Vesti

RADIO OBDUKCIJU NAKON ATENTATA NA ĐINĐIĆA, A SADA JE NA STUDENTSKOJ LISTI: Čuveni sudski veštak poručio da je vreme da se konačno pita struka! (VIDEO)

17. septembar 2026.

Doajen sudske i pravne medicine prof. dr Slobodan Savić, jedan je od stručnjaka čije je ime na Studentskoj listi za predstojeće vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Ime profesora Savića nije iznenađenje, jer kao jedan od nekada omiljenih predavača na čak dva fakulteta Univerziteta u Beogradu, poznat je po svojoj stručnosti u sudskom veštačenju, zbog koje su mu povereni neki od najvažnijih slučajeva u Srbiji, poput ubistva premijera Zorana Đinđića.

Na Studentskoj listi među 250 imena našli su se stručnjaci različitih oblasti, ali prednjače lekari, a jedan od njih je i prvi na ovom spisku kandidata za izbore.

Čast da bude na ovoj listi ima i profesor u penziji, prof. dr Slobodan Savić, koji je desetine generacija studenata Medicinskog i Pravnog fakulteta u Beogradu izveo na put. Reč je o jednom od najčuvenijih predavača u istoriji beogradskog univerziteta. Osim što za njega kažu da je “veliki čovek, prijatelj i učitelj”, svojim studentima prenosio je obimno znanje, a od njih je čak i tokom blokada fakulteta dobijao gromoglasne aplauze, nakon predavanja koja je držao na insistiranje upravo svojih učenika.

“Kada studenti ovako vole profesora, znate o kakvom čoveku se radi. Čast nam je da na listi imamo čoveka kakav je profesor Slobodan Savić”, napisali su studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu, nakon objave Studentske liste.

Uz komentar su objavili i video u kojem se vidi i čuje aplauz studenata “do usijanja dlanova”, posle jednog od njegovih predavanja, dok im profesor sa očima punim suza šalje poljupce.

Njihovu objavu dopunile su kolege iz Novog Sada, uz napomenu: “Nije ni u Novom Sadu manje poštovan”.

Kada studenti ovako vole profesora, znate o kakvom čoveku se radi. Čast nam je da na listi imamo čoveka kakav je profesor Slobodan Savić ❤️ pic.twitter.com/pAMz03gE90

— MFUBlokadi (@Blokada_Mfub) September 14, 2026

Posle objave Studentske liste, profesor doktor Savić za Nova.rs je povodom svog imena na spisku studentskih kandidata izjavio da “niko nema pravo da se ne odazove takvom pozivu”.

“Od početka blokada i protesta svim srcem podržavam svoje studente. Tokom blokada zvali su me više puta da držim predavanja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u Novom Sadu, iako sam već tada bio u penziji. Posle svega, nisam ni sanjao da će se dogoditi ovako nešto, da će zaista uspeti, iako sam to silno želeo. Onda mi je jednog dana stigao poziv da budem na njihovoj listi. Iako smatram da niko nema pravo da se ne odazove takvom pozivu, rekao sam im da je možda bolje da neko mlađi od mene bude na spisku kandidata. Međutim, nije bilo mesta za raspravu, insistirali su da jedno od imena bude moje”, priča prof. dr Savić.

Da je i zvanično na listi, kaže da je saznao pre četiri dana.

“To je za mene velika čast, ali i obaveza da njihovo poverenje opravdam i trudiću se koliko god budem mogao. Do 25. oktobra ima još mnogo posla. Mora još dosta toga da se uradi, a sve zavisi od studenata. Svi mi koji smo na listi smo tu da zajedno sa njima uradimo ono što je do nas. Ne znam još koja će tačno biti moja uloga, ali studenti su napravili izbor po sistemu u kojem će svako u svojoj struci uraditi ono što je do njega najbolje što može. Do sada nismo imali slučaj da se struka pita u ovoj državi i u uređenju institucija, ali to će se promeniti. Vrlo brzo nakon što čujemo rezultate izbora, desiće se promene”, poručuje prof. dr Savić.

Veštačio u ubistvima Đinđića, Stambolića, Arkana…

Podsećamo da je profesor Savić postao poznat u javnosti još 2003. godine, kada je njemu i još dvojici lekara bilo povereno veštačenje posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Prof. Savić radio je obdukciju odmah posle atentata 12. маrta 2003.

Osim ovog ubistva, prof. dr Savić učestvovao je kao sudsko-medicinski veštak u sudskom postupku ubistva Ivana Stambolića, zatim Željka Ražnatovića Arkana, a radio je i na pokušajau rasvetljavanja slučaja Topčider, u kom su ubijena dvojica pripadnika Gardijske brigade.

Javnosti je takođe poznato da se kao vrhunski stručnjak za medicinu i pravo, profesor kasnije oglašavao i tokom pandemije kovida, ali u slučaju vlasnika Pinka Željka Mitrovića i njegovog „nadrilekarstva“.

Naime, nakon što je 2020. godine Željko Mitrović javno zagovarao primenu ozonske terapije u lečenju kovida, Služba za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zaključila je da u tome što je nema dovoljno elemenata za osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo nadrilekarstvo.

Profesor je reagovao na ovaj zaključak REM-a.

“Ne znam da li sam dobro objasnio suštinu ovog ‘epohalnog otkrića’, ali ako nisam ja uspeo, uradio je to ‘Informer’ mnogo bolje od mene, pišući da je Mitrović u pravu jer se pomenuti gas u krvi pretvara u vodonik-peroksid (hidrogen) koji dezinfikuje krv od virusa i bakterija. Na ovu javno obznanjenu besmislicu (pristojnosti radi izbegavam težu reč) sva stručna medicinska udruženja trebalo je da istog časa reaguju i ukažu javnosti na to da je ova vest neistinita i izuzetno opasna, kako sa medicinskog, tako i sa moralnog stanovišta i u pitanju je sramota koju treba zaustaviti”, napisao je tada prof. dr Savić.

Titula koju sa ponosom nosi

Inače, ukupan rad prof. dr Savića obeležio je medicinsku i pravnu profesiju u Srbiji. Svoj rad je uvek gradio na temelju medicine, prava i etike, iako je danas u penziji, ostao je u srcima svojih učenika kao učitelj, kako je sam jednom prilikom rekao, to je titula koju nosi sa ponosom.

Profesor Savić rođen je 1957. godine u Zagrebu. Medicinski fakultet u Beogradu upisao je 1976/77. školske godine, a diplomirao u aprilu 1982, sa prosečnom ocenom 9,82.

U zvanje vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu izabran je u decembru 1999. godine, a redovni profesor za užu naučnu oblast Sudska medicina izabran je 4. aprila 2007. godine.

Od aprila 1995. do juna 1997. bio je na stručnom usavršavanju na Odeljenju za sudsku medicinu Univerziteta u Lundu u Švedskoj. Odlukom Ministarsta pravde Republike Srbije 1999. godine upisan je u registar stalnih sudskih veštaka za oblast Sudska medicina.

U aprilu 2000. godine izabran je za člana predsedništva Sekcije za sudsku medicinu Srpskog lekarskog društva, a 2004. za člana predsedništva Udruženja za sudsku medicinu Srbije i Crne Gore i za glavnog urednika časopisa udruženja “Medicina Forensis”. Bio je član Udruženja za sudsku medicinu Jugoslavije, Sekcije za saobraćajnu medicinu, Sekcije za toksikologiju i Sekcije za prevenciju samoubistva Srpskog lekarskog društva.

U junu 2007. godine izabran je za člana Etičkog komiteta Klinike za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Beogradu. Odlukom Vlade Srbije u novembru 2007. godine imenovan je za predsednika Etičkog odbora Srbije.