SAD. Kandidati obe stranke pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo javnosti zbog infrastrukture potrebne za razvoj AI-ja i pozivaju na moratorijume na izgradnju ogromnih i neuglednih centara za obradu podataka, koji troše ogromne količine električne energije i vode.

Ali protivljenje veštačkoj inteligenciji postaje i svojevrsni zajednički nazivnik koji objedinjuje trenutak javnog besa i zabrinutosti zbog niza različitih pitanja.

Iako sve veći broj Amerikanaca koristi ovu tehnologiju, anketa NBC Newsa sprovedena ovog meseca pokazala je da je 70 odsto ispitanika više zabrinuto zbog veštačke inteligencije nego što joj se raduje.

AI podstiče strah od ogromnog gubitka radnih mesta u trenutku kada ankete pokazuju da je većina građana izgubila poverenje u ekonomsku politiku Trampove administracije. Veći računi za komunalne usluge, kao i uverenje da su za njih krivi centri za obradu podataka, dodatno produbljuju krizu troškova života – trenutno najvažnije pitanje u ovoj izbornoj sezoni. Zastrašujući scenariji u vezi sa veštačkom inteligencijom mogli bi da učvrste zabrinutost Amerikanaca zbog moći koju ima nekolicina milijardera iz sveta tehnologije, koji rizikuju da stvore nove i opasne društvene tenzije. A mogućnost da Kina ili drugi nedržavni akteri iskoriste napredak AI-ja kako bi ugrozili SAD predstavlja stvarnu dilemu za nacionalnu bezbednost, sa važnim političkim posledicama koje bi mogle da se osećaju godinama.

Ovo političko okruženje koje se brzo menja moglo bi da učini veštačku inteligenciju još snažnijom političkom temom na izborima za Kongres i na predsedničkim izborima 2028. godine. Demokrate će se nadati da će podstaći političku energiju koja bi mogla da promeni tok izbornih trka i stvori zamajac za promene, naročito ako ponovo osvoje većinu u Predstavničkom domu ili Senatu. Republikancima, koji strahuju od negativne reakcije javnosti na Trampov drugi mandat, jedva da je potreban još jedan problem oko kojeg predsednik deluje ravnodušno prema stavovima građana.

Zašto je veštačka inteligencija toliko podelila političku scenu

Politika veštačke inteligencije dostigla je novi nivo usijanja tokom protekle nedelje.

Izvršni direktor kompanije Anthropic Dario Amodei napisao je u subotu da razvoj ove industrije treba usporiti. U ekskluzivnom intervjuu za CNN sa Andersonom Kuperom, pozvao je lidere AI industrije da zajednički rade na tome da spreče da tehnologija nanese štetu čovečanstvu.

Istog dana, izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman napisao je na mreži X da se slaže sa Amodeijem i pozvao na angažovanje „nezavisnih procenitelja“ unutar kompanija koje razvijaju AI. Ilon Mask, čija kompanija xAI stoji iza četbota Grok, napisao je na X-u: „Dario je u pravu“. Predsednik Google DeepMinda Demis Hasabis takođe se pridružio tom nizu upozorenja. Sve je to usledilo nakon zapanjujućeg upozorenja istraživača veštačke inteligencije Džejkoba Koksena da „ljudi koji grade AI iskreno veruju da bi on do kraja decenije mogao da nas sve pobije“.

Oštro različite reakcije na ovaj izuzetni niz upozorenja odražavaju više od političke polarizacije Vašingtona; one otkrivaju duboku podelu oko pitanja da li veštačka inteligencija zaista predstavlja pretnju čovečanstvu.

Kritičari strahuju da bi kompjuterski agenti mogli postati toliko moćni da bi mogli da se udruže i unište svet. Skeptici odbacuju upozorenja o mogućoj katastrofi. Oni optužuju tehnološke mogule da preuveličavaju opasnost kako bi dodatno promovisali sopstvene proizvode. A zastrašivanje javnosti pratilo je tehnološke proboje još od industrijske revolucije.

Kontroverza ima i ideološku dimenziju, zbog sklonosti Trampove administracije ka minimalnoj regulaciji, koja ne pravi razliku između tradicionalnih industrija i daleko moćnijeg sektora veštačke inteligencije.

Tramp takođe ima snažne lične i političke razloge da se protivi usporavanju razvoja AI-ja.

Industrija veštačke inteligencije predstavlja ogroman pokretač privrednog rasta, a Tramp ne može sebi da priušti da balon pukne i dodatno pogorša njegov politički položaj. Njegovi kritičari će se takođe pitati da li bi lična ulaganja zvaničnika administracije u digitalnu ekonomiju mogla da utiču na njihovu sposobnost da nepristrasno nadziru industriju veštačke inteligencije.

Tu postoji još jedan problem

Munjevito brz napredak u sektoru koji je složen i netransparentan znači da AI nije samo još jedan primer istorijskog obrasca u kojem nova tehnologija prestiže sposobnost vlada da je regulišu. Nije jasno ni da li lideri koji bi morali da reaguju uopšte u potpunosti razumeju njene karakteristike i moguće pretnje.

A Tramp ima valjan argument kada upozorava da bi SAD, ako zaostanu u razvoju AI-ja, mogle da prepuste vojnu prednost svom suparniku među svetskim silama.

„Predvodimo Kinu u veštačkoj inteligenciji. Mi smo najnaprednija zemlja na svetu i, iskreno, želim da tako i ostane“, rekao je novinarima u nedelju.

Očekuje se da će AI biti deo razgovora i između američkog ministra finansija Skota Besenta i kineskog potpredsednika vlade He Lifenga, koji pokušavaju da se sastanu pre samita sledeće nedelje, navodi list. He Lifeng rukovodi agencijom koja nadzire ekonomsko planiranje zemlje, uključujući i razvoj veštačke inteligencije.

Iako je saradnja SAD i Kine važna, stručnjaci upozoravaju da su ulozi za obe zemlje veliki.

„Ako Kina uspostavi trajnu prednost u najnaprednijoj veštačkoj inteligenciji, u Vašingtonu se to neće posmatrati samo kao gubitak tehnološke trke“, kaže Čejsen Nevet, izvršni direktor kompanije Forani Investments sa sedištem u Hongkongu.

„To će se smatrati gubitkom dela strateške infrastrukture naredne industrijske ere.“

Drugi zvaničnici administracije upozoravaju na opasnost od jednostranog američkog razoružavanja u oblasti veštačke inteligencije. Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, rekao je u emisiji „State of the Union“ da je „daleko veći rizik“ da bi „zlonamerni akter“ koji namerava da razvije biološko oružje mogao da upotrebi „AI koji je bolji od onog koji imamo da nas zaštiti“.

Ograničavanje razvoja AI-ja zarad dobrobiti čovečanstva zahtevalo bi međunarodni sporazum. Ali za to bi bila potrebna vrsta zajedničkog odricanja dela suvereniteta koju Tramp prezire, a takav dogovor bio bi suprotan principu administracije prema kojem svaki aspekt američke moći mora biti iskorišćen za jačanje jednostrane dominacije.

A da li bi se strani autokratski režimi ili nedržavni akteri pridržavali novih pravila?

Ipak, autonomni kompjuterski agenti ne bi predstavljali pretnju samo demokratijama. Oni bi doveli u pitanje i osnovni princip upravljanja Kineske komunističke partije – korišćenje državne moći za nametanje nacionalne stabilnosti. Tramp bi ovog meseca trebalo da održi samit sa predsednikom Si Đinpingom u Vašingtonu, što bi obojica mogli da iskoriste za uspostavljanje pozicije globalnih lidera u ovoj oblasti.

Trampova nonšalancija možda umanjuje ozbiljnost problema

Ali Trampov odnos prema upozorenjima o katastrofalnim posledicama nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije sugeriše da se na prekretnici za ljudsku rasu nije mnogo bavio dubljim filozofskim pitanjima. „Ne želim da umanjujem značaj, ali, znate, biće mnogo više dobrog nego lošeg“, rekao je Tramp novinarima u nedelju u avionu Air Force One.

„Sve će biti u redu“, rekao je predsednik prošle nedelje za GB News. „Uvek ćemo imati nešto čime ćemo ih zaustaviti. Imaćemo malu brzinu. Bum.“

Ipak, zabrinutost postoji u obe stranke. Republikanski senator iz Teksasa Ted Kruz rekao je u prošlonedeljnom intervjuu za Politico da je „potrebna znatno veća regulacija kada je reč o veštačkoj inteligenciji“. Demokratski senator Ruben Galjego upozorio je: „Ovo je više nalik na situaciju u kojoj nam doktor Frankenštajn kaže: ’Čudovište je pobeglo, pomozite mi da ga zaustavim’“, rekao je senator iz Arizone u emisiji „State of the Union“.

Neki stručnjaci za veštačku inteligenciju smatraju da takvi scenariji preuveličavaju sposobnosti AI-ja. Ali to možda i nije važno iz političke perspektive ako zabrinutost javnosti nastavi da raste.

Trampu se to možda neće dopasti, ali ovo pitanje sada deluje presudno za izbore za Kongres i američku politiku uopšte: Ko kontroliše veštačku inteligenciju – čovečanstvo ili mašine?