Izborni trijium alternative za Nemačku pokazao koliko su duboke pukotine u Berlinu
ALTERNATIVA za Nemačku (AfD), ubedljivo je trijumfovala na parlamentarnim izborima u saveznoj pokrajini Saksoniji-Anhalt, ali je do regionalne vlade još dug i trnovit put.
foto: Michael Brandt / AFP / Profimedia
Desnim suverenistima za apsolutnu većinu nedostaju tri mandata, što bi mogao da bude problem. S jedne strane, budući premijer Ulrih Zigmund želi da vlada samostalno, a ako saradnje i bude, onda “samo sa partijama spremnim na potpuni zaokret”. Dok Levica odbacuje mogućnost ulaska u koaliciju, Savez Sare Vagenkneht (BSV) tvrdi da ga to ne zanima, ali da je zainteresovan za “simbiozu oko određenih pitanja”, kao što su, recimo, podrška Ukrajini, ili sankcije Rusiji.
Formiranje vlade bez učešća AfD, sa druge strane, bilo bi moguće samo uz saradnju svih ostalih stranaka, od Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske stranke (SPD) do Zelenih, Levice i BSV. Saradnja čak pet partnera, bila bi veoma neobična, izuzetno složena i teško zamisliva, ističu analitičari. Dodatno ulje na vatru predstavlja jaz koji se otvorio unutar demohrišćana koji ne mogu da se slože oko toga kako dalje, posle ovog pokrajinskog debakla.
Prepucavanja na liniji kancelar Fridrih Merc i Sep Miler, zamenik šefa frakcije CDU u Bundestagu izuzetno su oštra, pa analitičari postavljaju pitanje da li će demohrišćani uopšte uspeti da ispeglaju nesuglasice koje ih dodatno remete i oslabljuju i krenu dalje.
Merc da podnese ostavku
POSEBNO oštar u napadu na Fridriha Merca bio je budžetski ekspert Levice Ditmar Barč koji je zapitao: “Koliko dugo kancelar može da bude teret građanima, firmama i sopstvenoj stranci?” zahtevajući da se Merc ugleda na selektora fudbalske reprezentacije Julijana Nagelsmana posle Svetskog prvenstva i podnese ostavku. Sa bilionom evra novog duga, od čega najviše za vojsku i infrastrukturu, Mercova vlada ukida našu budućnost, smatra ekonomski ekspert Zelenih Sebastijan Šefer.
CDU je, za sada, isključio mogućnost koalicije, ili bilo kakvog sličnog oblika saradnje sa Levicom, baš kao što je to učinio i u slučaju AfD. Levica, ako bi i bila otvorena za neformalnu saradnju, bila uslovljena ustupcima u pogledu političkih stavova. S druge strane, BSV je vodio predizbornu kampanju sa izričitim ciljem da svrgne CDU sa vlasti, a u tome se uspelo, zahvaljujući AfD.
AfD se uspešno pozicionirala kao protestna snaga iz Istočne Nemačke, čime se efikasno reklamirala u medijima. Pokušaji da se Zigmund stigmatizuje kao “najopasniji čovek u Nemačkoj” zapravo su išli u prilog i njemu i AfD, povećavajući im rejting. Mnogi politički komentatori smatraju da vodeći kandidat CDU, Sven Šulce, nije podbacio, nego da je isuviše malo vremena proveo na funkciji, te nije mogao da stekne značajnu prednost koju obično uživaju aktuelni nosioci vlasti.
Biće zanimljivo pratiti buduću ulogu BSV kao “kreatora većine”, s obzirom da mu je ulazak u regionalni parlament dao novi zamah, neposredno pošto se parlamentarna grupa BSV u Tiringiji raspala, a stranka suočila sa potencijalnim cepanjem. Naredne nedelje pokazaće da li AfD može da formira vladu uz podršku BSV, ili će se, ipak, održati dosadašnja vlast demokratskih stranaka u Saksoniji-Anhaltu.
Skor glasanja
DOK je AfD osvojila 44,5 odsto biračkog tela Saksonije-Anhalt, što je gotovo dvostruko više od 2021, situacija sa demohrišćanima je upravo suprotna. Oni su na prethodnim izborima imali 37 odsto, a sada su osvojili samo 18,5. Ove brojke dovele su do zaključka da je na izborima 6. septembra AfD profitirala umnogome zahvaljujući negativnoj oceni koju su birači dali saveznoj vladi, odnosno njenim koalicionim članicama.
Mesecima traju nagađanja koja naginju ka prvoj opciji da bi moglo da dođe do prelaska članova iz CDU u AfD. Pojedini političari iz AfD tvrde da se vode razgovori sa poslanicima CDU u pokrajinskim parlamentima o tome da li bi oni razmotrili prelazak u Alternativu. Ne navode konkretna imena, a dokaza nema. Ono što je izvesno, jeste da bi se svi koji bi odlučili da pređu, suočili sa ogromnim pritiskom javnosti. Da li bi AfD mogao da se okrene BSV, još jedno je od pitanja koje zaokupljaju mnoge i van nemačkih granica.
Zigmund, međutim, smatra da BSV, koji ocenjuje kao nestabilan, nije deo rešenja, već deo problema. Ovo je izjavio posle nagoveštaja Vagenknehtove da bi njena stranka mogla da pomogne kandidatu AfD da postane pokrajinski premijer, uzdržavanjem od glasanja u odlučujućem krugu. Kopredsednik AfD Tino Krupala izneo je ideju o manjinskoj vladi koju bi, na primer, mogla da toleriše BSV i koja bi se oslanjala na promenljive većine. Zigmund je, međutim, rigidan: “Ako dođe do toga, jednostavno će biti raspisani novi izbori, a na njima ćemo osvojiti 50 ili 55 odsto glasova”. U svakom slučaju, Zigmund smatra da je AfD dobro pripremljena, a njegov tim za sastavljanje vlade spreman je mesecima.
U čemu se poklapaju stavovi stranaka AfD i BSV i kakvi izazovi bi mogli da se pojave, spekulišu tamošnji mediji. Pre izbora, BSV je isključio mogućnost koalicije sa AfD, ali istovremeno ta stranka namerava da sruši takozvani “sanitarni kordon”, iliti zaštitni zid, podignut upravo da bi se osujetile male partije koje bi imale interesa da sarađuju i vladaju sa Alternativom. Stoga ostavlja otvorena vrata za saradnju, mada ostaje nejasno kakav bi ona oblik mogla da ima. Kad je reč o partijskim programima, postoje i evidentne tačke preklapanja.
BSV se zalaže za strog stav prema migracijama, a zahtev za povratkom na jeftin ruski gas zvuči slično kada dolazi i od BSV i od AfD. Ipak, BSV ima određene rezerve prema pojedinim aspektima obrazovne i ekonomske politike AfD, ali to nije nešto oko čega ne bi moglo da dođe do sporazuma.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
