Više od 25 godina razvojne saradnje Nemačke i Srbije | Srpska dijaspora

Čista voda i obnovljene škole, pouzdanija energija, stručna znanja i nove mogućnosti za zapošljavanje – rezultati više od četvrt veka razvojne saradnje Nemačke i Srbije deo su svakodnevnog života miliona građana. O tome šta je urađeno i šta predstoji za Nedeljnik govore dr Judith Hoffman, šefica Odeljenja za razvojnu saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, Carsten Sandhop, direktor KfW banke u Srbiji, i Sabine Olthof, direktorka Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Kada razvojna saradnja promeni svakodnevni život, posle nekog vremena prestaje da bude vidljiva. Vodovod postaje nešto što se podrazumeva. Obnovljena škola postaje mesto gde odrastaju nove generacije. Znanje stečeno tokom obuke pretvara se u posao, a nova usluga u lokalnoj zajednici nastavlja da postoji godinama.

Upravo se u tome najbolje vidi više od 25 godina razvojne saradnje Nemačke i Srbije – ne samo u vrednosti ulaganja, već u tome šta su ona donela građanima.

Saradnja je započela krajem 2000. godine, kada su među najvažnijim potrebama Srbije bili ekonomski oporavak, otvaranje radnih mesta, obnova institucija i unapređenje javnih usluga. Jedna od prvih inicijativa bila je modernizacija vodovodnih mreža u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Tokom naredne dve i po decenije menjale su se potrebe građana i privrede, a sa njima i oblasti saradnje. Danas ona obuhvata održivi ekonomski razvoj, stručno obrazovanje i zapošljavanje, dobru upravu, socijalno uključivanje, energetiku i zaštitu klime, uz podršku Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

„Nemačka je najveći i najdugoročniji bilateralni donator Srbije. Prioriteti su se tokom godina menjali, ali je suština saradnje ostala ista: jačanje kapaciteta, finansijska podrška i partnerstva koja mogu da donesu trajne rezultate“, kaže dr Judith Hoffman, šefica Odeljenja za razvojnu saradnju Ambasade SR Nemačke u Beogradu. „KfW i GIZ su snažne organizacije koje sprovode projekte u ime Vlade Nemačke.

Voda, energija i obnovljene škole

Razvojna saradnja često se predstavlja velikim iznosima i kilometrima izgrađene infrastrukture. Za građane je merilo jednostavnije: pouzdano vodosnabdevanje, čistija životna sredina, bolji uslovi u školama i sigurnije snabdevanje energijom.

Oko tri miliona ljudi u više od 40 gradova i opština imalo je korist od ulaganja u vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, upravljanje čvrstim otpadom i obnovu škola, realizovanih uz podršku KfW banke.

Carsten Sandhop, direktor KfW banke u Srbiji

„Razvojna ulaganja nisu samo kilometri cevovoda, megavati ili vrednosti ugovora. Njihov pravi rezultat vidi se u kvalitetu života ljudi i u infrastrukturi koja će gradovima i opštinama služiti decenijama“, ističe Carsten Sandhop, direktor KfW banke u Srbiji.

U energetskom sektoru KfW ima aktivan portfolio vredan više od 800 miliona evra. Kroz realizovane projekte instalirano je 112 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora, ostvarene su uštede od 74.752 megavat-sata i godišnje smanjenje emisija ugljen-dioksida od oko 460.000 tona.

Iza tih brojki stoje revitalizovana hidroelektrana Mali Zvornik, tri deonice Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, modernizovani sistemi daljinskog grejanja u 24 grada i opštine, kao i program korišćenja biomase u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku. Za građane to znači pouzdanije i efikasnije snabdevanje energijom i manje zagađenje.

Znanje koje otvara mogućnosti

Dok KfW uglavnom finansira infrastrukturu, tehnička saradnja koju sprovodi GIZ usmerena je na ljude, znanje i institucije. Podrška je obuhvatila unapređenje uslova za razvoj privrede i sprovođenje Strategije industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine, kao i obrazovanje, zapošljavanje i socijalno uključivanje.

Jedan od najvidljivijih primera je dualno obrazovanje. Od 2014. godine kroz ovaj model prošlo je više od 15.000 učenika, dok je za učešće akreditovano više od 900 kompanija.

Sabine Olthof, direktorka GIZ-a u Srbiji

„Kada škole i kompanije blisko sarađuju, učenici stiču znanja i veštine potrebne tržištu rada. Time mladima otvaramo bolju perspektivu za zapošljavanje, a privredi pomažemo da pronađe stručne ljude“, kaže Sabine Olthof, direktorka GIZ-a u Srbiji.

Tokom proteklih 25 godina više od 200.000 mladih direktno je osnaženo, obrazovano ili zaposleno kroz programe realizovane sa partnerima u Srbiji. U 20 gradova i opština ženama i pripadnicima ranjivih grupa omogućen je pristup socijalnim uslugama i programima koji vode ka zapošljavanju.

„Pravi uspeh je kada u lokalnoj zajednici ostanu znanje, usluge i ljudi koji mogu da nastave započete promene“, naglašava Sabine Olthof.

Nova pravila tržišta

Pre 25 godina energetska efikasnost i uticaj proizvodnje na životnu sredinu nisu u ovoj meri odlučivali o tome da li će kompanija zadržati kupce na evropskom tržištu. Danas sve češće odlučuju. Povezanost sa tržištem Evropske unije domaćim kompanijama donosi poslovne mogućnosti, ali i strože tehnološke, energetske i ekološke zahteve. Za mala i srednja preduzeća prilagođavanje tim pravilima može da bude skupo i složeno, ali od njihove konkurentnosti zavise i radna mesta i sigurnost zaposlenih.

Iza širokog pojma „zelena tranzicija“ zato se nalaze konkretna pitanja: koliko energije preduzeće troši, koliko ga ona košta, može li da modernizuje proizvodnju i hoće li njegova roba i za nekoliko godina stizati do evropskog kupca. Kroz zelene kreditne linije vredne više od 465 miliona evra, 85.000 korisnika iz privatnog sektora investiralo je u mere energetske efikasnosti.

„Cilj je da kompanije ovu promenu ne vide samo kao novu obavezu. Ulaganja u energetsku efikasnost mogu da smanje troškove poslovanja, ali i zagađenje vazduha“, kaže Carsten Sandhop.

Novac je samo jedan deo odgovora. Nove tehnologije i standardi traže ljude koji umeju da ih primene, institucije koje znaju da ih sprovedu i obrazovni sistem koji priprema radnu snagu za poslove koji se menjaju. Podrška evropskim integracijama zato se ne završava na pregovaračkim poglavljima. Ona se vidi u vodi koju građani piju, vazduhu koji udišu, znanju koje mladi stiču, uslugama koje su dostupne ranjivim grupama i mogućnosti domaćih kompanija da posluju na evropskom tržištu.

„Podrška evropskim integracijama prisutna je u jačanju institucija, primeni standarda, obrazovanju, razvoju privrede i socijalnom uključivanju“, kaže dr Judith Hoffman.

Granice postoje, problemi ih ne poznaju

Klimatske promene, energetska sigurnost i konkurentnost privrede ne mogu se rešavati unutar granica jedne zemlje. Zbog toga je nemačka saradnja na Zapadnom Balkanu sve više izlazila iz okvira bilateralnih projekata.

Jedan od regionalnih okvira je Zelena agenda za Zapadni Balkan, zasnovana na Sofijskoj deklaraciji iz 2020. i Akcionom planu za period od 2021. do 2030. godine. Klimatsko partnerstvo Nemačke i Srbije, uspostavljeno 2021. godine, kasnije je preraslo u regionalnu inicijativu. Regionalno klimatsko partnerstvo pokrenuto je 2023. u okviru Berlinskog procesa, a Nemačka se obavezala da za podršku reformama u ovoj oblasti izdvoji do 1,5 milijardi evra.

„Regionalna saradnja omogućava zemljama Zapadnog Balkana da razmenjuju znanje i zajednički rešavaju probleme. Stabilnost, ekonomski razvoj i odgovori na klimatske izazove ne mogu se dugoročno graditi izolovano“, ističe dr Judith Hoffman.

Osim ulaganja, regionalni pristup obuhvata tehničku pomoć, povezivanje stručnjaka i zajednički rad na pitanjima koja neposredno utiču na život ljudi – od energetske sigurnosti i zaštite životne sredine do razvoja regionalnog tržišta i novih ekonomskih mogućnosti.

Partnerstvo okrenuto budućnosti

Posle više od četvrt veka saradnje, ostvareni rezultati pokazuju kako ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, energetiku i socijalne usluge mogu da unaprede svakodnevni život. U narednim godinama saradnja će biti usmerena na isti cilj – stvaranje boljih uslova za život i rad građana Srbije na njenom putu ka pristupanju Evropskoj uniji.

Među prioritetima ostaju energetika i zaštita klime, održivi ekonomski razvoj, stručno obrazovanje, socijalno uključivanje i dobra uprava.

Za KfW to znači nastavak ulaganja u energetsku efikasnost, obnovljive izvore i infrastrukturu. Za GIZ to znači dalji rad sa institucijama, kompanijama, stručnim školama, lokalnim zajednicama i mladima. Za Ambasadu Nemačke, sve ove oblasti deo su podrške Nemačke evropskim integracijama Srbije.

Posle više od 25 godina, uspeh saradnje ne meri se samo uloženim sredstvima i brojem realizovanih projekata. Važnije je koliko dugo njihovi rezultati traju i koliko unapređuju život građana. Razvojna saradnja svoj puni smisao dobija kada znanje, veštine, usluge i infrastruktura ostanu u zemlji – i nastave da služe njenim građanima.