Da li je Šengen na samrtnoj postelji?

POLITIČKI potresi koji godinama unazad iz temelja ljuljaju Evropsku uniju konačno su udarili u simbol na kome počiva – slobodu kretanja.

Šengenska zona, projekat koji je Evropljanima doneo opipljiv, gotovo podrazumevani osećaj zajedništva bez pasoša, danas prolazi kroz svoju najtežu egzistencijalnu krizu od potpisivanja sporazuma. Ono što je u zakonskim okvirima Brisela zamišljeno isključivo kao privremena, vanredna mera u ekstremnim okolnostima, pretvorilo se u defakto trajnu realnost. Rampe se ponovo spuštaju širom kontinenta, a dok zvanični Berlin pod administracijom Fridriha Merca već mesecima drži sopstvene granice pod ključem, najave koje stižu sa radikalno desnog krila nemačke političke scene prete da u potpunosti i nepovratno sruše jedan od temeljnih ugovora moderne Evrope.

Kada izuzetak postane pravilo

Prema slovu Šengenskog sporazuma, privremeno uvođenje kontrola na unutrašnjim granicama EU dozvoljeno je isključivo kao krajnja mera, u slučaju direktnih i ozbiljnih pretnji po javni red i mir ili unutrašnju bezbednost. Međutim, realnost na terenu odavno prkosi ovim pravilima. Umesto slobodnog protoka, čak jedanaest članica Šengena danas sprovodi stalne ili povremene granične provere, otvoreno koristeći rupe u zakonu da produže „vanredno stanje”. Među njima prednjače ekonomske sile poput Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Austrije i Švedske, a zajednički imenitelj za spuštanje rampi svuda je isti: nekontrolisani migracioni pritisak, prekogranični terorizam i nemoć EU da zaštiti svoje spoljne granice.

Berlin je u ovoj praksi otišao najdalje i zadao najteži udarac briselskoj administraciji. Savezna vlada, pod vođstvom Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca, zvanično je obavestila Evropsku komisiju da produžava fiksne kontrole na svih devet svojih kopnenih granica. Nekada uvedena kao kratkoročna politička reakcija prethodnih vlada, ova mera je pod Mercovim kabinetom postala strateški bedem. Savezna vlast javno poručuje da nacionalne rampe neće podići sve dok Novi pakt o migracijama i azilu i komplikovani, digitalni Sistem ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Unije ne zažive u svom punom kapacitetu – što u prevodu znači da se slobodno putovanje odlaže do daljeg.

Oštra kritika Brisela i pobuna u susedstvu

Ovakva praksa izaziva otvoreni revolt unutar same Unije. Evropska komisija je oštro ukorila Nemačku i druge članice, optužujući ih za neopravdano zadržavanje kontrolnih punktova, neredovno dostavljanje bezbednosnih procena i direktno ugrožavanje Zajedničkog tržišta. Pobuna tinja i u neposrednom okruženju.Susedne zemlje, poput Luksemburga i Holandije, već mesecima upozoravaju na ogromnu ekonomsku štetu i kilometarske gužve koje svakodnevno trpe desetine hiljada prekograničnih radnika i transportnih kompanija.

Međutim, novi savezni ministar unutrašnjih poslova Nemačke  Aleksander Dobrint hladnokrvno odbacuje sve oštrije kritike koje stižu iz Brisela i susednih prestonica. On u svojim javnim istupima, posebno za uticajni „Bild”(Bild), izričito naglašava da se bezbednosna situacija na kontitentu menja iz korena i povlači direktnu paralelu sa sve učestalijim incidentima na spoljnim granicama, poput talasa ilegalnih migranata u španskoj eksklavi Seuti. Dobrintova poruka je nedvosmislena: situacija se može preokrenuti preko noći, a Nemačka neće žrtvovati bezbednost svojih građana zarad briselskih birokratskih ideala.

Najava iz Berlina koja ledi krv u žilama Brisela

Prava oluja, međutim, tek dolazi sa nemačke političke desnice. Kopredsednik i kancelarski kandidat desničarske Alternative za Nemačku (AfD), Alis Vajdel, izazvala je nezapamćen politički zemljotres izjavom u tradicionalnom letnjem intervjuu za nemački javni servis ZDF (ZDF). Vajdelova je izričito i beskompromisno poručila da će AfD, ukoliko uđe u saveznu vladu, zatvoriti državne granice, izvesti Nemačku iz Šengenske zone, ali i iz evrozone. Pored toga, najavila je ukidanje subvencija za migrante i pokretanje procedure masovnih deportacija.

Sa rejtingom AfD-a koji na saveznom nivou beleži istorijskih 27 procenata, dok u pokrajinama poput Saksonije-Anhalt pred predstojeće septembarske izbore prelazi i vrtoglavih 40 odsto, ova pretnja odavno više nije marginalna demagogija. Izlazak jedne Nemačke, koja predstavlja geografsko, transportno i ekonomsko srce starog kontinenta, značio bi momentalnu, automatsku i nepovratnu propast celokupnog koncepta otvorene Evrope.

Između reforme i potpunog kolapsa

Evropska unija se nalazi pred sudbonosnim izborom: ili će konačno uspeti da uspostavi strogu i funkcionalnu kontrolu svojih spoljnih granica, ili će Šengenski sporazum otići u istoriju kao mrtvo slovo na papiru. Trenutna praksa „privremenih” kontrola, koje sa prekidima i pod raznim izgovorima traju već godinama, ozbiljno nagriza poverenje građana, ali i privrede u zajedničke evropske institucije. Šengen je od simbola jedinstva postao paravan za unutrašnja politička potkusurivanja.

Ukoliko se vladajuće političke garniture u Berlinu, Parizu i Rimu hitno ne izbore sa migracionim i bezbednosnim izazovima na sistemski i odlučan način, radikalna rešenja poput onih koja otvoreno zagovara AfD preći će sa papira u realnost. To više ne bi bio samo tehnički kraj Šengena i povratak graničnih prelaza, već verovatno početak konačnog kraja i demontaže Evropske unije kakvu danas poznajemo.

BONUS VIDEO: 
SNIMAK HAPŠENjA KRIJUMČARA MIGRANATA: Uspešna akcija policije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije