Šta je danas drugačije kod veštačke inteligencije? | Srpska dijaspora

Verovatno ste pratili ovih dana istupe brojnih relevantnih i nerelevantnih ličnosti o budućnosti veštačke inteligencije i čovečanstva – od tvrdnji da će nas pokositi čet-botovi, do Trampove izjave da je sve prenaduvano jer žele da uspore rast SAD.

Imate i tekst Pavla Zlatića na Velikim pričama o tome šta zaista donosi budućnost s AI.

Veštačka inteligencija je nešto što svakodnevno koristimo danas, a dug put je bio iz laboratorije do naših telefona i kompjutera. Nije ona postala samo moćnija, već i korisnija, ali se sve više priča o njenoj zloupotrebi, ali i o opasnostima.

Ali, u čemu je napredovala, šta se to promenilo i šta je drugačije?

Opšta AI

Decenijama se veštačka inteligencija koristila u pozadini, ugrađena u modele koji su, na primer, predviđali kada bi korisnik mogao da odustane od neke usluge ili označavali sumnjive transakcije kao potencijalnu prevaru. Ti sistemi bili su specijalizovani — obično su bili obučeni za jedan usko definisan zadatak i na tome su ostajali.

Današnji modeli veštačke inteligencije su opšti. Ti takozvani „temeljni modeli“ (foundation models) ogromne su neuronske mreže obučene na nepreglednim količinama podataka, koje mogu da se prilagođavaju različitim kontekstima. Isti model koji pomaže programeru da napiše kod može da se koristi i za pomoć marketing stručnjaku pri pisanju promotivnog teksta ili rukovodiocu ljudskih resursa pri sastavljanju opisa radnog mesta.

Upravo je ta svestranost izvela veštačku inteligenciju iz pozadine i dovela je gotovo u svaki deo rada zasnovanog na znanju.

Govori naš jezik

Druga velika promena jeste to što veštačka inteligencija sada govori našim jezikom, u bukvalnom smislu. Više ne moramo da programiramo niti da prolazimo kroz krute menije kako bismo komunicirali sa veštačkom inteligencijom. Jednostavno možemo da koristimo svakodnevni jezik, a odgovori stižu u uglađenoj, ljudskoj formi, zbog čega je ova tehnologija postala dostupna mnogo širem krugu ljudi.

To nam mnogo olakšava posao jer ona može da kreira nove sadržaje. Tako pravimo tekstove, slike i ilustracije, i različite stvari. Ona se zato naziva i “„generativnom veštačkom inteligencijom“.

Ipak, pošto je vrlo jednostavna za korišćenje, zahteva i odgovornost, odnosno kada verovati njenim rezultatima, kada ih preispitati ili usmeriti.

autonomno delovanje

Treća promena, a možda i najdublja, jeste autonomno delovanje.

Veštačka inteligencija više samo ne analizira i ne predviđa. Sada i deluje. „Agentna veštačka inteligencija“ (agentic AI) može da isplanira korake potrebne za ostvarenje nekog cilja, pozove odgovarajuće alate, proveri sopstveni rad i na osnovu toga nastavi dalje, objašnjava magazin Tajm.

Jedan AI agent može da sastavi imejl, otvori zahtev, zakaže isporuku i evidentira transakciju — i sve to bez toga da čovek u bilo kom trenutku mora da klikne na dugme „pošalji“.

To može da donese ogroman potencijal za povećanje produktivnosti, ali istovremeno otvara i nova pitanja.

Samostalnost, da ili ne?

Ono što muči stručnjake jeste koliko treba dati autonomije veštačkoj inteligenciji? Ako veštačka inteligencija može da „razmišlja“ o zadacima i izvršava korake bez čoveka koji bi je usmeravao na svakom pojedinačnom koraku — i ako njeni rezultati izgledaju i zvuče poput poruke koju bi poslao kolega, a ne kao da je stigla od “mašine”, granica između korišćenja veštačke inteligencije kao alata i njenog doživljavanja kao dela tima počinje da se zamagljuje.

Ali, veštačka inteligencija koja može samostalno da preduzima korake kako bi završila zadatke koji se sastoje od više koraka dobre su u nekim stvarima, a loše u drugima.

AI agent može da sastavi sofisticiran pravni memorandum. Ali isto tako može sa potpunim samopouzdanjem pogrešno da protumači klauzulu o obeštećenju u ugovoru. Može da napiše funkcionalan kod, a ipak da previdi mali, neizgovoreni zahtev koji bi mlađi softverski inženjer odmah uočio.

Fabrizio Del Akva sa Univerziteta Harvard i njegove kolege to opisuju kao „nazubljenu tehnološku granicu“ (jagged technological frontier) veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija može da nas zadivi sposobnošću da obavlja određene zadatke, a istovremeno da nas podjednako zbuni nedostatkom zdravog razuma kada je reč o nekim drugim.

Naš zadatak sada je da upoznamo tu granicu: da znamo kada možemo da se oslonimo na veštačku inteligenciju, kada moramo da nadgledamo njen rad, a kada treba da se umešamo i primenimo ono što samo čovek može da ponudi — sopstveno rasuđivanje.

Ali da bismo to mogli dobro da radimo, potreban nam je jasniji pregled stvarnih mogućnosti ove tehnologije, kao i njenih ograničenja.