Da li se Evropa priprema za rat sa Rusijom? | Srpska dijaspora

Prethodne nedelje Belorusija, najbliži vojni saveznik Rusije, izvela je velike vojne vežbe u blizini Suvalkskog koridora, uskog pojasa teritorije koji povezuje baltičke zemlje sa ostatkom NATO-a. Reč je o prostoru koji se već dugo smatra jednom od najranjivijih tačaka NATO-a, piše CNN.

Francuski predsednik Emanuel Makron okupio je političke lidere zemlje na poverljivom brifingu o bezbednosnim pitanjima, a potom najavio nove mere za zaštitu kritične infrastrukture od sve intenzivnijih ruskih hibridnih napada.

Poljski premijer Donald Tusk otišao je korak dalje, upozorivši da bi Rusija mogla da izvede napade dronovima ili raketama na zemlje NATO-a i da ih predstavi kao nesrećne slučajeve.

Velika Britanija pozvala je građane da počnu da se pripremaju za mogućnost rata i da naprave zalihe konzervirane hrane i vode za piće. Načelnik britanskog Generalštaba rekao je da se Britanija suočava sa „najopasnijim“ periodom u poslednjih nekoliko decenija.

Nemačka priprema svoje bolnice za mogući ruski napad. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je na „presudne trenutke“ u „odbrani slobode i mira našeg kontinenta“.

Čak je i tradicionalno neutralna Švajcarska usvojila novu strategiju nacionalne bezbednosti, koja predviđa veću otpornost zemlje i sposobnost da se odbrani od oružanog napada.

Predsednik Donald Tramp je, u međuvremenu, iznenada saopštio da je postignut napredak u planovima za uspostavljanje stalne baze američke vojske u Poljskoj. Pre dve nedelje poslao je direktora CIA na tajnu misiju kako bi Moskvi preneo upozorenje protiv napada na teritoriju NATO-a.

Čini se da su zemlje sa obe strane Atlantika uznemirene mogućnošću da bi ruski predsednik Vladimir Putin uskoro mogao da proširi rat izvan Ukrajine.

Rusko širenje bojišta

Sjedinjene Države su prethodne nedelje dobile uvid u razmere te pretnje.

Savezni tužioci optužili su pet osoba za koje se sumnja da su sarađivale sa ruskim obaveštajnim službama u okviru mreže koja je planirala napade i ubistva širom sveta, uključujući i SAD. Tužioci takođe tvrde da je ta mreža organizovala napade na civilnu i vojnu infrastrukturu u evropskim zemljama.

Ove optužnice uklapaju se u širi obrazac sa kojim se Evropa suočava već godinama: sajbernapadi, sabotaže, podmetanje požara, dronovi i napadi na kritičnu infrastrukturu. Nemačka je prošlog meseca optužila Rusiju da stoji iza napada dronom na civilni aerodrom.

Strateški izazov za NATO jeste u tome što Rusija može da izvodi takve operacije, a da pritom jasno ne pređe prag konvencionalnog rata.

Dron uđe u vazdušni prostor NATO-a, aerodrom bude blokiran, infrastruktura sabotirana, ubistva izvršena preko kriminalnih mreža — sve su to operacije u takozvanoj „sivoj zoni“, za koje je moguće poreći odgovornost.

Putin koristi nejasnoće i poricanje kao oružje, ispitujući odlučnost NATO-a, dok istovremeno računa na to da među članicama Alijanse nema saglasnosti o tome kako najbolje odgovoriti — ili da li uopšte odgovoriti.

Ali šta ako Putin odluči da ode korak dalje?

SUVALkSKI Koridor 

Suvalkski koridor daje jedan od mogućih odgovora.

Reč je o oko 100 kilometara dugoj granici između Poljske i Litvanije i jedinoj kopnenoj vezi između baltičkih članica NATO-a — Litvanije, Letonije i Estonije — i ostatka Alijanse.

Zamislimo krizu u kojoj Rusija, možda uz podršku Belorusije, prebaci snage na jedan deo tog koridora. To ne bi bio otvoreni napad na neku članicu NATO-a, poput ulaska tenkova u Poljsku. Putin bi, ukoliko bi uopšte dao neko objašnjenje, takav potez predstavljao kao ograničeni upad i tvrdio da Rusija ne želi eskalaciju.

Rusija bi preko nezvaničnih kanala takođe mogla da poručuje da bi odgovor NATO-a mogao da dovede do nuklearnog rata.

Cilj takvog poteza ne bi bio toliko sam koridor i presecanje veze NATO-a sa baltičkim članicama, koliko podrivanje same Alijanse i njenih obaveza kolektivne odbrane.

Da li bi se 32 članice NATO-a saglasile da zarate sa Rusijom kako bi povratile mali komad teritorije? Da li bi američki predsednik rizikovao eskalaciju sa nuklearnom silom zbog Litvanije? Da li bi to učinile Nemačka i Francuska?

Niko to ne može sa sigurnošću da zna — a upravo to ide naruku Putinu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ove godine je upitan o vojnoj vežbi koja je simulirala upravo takav ruski potez protiv Suvalkskog koridora. Odgovorio je da NATO redovno uvežbava scenarije te vrste i da bi napad izazvao razoran odgovor.

Da li mu Putin veruje? S obzirom na to da je Vašington u sukobu sa nekim od svojih najbližih saveznika, uključujući Kanadu — možda ne.

Lekcije iz Ukrajine: ŠTA JE POTREBNO ZA SAVREMENI RAT?

Ukrajina je Evropljanima pružila surovu lekciju o tome šta je potrebno za vođenje savremenog rata.

Zemljama nije potrebno samo oružje i vojna oprema. Potrebne su im elektroenergetske mreže koje mogu da izdrže napade, bolnice sposobne da zbrinu veliki broj žrtava, rezervni komunikacioni sistemi, funkcionalne saobraćajne mreže i vlade koje mogu da nastave da rade pod dugotrajnim pritiskom.

I što je najvažnije, potrebna su im društva sposobna da podnesu troškove rata, a da se ne uruše ili duboko podele.

NATO je ove nedelje javno objavio ažurirane zahteve za nacionalnu otpornost, koji obuhvataju sve — od kontinuiteta rada vlade i snabdevanja energijom do hrane, vode, zdravstvene zaštite i komunikacija u periodu „krize i sukoba“.

Zvaničnici NATO-a proučavaju kako su Ukrajinci uspeli da održe funkcionisanje osnovnih službi tokom kontinuiranih ruskih napada.

Reč je o izuzetnom preokretu. Ukrajina više nije samo zemlja koja dobija lekcije od NATO-a — sada i NATO uči od Ukrajine.

Na taj način Alijansa pokušava da odvraća Rusiju ne samo obećanjem razornog odgovora na agresiju već i pokazivanjem Putinu da njegova agresija neće postići cilj.

Sama pripremljenost postaje deo odvraćanja. To je jedan od razloga zbog kojih je ove nedelje toliko pažnje posvećeno pitanjima bezbednosti.

američki faktor

Iza evropske hitnosti krije se i američki faktor.

SAD su istovremeno vojno angažovane u Evropi, ratuju protiv Irana na Bliskom istoku i odvraćaju Kinu u indo-pacifičkom regionu. Protivvazdušna odbrana, pomorske snage, obaveštajni kapaciteti i zalihe municije koje se smanjuju ne mogu istovremeno biti svuda.

Tramp je učinio mnogo na jačanju NATO-a, ali njegova posvećenost klauzuli o kolektivnoj odbrani ostaje neizvesna.

Moskva to zna.

Rusija je i dalje zaglavljena u ratu u Ukrajini. Ali Putinu nije potrebna nova invazija razmera ukrajinskog rata da bi testirao NATO. On može da se penje uz lestvicu eskalacije: od sabotaža i sajbernapada, preko planova za atentate, do napada dronovima ili raketama — a zatim i ograničene vojne operacije čiji bi cilj bio da se proveri da li NATO i dalje zaista stoji iza onoga što govori.

Zapitajmo se da li bi Tramp zaratio sa Rusijom zbog parčeta zemlje koje se zove Suvalkski koridor? Da li bi Amerikanci bili spremni na tako nešto? Odgovor se nameće sam.

Kraj iluzija u Evropi

Tokom tri decenije nakon završetka Hladnog rata, Evropa je dozvolila da njena spremnost za odbranu postepeno oslabi. Rizik od rata delovao je daleko. Izdvajanja za vojsku i regrutacija su naglo smanjeni. Civilna zaštita postala je relikt prošlosti. A podrazumevalo se da će SAD biti tu ako zatreba.

To vreme je prošlo.

Evropa se priprema za rat jer njeni lideri sve više razumeju neprijatnu istinu: odvraćanje zavisi od onoga u šta Putin veruje, a reakcija Amerike na širenje rata ostaje neizvesna.

Beloruske vojne vežbe u blizini Suvalkskog koridora izazivaju uzbunu jer je, uprkos ruskim teškoćama u Ukrajini, sposobnost odvraćanja oslabila.

Najbolji način da se spreči širenje rata jeste da Putin bude siguran da bi takav potez doživeo neuspeh.

A sudeći po hitnim potezima koji se sada povlače širom evropskih prestonica, raste zabrinutost da bi on mogao da veruje upravo suprotno.