Vesti

STUDENTI OTKRILI DEO PLANA ZA OBRAZOVANJE: Program predviđa korake ka besplatnom školovanju i udžbenicima za đake!

18. septembar 2026.

Šta će studenti i predstavnici njihove izborne liste prvo uraditi ako pobede na predstojećim izborima, pitanje je koje interesuje celokupnu javnost. Obrazovanje je jedna od 11 tačaka njihovog programa, a sagovornici Nove kažu da je jedna od reformi besplatno studiranje za sve.

Rektorka Univerziteta umetnosti i profesorka na FDU Mirjana Nikolić koja se nalazi na studentskoj listi, kaže za Nova.rs da su se ona i njene kolege zajedno sa studentima, detaljno posvetili pitanjima obrazovanja koje je u prethodnom periodu značajno narušeno.

Ona je konkretno u grupi koja je definisala pitanje visokog obrazovanja, a koje je u proteklom periodu izuzetno ugroženo različitim odlukama.

„Naša ideja je da pokušamo da obezbedimo jednake uslove za sve univerzitete i za sve studente, bez obzira u kojoj sredini se nalaze i o kom nivou studija se radi. Jednaki uslovi, jednaka prava, jednake obaveze u svim segmentima, a u obrazovanju posebno“, naglašava sagovornica Nove.

Ističe da bi jedna od reformi bilo besplatno studiranje za sve.

Podseća da je država napravila populističku meru, kada je prošle godine izmenama zakona uvela pokrivanje dela školarine.

„Uvedena je zakonska odredba prema kojoj 50 odsto školarina studenata koji su samofinansirajući biva studentima vraćeno, tako da ne postoje potpuno samofinansirajući studenti, nego postoje budžetski i sufinansirajući. Ideja je da u potpunosti svi studenti budu budžetski studenti, da država pokriva, ali da realno proceni potrebe za upisivanjem na pojedine studijske programe“, objašnjava ona dalje.

S obzirom da država ne daje dovoljno sredstava fakultetima za struju, vodu i ostale komunalne potrebe, fakulteti su bili u situaciji da se od sredstava studenata finansiraju ono što je njihova osnovna delatnost – da finansiraju svoje komunalne troškove.

SAZNAJTE VIŠE:

Revidiranje odredaba Zakona
Smatra da je obrazovanje bilo pod velikim udarom, pogotovo visoko obrazovanje, zbog čega će pokušati da revidiraju određene odredbe Zakona o visokom obrazovanju.

„Potrebno je da se sprovede jedan legalan sistem gde će se razmatrati kako da povratimo dostojanstvo visokom obrazovanju“, ističe ona.

Na neki način, kaže ona, baviće se i istraživanjem finansijskih sredstava koja su namenjena fakultetima.

Ona podseća da je pre nekoliko godina kod Centralne evropske banke podignut kredit za izgradnju Fakulteta muzičke umetnosti, rekonstrukcije Fakulteta primenjenih umetnosti, Biološkog fakulteta, Geografskog, a do dan danas ništa od navedenog nije urađeno.

„Mi i dalje ne znamo šta se dešava sa tim novcem koji je podignut kao kredit. Tako da nama predstoji i ta forenzika vezana za finansijska sredstva za koja znamo da su opredeljena za visoko obrazovanje, a koja su se izgubila tokom ovog perioda. Po nekim mojim informacijama, država plaća jedan odsto kamate na ta sredstva, i možete zamisliti pre pet-šest godina kolika je kalkulacija, koliko je to danas para“.

Što se tiče srednjeg obrazovanja, predstavnici istog koji se nalaze na studentskoj listi kažu da su već razgovarali o nekim ključnim stvarima.

Zapošljavanje za stalno, program mentorstva za mlade kolege, departizacija i depolitizacija škola, mere simulacije za nastavničke smerove, ograničene cene udžbenika i program besplatnih udžbenika, neke su od mera koje su najavili nastavnici i profesori koji su uključeni u oblast obrazovanja.

Spominju se i dodatne mere pomoći za učenike iz najugroženijih porodica.

Osnovno obrazovanje dostupno svima
Predstavnici studentske liste u okviru osnovnog obrazovanja, a koji su sa Učiteljskog fakulteta, navode da kvalitetno obrazovanje mora da bude dostupno svakom detetu bez obzira na materijalni položaj porodice i mesto stanovanja.

„To je oblast koja ne sme da bude teren na kome vladaju tržišni i politički interesi, škola mora da pruži bezbednost i dobrobit, kao i adekvatnu prodršku svim učesnicima obrazovanja „, ističu oni.

Naglašavaju da je škola svedena na spisak lekcija koje treba preći i ocenu koju treba dobiti, zbog čega će ovaj pristup promeniti iz korena.

Promena pristupa predavanja
„Obrazovanje treba da ima dalekosežne ciljeve zasnovane na humanističkim vrednostima, a to se može postići smislenim učenjem, istraživanjem, razvijanjem i negovanjem kritičkog mišljenja“, kažu nam profesori sa Učiteljskog fakulteta koji će se baviti osnovnim obrazovanjem.

U pogledu nastavnog kadra neophodno je privući mlade ljude koji će videti sebe u sistemu obrazovanja, ističu oni.

Tu su i novi pristup vrednovanju ove profesije, stabilan i dostojanstven položaj prosvetnih radnika i departizacija i demokratizacija prosvetnih ustanova, kao i reforma postojećih nacionalnih obrazovnih programa.

Sve to, poručuju, obećava savremen, pravedan i departizovan obrazovni sistem.