KRAJ KRALJEVSTVA NA OSTRVU? Sporazum keltskog prstena utire put razlazu Edinburga, Belfasta i Kardifa sa Londonom
U TRENUTKU kada se svetski poredak nalazi na putu ubrzane transformacije, Ujedinjeno Kraljevstvo se suočava sa svojim najvećim unutrašnjim izazovom u modernoj istoriji.
SOPA Images, SOPA Images Limited / Alamy / Profimedia
Vanredni samit u glavnom gradu Velsa, Kardifu, i potpisivanje Memoranduma o razumevanju između ključnih političkih snaga Škotske, Severne Irske i Velsa, jasno signaliziraju da ideja o razlazu sa Londonom više nije samo retoričko oružje za lokalnu upotrebu, već operativan, koordinisan plan. Ovaj zajednički pakt tri vodeće nacionalne partije — Škotske nacionalne partije (SNP), Šin Fejna i Plajd Kamrija — po prvi put institucionalizuje zajednički front protiv Vestminstera. Najavljena saradnja u domenu ekonomije, energetike i međunarodnih odnosa ima samo jedan krajnji cilj: obesmišljavanje centralne vlasti u Londonu i otvaranje vrata konačnom, nezaustavljivom samoopredeljenju keltskog prstena.
London gubi poluge kontrole
Po prvi put od kada je uspostavljen sistem decentralizacije, Vestminster se suočava sa sinhronizovanim političkim delovanjem: sve tri regionalne administracije istovremeno predvode lideri čiji je primarni cilj demontaža Ujedinjenog Kraljevstva. Poruka koju su škotski prvi ministar Džon Svini, severnoirska prva ministarka Mišel O’Nil i prvi ministar Velsa Rin ap Jorvert uputili Dauning stritu pokazala je svu nemoć centralne vlasti — London više nema ni moralno ni ustavno pravo da blokira suverenu i demokratsku volju naroda.
Dok britanski premijer Endi Bernam grčevito pokušava da amortizuje ovu lavinu, šaljući pisma u kojima umiruje javnost tvrdnjama da su ustavne debate „van dnevnog reda”, iz Edinburga stiže hladan tuš: Bernam rizikuje da u istorijske anale uđe kao poslednji premijer preostalog Ujedinjenog Kraljevstva. Ovaj unutrašnji potres dodatno je aktuelizovan neočekivanim vetrom u leđa sa druge strane Atlantika: direktna izjava Donalda Trampa koji je ujedinjenje Irske nazvao „najprirodnijom stvari na svetu” potpuno je razorila tradicionalnu doktrinu Vašingtona o neutralnosti i ostavila London geopolitički ogoljenim na vetrometini.
Evropski nemir i kriza identiteta
Potencijalni kolaps Ujedinjenog Kraljevstva dolazi u trenutku kada se evropski kontinent već nalazi u stanju permanentne krize, rastrzan dubokim strukturnim podelama i bezbednosnim vakuumom. U takvom ambijentu, Memorandum iz Kardifa precizira zajedničku platformu u četiri vitalne oblasti: ekonomiji, energetici, unutrašnjim ustavnim pitanjima, ali i budućim odnosima sa Evropskom unijom. Sve tri nacije svoju sudbinu vide isključivo pod zastavom Unije — Edinburg i Kardif kao suverene prestonice novih država članica, a Belfast kroz potpunu reintegraciju i spajanje sa Republikom Irskom.
Zbog toga Brisel ova dešavanja na Ostrvu posmatra sa prikrivenom sebičnošću, ali i otvorenom zebnjom. Sa jedne strane, trijumfalni povratak keltskih nacija u zajednicu bio bi konačno zadovoljenje i istorijska kazna Londonu za Bregzit. Sa druge strane, ovaj scenario preti da otvori Pandorinu kutiju. Primer sa Ostrva mogao bi da donese snažan vetar u leđa uspavanim ili primirenim separatističkim pokretima širom Starog kontinenta — od Katalonije i Baskije, preko Flandrije, pa sve do Korzike. Za već umornu i geopolitički dezorijentisanu Evropu, novi talas prekrajanja granica i razbijanja nacionalnih država bio bi težak luksuz koji bi mogao trajno da uruši evropsko tržište i destabilizuje zajedničku bezbednosnu arhitekturu.
Globalni domino efekat
Na makroplanu, pucanje Velike Britanije po istorijskim šavovima preti da radikalno redefiniše svetski odnos snaga. London je vekovima figurirao kao jedan od ugaonih kamena zapadnog vojno-političkog bloka i najpouzdaniji prekookeanski oslonac Vašingtona. Eventualna nezavisnost Edinburga potpuno bi desetkovala vojnu moć ostatka države, budući da je kompletan britanski nuklearni arsenal smešten upravo na škotskoj obali. Gubitkom te strateške dubine, uz paralelni finansijski i bezbednosni egzodus Velsa i Severne Irske, nekada moćna imperija bila bi svedena na geopolitički izolovanu Englesku, prinuđenu da se bavi sopstvenim opstankom umesto projekcijom sile na svetskoj sceni.
U epohi koju karakteriše brutalna polarizacija i u kojoj Sile Istoka otvoreno i agresivno izazivaju dominaciju Zapada, ovakav unutrašnji kolaps nuklearne sile i ključne NATO članice predstavlja noćnu moru za Pentagon. Za Peking i Moskvu, zajednički front keltskih nacija koji urušava Vestminster nije samo lokalni ustavni spor. To je krunski dokaz tektonskih promena i konačna potvrda strukturne slabosti i unutrašnje deformacije zapadnog modela moći, koji se raspada tamo gde je i nastao — na samom Ostrvu.
Sudbina nuklearnog arsenala u Faslajnu
Najveći bezbednosni i strateški čvor potencijalnog razlaza leži u pomorskoj bazi Faslajn, smeštenoj na teritoriji Škotske. Upravo tu je stacionirana kompletna flota britanskih nuklearnih podmornica klase „Trajdent”, koje čine samu kičmu strateške odbrane i odvraćanja Ujedinjenog Kraljevstva.
Škotska nacionalna partija (SNP) već decenijama nepokolebljivo insistira na ustavnoj odredbi prema kojoj buduća nezavisna Škotska mora biti zona potpuno slobodna od nuklearnog oružja. Logistički i tehnički proces izmeštanja ovako kompleksnog i masivnog vojnog sistema na teritoriju Engleske trajao bi godinama i zahtevao astronomske troškove koji se mere desetinama milijardi funti. Takav scenario bi zvanični London u prelaznom periodu ostavio potpuno vojno ranjivim, desetkovanim i bez operativnog nuklearnog štita, i to u trenutku kada se globalna bezbednosna arhitektura nalazi u najkritičnijoj tački od završetka Drugog svetskog rata.
Tektonski potres bez povratka
Svi relevantni pokazatelji govore da Ujedinjeno Kraljevstvo nezaustavljivo ulazi u terminalnu fazu ustavnog i državnog uređenja kakvog ga poznajemo vekovima. Istorijski samit u Kardifu i trojni pakt Škotske, Severne Irske i Velsa nisu obična administrativna epizoda niti kratkotrajni politički manevar; to je zvanično proglašenje nove realnosti koja nedvosmisleno poručuje da je vreme apsolutne dominacije Engleske nepovratno isteklo.
Kada se jedna istorijska državna građevina nađe na ovakvoj nizbrdici, povratak na pređašnje stanje postaje nemoguća misija. Dauning strit više u svojim rukama nema ni ekonomsku moć, ni ideološku koheziju, pa čak ni unutrašnji legitimitet da ponudi održivu alternativu koja bi zadovoljila narasle ambicije svojih istorijskih nacija. Erozija koja je započela u Škotskoj, Severnoj Irskoj i Velsu neće samo prekrojiti političku mapu Albiona. Ona će pokrenuti dalekosežne tektonske promene u međunarodnim odnosima, ostavljajući za sobom suštinski promenjen, bezbednosno ogoljen i dodatno podeljen Stari kontinent.
BONUS VIDEO:
PROSVETNI RADNICI NA ULICAMA LONDONA: Traže veće zarade i veća ulaganja u škole
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
