Beletristika rokenrola: Nova kolumna Branka Rosića u štampanom izdanju Nedeljnika | Srpska dijaspora

Dok idemo u prošli petak na koncert Džetro Tala, U. Đ. i ja pričamo šta smo sve i gde gledali. U hodniku Sava centra, pre samog koncerta srećem A. C. koji mi kaže: „Ovo je moj četvrti koncert Džetro Tala, na prvi me je, kao malog dečaka, odveo otac, i to je bilo 1975. u hali Pionir. Na drugi koncert ovog benda vodio sam sina kome je to takođe bio prvi koncert u životu. Na treći koncert Džetro Tala išla je moja ćerka koja je tada bila u stomaku. Tako da je ovo moj četvrti koncert Džetro Tala, ali prvi bez roditeljskog konteksta.“

Taj prvi koncert Džetro Tala 1975. u Beogradu jeste bio mitski i o njemu sam pričao sa samim Ijanom Andersonom koji se sećao da mu je to bio prvi nastup u nekoj socijalističkoj zemlji. Bilo je to vreme kada je Jugoslavija pokazivala svetu da su sve slobode koje kusa razvijeni svet dostupne i nama. I da i socijalistička omladina treba da uživa u toj stvari zvanoj rokenrol.

Taj nastup je bio drugi veliki rok koncert velikog stranog benda u Beogradu. Prvi je bio Dip parpl koji, eto simbolike, dolaze ovog oktobra u Beograd.

I evo Džetro Tala u Sava centru koji je manje rokerski ambijent ali bolje akustike od debitantskog. Ovo je mislim drugi put na ovom istom mestu i sama postavka benda je ukošena pozicija bubnjeva koja odgovara nekoj stejdž formaciji džez benda. Intro ide sa videa, šumski prikaz, možda posveta „Songs from the Wood“ albumu i pesmi.

I veverica sa flautom jer je flauta zaštitni znak i bila je opravdanje kada su dobili veliko priznanje (Gremi) ali kao hevi metal bend. To je razjarilo prave metalce a genijalan odgovor je bio: „I flauta je od metala.“

Ijan Anderson je u formi, čak s vremena na vreme upriliči čuvenu pozu „rode“ stajući na jednoj nozi, kadar koji je ušao već u svetsku pop kulturu. U. Đ. i ja mu zameramo ležere stajling potpuno suprotan od ikoničnog tvid tapaciranja koje je bilo neizostavno tokom ranih radova kada je njegov koncert u Medison skver gardenu prenosio ceo svet.

Sada je kao ribolovac kojeg su odvojili od pastrmki da bi svirao, ali setimo se da je to tačno pošto gospodin Anderson ima basene ribnjaka duž Ujedinjenog Kraljevstva. I kao i prošli put, bis je rezervisan za „Locomotive Breath“, klasik benda i „beletristiku“ rokenrola.

Moj deseti čas bas gitare bilo je skidanje linije za „Locomotive Breath“. To sam rekao u intervjuu frontmenu Džetro Tala koji je odgovorio da mu je drago što sam to podelio sa njim.

Prava gospoda su takva. Kažu nešto što vam je lepo i što će oni zaboraviti a vi pamtite celog života jer vas je pohvalio lik koga ste držali zalepljenog na posteru svoje tinejdžerske sobe.

NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 16. SEPTEMBRA,NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP