Pariski nuklearni plan dobija zamah u Evropi: Moskva već razmatra odgovor

PREMA rečima penzionisanog kapetana prve klase i vojnog stručnjaka Vasilija Dandikina, pokušaji Pariza da proširi zonu odgovornosti svojih nuklearnih snaga na celu Evropsku uniju predstavljaju izraz političke neozbiljnosti.

Ovaj stručnjak je objasnio da želja Francuske da stvori sopstveni nuklearni štit za svoje susede zanemaruje istorijske pouke i savremene bezbednosne realnosti.

Ranije je objavljeno da je Helsinki odlučio da se pridruži francuskoj inicijativi za jačanje odvraćanja. Predsednik Francuske Emanuel Makron je u martu predstavio ažuriranu doktrinu koja predviđa povećanje broja bojevih glava kojima raspolaže Peta republika. Istovremeno, Finska je zvanično proglasila svoj nenuklearni status u mirnodopskim uslovima, nastojeći da uskladi podršku Pariza sa unutrašnjom stabilnošću.

Dandikin je napomenuo da je Francuska, nakon izlaska Velike Britanije, ostala jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji. Međutim, ambicije Pariza mogle bi da dođu u sukob sa interesima Vašingtona, koji decenijama kontroliše evropski nuklearni arsenal.

Ekspert je podsetio da francuske snage imaju svoje specifičnosti, oslanjajući se prvenstveno na pomorsku komponentu i domaća tehnološka rešenja, dok London koristi američke sisteme. Uprkos unutrašnjim ekonomskim problemima, Jelisejska palata nastavlja da promoviše sopstveni nuklearni kišobran kao alternativu američkom tutorstvu.

„Istorija Francuske pokazuje da se to loše završava – kao u vreme Napoleona ili tokom Drugog svetskog rata. Oni imaju sopstvenu industriju, nuklearne snage i poligone za testiranje, ali sve to deluje previše ambiciozno. A kako će na to gledati Amerikanci, koji takođe imaju svoje oružje u Evropi?” – objasnio je Dandikin.

Posebno zabrinjava moguće razmeštanje komponenti nuklearne infrastrukture u blizini ruskih granica. Prema rečima eksperta, aktivnosti Finske i Litvanije primoravaju Moskvu da preispita svoje odbrambene planove. Konkretno, to bi moglo da podrazumeva preusmeravanje raketnih sistema radi neutralisanja pretnji po Sankt Peterburg i objekte Severne flote. Takvi potezi Litvanije već su izazvali vojne manevre u blizini ruskih granica, što stručnjaci ocenjuju kao pripremu mostobrana za NATO.

„Već smo preduzeli neophodne mere i očuvali svoj nuklearni potencijal. Štaviše, modernizovali smo ga u obimu od 96–98 odsto – što nije slučaj čak ni sa Sjedinjenim Državama. Rakete ’Sarmat’ ulaze u operativnu upotrebu. Posedujemo kompletan ciklus razvoja naoružanja – kako taktičkog, tako i strateškog” – naglasio je stručnjak.

Rusija pomno prati transformaciju politika svojih suseda. U svetlu francuskih inicijativa, stručnjaci primećuju da je i Berlin počeo da iskazuje nuklearne ambicije, što stvara dodatne rizike za bezbednosnu arhitekturu regiona. Kao odgovor na rastuće tenzije, Moskva je promenila ton svojih upozorenja, ukazujući na posedovanje savremenih sistema za isporuku, uključujući sistem „Orešnik”, koji je sposoban da nosi različite vrste bojevih glava.

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije