„Jedini koji su na strani ‘malog čoveka’…“: Zašto su važni lekari na izbornoj listi? | Srpska dijaspora

Nakon objavljivanja imena kandidata na studentskoj listi, pažnju javnosti privukla je činjenica da su veliki broj mesta na njoj zauzeli lekari i drugi medicinski stručnjaci, kao i da su neki od njih prilično visoko pozicionirani.

Prvi na listi, Ilija Srdanović, po profesiji je kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Na drugom mestu nalazi se Katarina Stanković koja je lekar specijalista, dok je na četvrtom hirurg i profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Aleksandar Cvetković.

Sociolog Dario Hajrić ispričao je za Nedeljnik da veliki broj lekara na listi pokazuje koliko je zdravstvena profesija društveno releventna.

“Visoka pozicija lekara pokazuje da je ta profesija jedna od onih koje su donekle uspele da se odupru naprednjačkom upropašćavanju države, između ostalog i zato što je stranačke kadrove mnogo lakše uhlebiti tamo gde njihove greške ne odnose ljudske živote direktno. Da su tako mislili i o arhitekturi, šesnaestoro ljudi bi i dalje bilo živo”; poručio je Hajrić.

KO JE SPOSOBAN DA BUDE NA VISINI “ISTORIJSKOG ZADATKA”

Deo problema u našoj politici je, ukazao je sociolog, i ideja da je političar nekakvo specijalizovano zanimanje, a politika nešto odvojeno od ostatka društva umesto njegov sastavni deo.

“Iz toga je proizašlo da se poltikom bave samo stranke i ‘lideri’ a drugima tu nije mesto”, objasnio je.

Predstojeći izbori su, prema njegovoj oceni, poraz takvog partokratskog koncepta, jer su “dve glavne opcije jedan pokret koji ne može da preraste u stranku i mafija koja u kampanji ne sme da pomene sopstveno stranačko ime”.

O kampanji studenata i Srpske napredne stranke više pročitajte OVDE.

“U takvoj situaciji, u prvi plan su došli ljudi čiji simbolički kapital ne dopire iz sfere politike”, ocenio je.

Nasuprot brojnosti lekara, kojih na izbornoj listi studenata ima više od 20, primećuje se i da je među kandidatima svega dvoje politikologa. Hajrić je naveo da “studentska lista očigledno nastoji da predsavlja sve oblasti društva”.

“Partokratija je tokom decenija potrošila veliki broj politikologa, i studenti su posegnuli tamo gde je situacija po svoj prilici bolja. Na kraju krajeva, biti politikolog ne znači nužno snalaziti se dobro u političkoj praksi. Ljudima na toj listi potrebno je dovoljno karaktera da ne podlegne pritiscima kakvim će odlazeći režim nesumnjivo izložiti te ljude, i mislim da su se studentski plenumi umnogome vodili time ko je sposoban da bude na visini tog – slobodno možemo reći istorijskog –  zadatka”, ocenio je.

ULOGA LEKARA NA LOKALNOM NIVOU

Rezultati na lokalnim izborima 2024. godine u Nišu, a posebno u centralnoj opštini Medijana, iznedrili su fenomen dr Dragana Milića koji je veliku podršku građana dobio, kandidujući se isključivo sa svojim imenom i lekarskim ugledom.

Bojan Klačar iz CeSID-a tada je ispričao za Nedeljnik da „za lekarima posežu svi – nije bilo razlika da li se radi o levici, centru ili desnici”

„Uloga lekara je posebno bitna na lokalnom nivou. Sve te ljude poznajete lično, imali ste u nekom trenutku kontakt“, rekao je Klačar.

Hajrić je ukazao da u odnosu lekar-pacijent postoji i “specifičan nivo poverenja i autoriteta, jer građani lekaru dolaze u situaciji kada su ranjivi i očekuju od njega konkretno rešenje”.

“Postoji i druga strana. Lekari svakodnevno neposredno vide posledice funkcionisanja države – od toga da li pacijent može da dobije terapiju, koliko se čeka na pregled, kakvi su uslovi u bolnicama, do toga kako funkcionišu institucije. Zbog toga imaju neposredno iskustvo sa problemima javnih politika, čak i kada im formalno obrazovanje nije iz te oblasti”, pojasnio je.

Napomenuo je da je u manjim sredinama “njihov društveni kapital najčešće još veći”.

“Lekar tamo često nije samo lekar, već osoba koju ljudi poznaju godinama i kojoj se obraćaju i van ordinacije. Lična poznanstva stvaraju potpuno drugačiji odnos nego što postoji u velikom gradu. Ako takva osoba odluči da se politički angažuje, ona već ulazi u politiku sa određenim nivoom prepoznatljivosti i poverenja”; ispričao je.

VISOKO POVERENJE U LEKARE, NISKO U ZDRAVSTVENE USTANOVE

Za razliku od poverenja koje uživaju lekari među građanima i meštanima manjih sredina, zdravstvene ustanove su neretko na meti kritika. Podaci većeg broja istraživanja pokazuju da su najčešći razlozi za nezadovoljstvo dugo čekanje na preglede i prijem i nedostatak stručnih i kvalitetnih kadrova.

Sagovornik Nedeljnika kaže da je takvo opažanje građana “bazirano na iskustvu na sopstvenoj koži”. Zdravstveni sistem, ocenio je on, direktno izvire iz političkog sistema jedne države, kao i političke kulture u njoj.

“Egalitarnija društva, u kojima se život pojedinca vrednuje bez obzira na društvenu klasu, starost i druge karakteristike, vremenom uspostavljaju zdravstvene sisteme u kojima se čovek ne oseća kao bednik osuđen da moljaka za usluge na koje ima zakonsko pravo i od kojih mu zavisi kvalitet života, pa čak i sam život”, ispričao je.

Tamo gde sve zavisi, kako je ukazao, od “stranačke knjižice, novca ili veza, jedini koji su na strani ‘malog čoveka’ su lekari koji svoju profesiju doživljavaju kao poziv”.

“Okolina to vidi, ceni i pamti mnogo više nego tamo gde je normalan tretman podrazumevan i očekivan”, napomenuo je Hajrić.

Dodao je da se to još više primećuje u manjim mestima, gde su lekari “još deficitarniji a zanemarenost sistema izraženija”.

“Lekar je konkretan čovek – pacijent ga vidi, razgovara sa njim i dobija njegovu pomoć. Zdravstveni sistem najčešće doživljavamo kroz liste čekanja, administraciju, nedostatak lekova, korupciju, loše uslove u ustanovama i druge probleme koji pogađaju ne samo pacijente već i lekare”, zaključio je.