Haška suđenja, Beograd, Priština i suprotno značenje „Ne u moje ime“ | Srpska dijaspora
Poruka „Ne u moje ime“ kao reakcija na događaje u Hagu pojavila se i u Beogradu i u Prištini u razmaku od samo desetak dana, ali sa suprotnim značenjem.
U prvom slučaju izražavala je protivljenje veličanju osuđenog za ratne zločine, a u drugom odbacivanje osuđujuće presude za ratne zločine.
U Beogradu je povod bila sahrana Ratka Mladića 7. septembra, uz počasti zbog kojih je na račun Srbije stiglo niz kritika iz domaće javnosti, regiona, Evrope i SAD. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske preminuo je u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu za genocid i druge zločine, a porukom „Ne u moje ime“ deo javnosti ogradio se i od zločina za koje je Mladić osuđen, ali i od atmosfere koja je pratila organizaciju njegove sahrane.
Samo devet dana kasnije, ista poruka čula se i među okupljenima u Prištini i na društvenim mrežama nakon presude Hašimu Tačiju i još trojici bivših vođa OVK. Tači i Jakup Krasnići su zbog raznih zločina prvostepeno osuđeni na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina.
Ovog puta „Ne u moje ime“ bio je odgovor na reči predsedavajućeg sudije Čarlsa Smita, koji je presudu izrekao „u ime naroda Kosova“. Poruku su koristili i političari, među njima Ramuš Haradinaj i ministar Andin Hoti, koji su osporili presudu i izrazili podršku osuđenima.
Formulacija „u ime naroda Kosova“ iz presude proizlazi iz položaja suda, koji ima međunarodne sudije, ali je suštinski deo kosovskih institucija.
Iako su nezavisna i sedište im je u Hagu, Specijalizovana veća pripadaju kosovskom pravosudnom sistemu. Pravni osnov dobila su ustavnim amandmanom i zakonom koje je kosovska skupština usvojila još 2015. godine. To je posebna institucija, odvojena od nekadašnjeg Haškog tribunala koji je sudio Mladiću.
