Kako obnoviti Deliblatsku peščaru posle požara: Bagrem će se regenerisati sam, bor se više ne sadi | Srpska dijaspora

U požaru u Deliblatskoj peščari izgorelo je oko 4.000 hektara, od čega 3.900 hektara pod šumom. Šteta po biodiverzitet je ogromna.

„Ne možemo i ne bi verovatno bilo poželjno da to prevodimo u broj stabala, jer sama peščara ima neki drugi karakter. Sve šume u peščari su zaštitnog karaktera i na prvom mestu štite ovaj pesak da se ne pomera“, izjavio je u Dnevniku RTS-a Vladimir Nikolić, v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Jeleni su ponovo u prirodi

Šteta je, kako je ocenio, ogromna i kada je reč o životinjskom svetu i mikroorganizmima, ali ne postoji mehanizam da se ona izrazi u novcu.

Jeleni koji su bili ugroženi u Dragićevom hatu pušteni su u slobodnu prirodu, a nastoji se da ostanu na tom području organizovanjem pojilišta i dopremanjem hrane.

Na planu sanacije se već radi

Izrada sanacionog plana najkasnije tri meseca po završetku nepogode, pri čemu taj rok počinje da teče kada MUP i Sektor za vanredne situacije zvanično proglase da je požar ugašen.

Naglasio je da se na planu već radi, pošto postoje opisi staništa i sastojina, kao i ranije usvojena planska dokumenta za to područje.

Bagrem se obnavlja sam

Bagrem će se, kaže, sâm obnoviti vegetativnim putem, dok izbor ostalih vrsta mora da prati novu klimatsku realnost.

„Što se tiče bora, vrlo verovatno nećemo saditi bor, već ćemo saditi neke vrste koje su otpornije na ove vremenske uslove i na klimatske prilike“, rekao je Nikolić i dodao da će to biti lišćari ili kombinacija četinara i lišćara, jer je nauka dokazala da su mešovite zajednice otpornije.

Najugroženiji su, prema njegovim rečima, crni i beli bor, dok su bukva, grab i neke druge vrste najotpornije na požare.