Na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekada čuveni „Progres“ i „Prosveta“ | Srpska dijaspora

Prema podacima Ministarstva privrede, mnogo duži je spisak kompanija koje iz različitih razloga ne mogu da se privatizuju ove godine.

Zbog sprovođenja plana restukturiranja, vlasničkih sporova ili činjenice da se nalaze na Kosovu i Metohiji, nije moguće privatizovati 33 firme, od Jumka i Simpa, preko Trayala, Tigra, rudarskih preduzeća Resavica i Trepča do čitavog niza specijalnih bolnica odnosno banja i na kraju – onoga što je ostalo od nekadašnjeg izdavačkog preduzeća „Politika“.

KO traži nove kupce?

Od ukupno 41 preduzeća na aktuelnom spisku za privatizaciju, „Jat apartmani“ su pre dva dana prodati za nešto više od pet miliona evra, i to kompaniji Montvision sa Kopaonika.

Tako smo došli do 40 preostalih, od kojih 33 firme imaju neki formalni razlog da nisu u procesu pripreme za privatizaciju.

Od preostalih,  dve kompanije trenutno traže kupce – poljoprivredno preduzeće „Omoljica“ i Radio-televizija Kragujevac, dok je za još pet „moguća objava javnog poziva“ za prodaju državnog kapitala.

Među njima su nekada čuveno preduzeće za spoljnu trgovinu „Progres“ i takođe nekada velika izdavačka kuća „Prosveta“.

akcionarski fond najveći suvlasnik progresa

Interesantno je da je Akcionarski fond, odakle će svim punoletnim građanima biti isplaćena jednokratna naknada od  po 6.000 dinara , najveći pojedinačni suvlasnik  i“Progresa“ AD, sa 31,7 odsto kapitala ali i manji akcionar čuvene izdavačke kuće „Prosveta“.

Vlada Srbije je odluku o privatizaciji „Progresa“ donela još 2o24. godine, ali od tada nije bilo koraka u rešavanju sudbine kompanije koja je osamdesetih i devedesetih bila zadužena za spoljnu trgovinu sa istočnim blokom zemalja i sa čijeg čela je na čelo Vlade Srbije 1994. došao Mirko Marjanović, koji je na toj poziciji ostao do petooktobarske promene vlasti.

Kada je o „Prosveti“, ona je 2009. godine prodata privatnom konzorcijumu, ali kupac nije ispunjavao ugovorne obaveze, plate nisu isplaćivane, imovina je stavljana pod hipoteke a radnici su mesecima štrajkovali u knjižari „Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Već 2010. privatizacija  je raskinuta , a  čak 29 odsto akcija otišlo je u Registar akcija i udela, svojevrsni spisak akcija koje su „vraćene“ državi posle raskinutih privatizacija. Ostatak kapitala je kod Republike Srbije, grada Beograda, PIO i zdravstvenog fonda i sličnih državnih institucija, uključujući i Akcionarski fond.

Kako je „Prosveta“ ostala bez imovine, novca i zaposlenih, država je 2020. godine donela odluku da brigu o knjižari „Geca Kon“ poveri javnom preduzeću „Službeni glasnik”, koji i dan danas upravlja tim objektom.

od privatizacije do stečaja i likvidacije

U vreme stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji, 13. avgusta 2014. godine, u postupku privatizacije je bilo 556 preduzeća, od kojih se 161 nalazilo u restrukturiranju, pisao je Monde diplomatique 2019. godine.

Prilikom obraćanja javnosti u novembru 2018. godine, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da je privatizacija jedan o glavnih zadataka Vlade i najavila privatizaciju, odnosno pronalaženje strateških partnera za Ikarbus, Lastu, BIP, FAM Kruševac i Luku Novi Sad.

U narednim godinama, u proseku je 50-ak firmi izlazilo iz procesa privatizacije. Međutim, najčešće su odlazile u stečaj ili likvidaciju umesto pronalaska novih vlasnika, objavio je tada Monde diplomatique.

šta se desilo sa firmama koje je pomenula Brnabić?

FAM Kruševac  je prodat 2019. godine američkoj kompaniji Valvoline, koja je zadržala radnike i nastavila proizvodnju maziva. a Luka Novi Sad je iste godine prodata globalnom operateru DP World iz UAE, koji je nastavio lučke operacije.

BIP više ne proizvodi pivo, niti bilo šta drugo. Prodat je 2021. godine iz stečaja konzorcijumu na čelu sa kompanijom Auto Čačak, pa su novi vlasnici postali i vlasnici atraktivnog građevinskog zemljišta odnosno stare BIP-ove fabrike kod Mostarske petlje.

Plan za „Ikarbus“ za strateško partnerstvo sa kineskom kompanijom i proizvodnju električnih autobusa nikada nije sproveden u delo, ali je zato kompanija Green Stone Investments otkupila potraživanja i hipoteku jedne od domaćih banaka nad Ikarbusom i tako postala najveći akcionar. Ikarbus praktično nema proizvodnju niti radnike.

Privatizacija koja je u poslednje vreme najviše privlačila pažnju javnosti je prodaja akcija „Laste“. Većinski paket akcija na berzi je preuzeo domaći privatni prevoznik „Strela”, koji kao deo konzorcijuma privatnih prevoznika učestvuje u javnom prevozu u Beogradu, u okviru aktivnih ili planiranih javno-privatnih partnerstava vrednih više od 3 milijarde evra.