Na Starom jezeru održano sedmi gastro-festival „Škembe fest“ (FOTO)

BOSANCI, Hrvati, Mađari, Rumuni i Srbi okupili su se za vikend na severu Banata, u Kikindi, radi hrane.

 I to ne one reprezentativne ili tipične vojvođanske, već radi jela koje mnogi ne žele čak ni da probaju. A to jelo su škembići – tako se zove u Srbiji, tripice ili fileki u Hrvatskoj ili dropčić kako se često čuje u Bosni. Na mađarskom je to “pacal”, a u Rumuniji “čorba de burta”.

To je masan, začinjen i “jak” obrok, više za muškarce nego za žene, pravi se od junećeg ili svinjskog želuca, ali je juneći bolji. Ako se skuvaju znalački, u njima se uživa. Taj delikatesni zalogaj “na kašiku” u banatskoj ravnici, na gastro-festivalu “Škembe fest”, ujedinio je region. I to na najlepši način, jer je oko kotlića mirisalo na dobre odnose, na drugarstvo i prijateljstvo.

– Ništa nas ne može tako lepo povezati kao sport i hrana. Samo ovako možemo ujediniti Evropu. Nije uvek ni važno šta će se jesti, važniji su druženje i prijateljstvo koje smo stvorili – kaže Fuad Đulkić iz Bihaća.

On je kotlić, varjače, začine i sve što mu je potrebno da po ličnom receptu skuva juneći drob tako da bude ukusan, spakovao u gradu na Uni, a onda se uputio na put dug 700 kilometara.

A kao trofej – šunka

Foto: R. Šegrt

ŽIRI u kojem su bili Zdravko Andri iz Hrvatske, Saša Filipov iz Rumunije i Aleksandar Balaž iz Srbije, ocenio je da je škembe najbolje ukrčkao Banaćanin Dragan Stevanov iz Sanada kod Čoke. Kao nagradu kući je poneo domaću šunku. Drugo i treće mesto osvojili su Kikinđani Milivoje Milovanov i Rudolf Pavli, koji se više puta dokazao kao vešt kulinar.

I dok se neprestano nagađa da je to pretežno jelo za muškrace, jer su masni, teški i kalorični, Ivana Lenardić iz Ivanić-Grada kod Zagreba tvrdi da ih kod njih podjednako vole i žene i muškarci. One isto tako dobro pripremaju fileke.

Kikinđanin Dušan Lukin, iskusni kulinar amater, daje preciznu definiciju:

– Ovo je hrana za šofere. Kada vozač kamiona danas pojede dve porcije on je sit do sutra uveče – tvrdi Lukin.

Svi se, ipak, slažu u jednom, ovaj delikates ili se voli ili se zaobilazi. Sredine nema.

– Komplikovano je za pripremu. Trebaju dva dana da bi stigli u tanjir. Najvažnije je čišćenje, onda treba da stoje u vodi i pacu sa sirćetom da se neutrališe miris. Pa se kuvaju u najmanje dve vode. Obe se bace. Tek posle se kuvaju sa začinima, najmanje tri do četiri sata – opisuje pripremu Lukin.

U Rumuniji se, priča Slavko Mijatov, škembići služe kao “čorba de burta”.
– To je kremasta bela čorba, koju pripremamo sa belim lukom, mileramom i jajetom. Ovde kod vas je to između paprikaša i gulaša – poredi Slavko.

“Rodno” mesto takmičenja u pravljenju tripica je Garešnica, kod Bjelovara u Hrvatskoj. Tamo je jednom otišao i Kikinđanin Milorad Šibul, veliki gurman. Pobedio je tamo i na sličnom takmičenju u Mađarskoj. Onda je odlučio da Bošnjake, Hrvate, Mađare, Rumune, Lale i ostale Vojvođane okupi na “Škembe festu”, koji je održan sedmu godinu zaredom. Ove godine takmičilo se 27 ekipa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije