Manfred Menš Majer – „Mir nastaje između ljudi” | Srpska dijaspora

Umetnik, kulturni aktivista i dugogodišnji prijatelj Valjeva Manfred Menš (Čovek) Majer govori za RASEJANJE.info o vezi bavarskog Pfafenhofena i grada na Kolubari, o umetnosti kao zajedničkom stvaranju, ekološkim projektima, mladima i prijateljstvima koja su vremenom prerasla okvire zvanične saradnje.

Veza Pfafenhofena i Valjeva traje duže od četvrt veka. Počela je 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, osnivanjem udruženja Prijateljstvo sa Valjevom, a opstala je zahvaljujući ljudima koji su iz prvobitne humanitarne podrške razvili susrete učenika, kulturne programe, ekološke akcije i trajna prijateljstva.

Jedan od ljudi koji je godinama davao lični pečat toj vezi jeste Manfred Menš Majer. Iako nije član udruženja Prijateljstvo sa Valjevom, njegov dolazak u Valjevo 2004. godine, preko Bernda Dušnera i tog udruženja, otvorio je niz susreta i inicijativa. Kao umetnik koji sebe određuje kroz pojam „socijalne skulpture”, Majer umetnost ne zatvara u galerije: za njega ona može biti most, zajednički zasađeno drvo, susret mladih iz dve zemlje, muzički nastup ili projekat koji menja javni prostor.

U razgovoru za RASEJANJE.info otkriva kako su nastali „Zečevi mira za Valjevo”, zašto su mostovi preko Kolubare postali deo njegove umetničke priče i zbog čega mu je važno da se prijateljstvo između Valjeva i Pfafenhofena ne svede na protokol, već da ostane živo kroz neposredan rad ljudi.

Sebe opisujete kao slobodnog umetnika u oblasti „socijalne skulpture”. Kako biste objasnili taj pojam?

– Pojam „socijalna skulptura” potiče od Jozefa Bojsa. Pojednostavljeno, za mene to znači da se ne mogu oblikovati samo kamen, drvo ili boja, već i naše zajedničko društveno življenje. Ljudi mogu zajedno menjati strukture, stvarati nove veze i pokretati konkretna poboljšanja.

Zato umetnost za mene nije ograničena na galerije. Regionalni novac, interkulturna bašta, mirovni projekat, ekološki uređena zelena površina ili susret ljudi iz različitih zemalja takođe mogu biti deo socijalne skulpture. Presudno je da ljudi sami postanu oni koji oblikuju svet oko sebe.

Kada je nastala Vaša veza sa Valjevom i zbog čega ste želeli da je razvijate?

– Moj prvi kontakt sa Valjevom nastao je 2004. godine preko Bernda Dušnera i udruženja Prijateljstvo sa Valjevom. Tada sam sa njim prvi put posetio Valjevo i Beograd. U oba grada još su bili veoma vidljivi tragovi NATO bombardovanja Jugoslavije, što je na mene ostavilo snažan utisak.

Kao profesor sporta i aktivni sportista, bio sam dobro povezan sa sportskom scenom Pfafenhofena. Tako je nastala ideja da se i kroz sport uspostavi razmena između dva grada. Iz toga je proistekla prijateljska utakmica u Pfafenhofenu sa rukometnim timom ŽRK Metalac iz Valjeva.

Moja lična veza sa Valjevom postala je intenzivnija početkom druge decenije ovog veka, kada sam redovno primao učenike i nastavnike iz Valjeva tokom njihovog boravka u Pfafenhofenu. Iz tih susreta nastala su lična poznanstva, a od 2015. godine, pri mojim uzvratnim dolascima u Valjevo, počeli su da se razvijaju i zajednički projekti.

Od početka me je impresioniralo to što se ovde nije samo govorilo o miru i razumevanju među narodima. Od osnivanja udruženja 1999. godine stvarani su konkretni odnosi među ljudima – kroz humanitarnu pomoć, susrete učenika, kulturnu razmenu i prijateljstva. Upravo takvo praktično, zajedničko delovanje odgovara mom shvatanju socijalne skulpture. Udruženje je osnovano 16. jula 1999. godine i upravo su njegovi članovi od početka gradili neposredne veze sa Valjevom.

Niste član udruženja, ali govorite o „Prijateljstvu sa Valjevom i više od toga”. Šta znači to „i više”?

-To „i više” mi je veoma važno. Moja veza sa Valjevom ne svodi se na rad jednog udruženja. Tokom godina nastali su sopstveni kontakti, prijateljstva i projekti u oblasti kulture, muzike, ekologije, obrazovanja i održivog urbanog razvoja.

Ljudi iz Valjeva za mene nisu samo gosti partnerskog grada, već ljudi sa kojima mogu nešto zajednički da oblikujem. To „više” znači stalno otvaranje novih polja saradnje.

Šta pamtite sa prvog dolaska u Valjevo?

– Najviše su mi ostali u sećanju ljudi, a ne pojedinačne znamenitosti. Otvorenost i srdačnost sa kojom smo bili primljeni brzo su od odnosa između dva grada napravili nešto lično.

Na takvim putovanjima čovek shvati da razumevanje među narodima ne mora ostati veliki politički pojam. Ono nastaje za zajedničkim stolom, u razgovoru, tokom rada na nekom projektu ili uz muziku.

Kako je 2013. nastala socijalna skulptura „Šaka zečeva mira za Valjevo”?

– Ideja je potekla iz želje da se mir i prijateljstvo ne obrađuju samo kao apstraktne teme, već da dobiju vidljive znakove u gradskom prostoru. Zečevi mira postavljeni su kao grafiti na pažljivo odabranim mestima u Valjevu, a svako od tih mesta za mene je imalo posebnu ličnu i simboličku vrednost.

Jedan zec našao je svoje mesto u naselju Peti puk, gde sam tokom boravaka u Valjevu najčešće bio smešten i gde sam doživeo gostoprimstvo koje je, za mene, ostalo nenadmašeno. Drugi je postavljen kod Muzičke škole Živorad Grbić, čija me muzika i susreti sa mladim muzičarima uvek iznova raduju.

Sa Valjevcima u Pfafenhofenu
Foto: iz arhive M. Majer

Tri zeca mira našla su mesto na dvema obalama, odnosno mostovima preko Kolubare. I to je bilo promišljeno. Mostovi povezuju staro i novo Valjevo, prošlost i budućnost, a za mene su i snažan simbol čitavog projekta: prevazilaženja podela i stvaranja veza između ljudi, gradova i kultura.

Ti zečevi nisu trebalo da budu tek ukrasni umetnički predmeti. Njihovo značenje nastajalo je kroz mesta, ljude i priče sa kojima su povezani. U tome i vidim suštinu socijalne skulpture – umetnost ulazi u društveni prostor, stvara odnose i poziva ljude da razmišljaju o miru, prijateljstvu i zajedničkom delovanju.

Da li je bilo nastavka tog projekta?

– Jeste. Godine 2016. usledila je socijalna skulptura „Ljudi, biljke, hrana, kamenje i još ponešto”, nastala u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Poljoprivrednom školom i građanima grada.

U središtu nije bilo gotovo umetničko delo, već zajedničko stvaranje u javnom prostoru. U radionici „Daj kamenu oblik koji se u njemu krije” dvanaest učenika radilo je sa kamenom. Istovremeno je ispred Centra za kulturu posađeno stablo jabuke – kao uzvratni dar iz Pfafenhofena Valjevu, gde je već ranije posađena šljiva – kao i još dvanaest žbunova koje su darovali građani i Poljoprivredna škola.

Vrhunac akcije bilo je otkrivanje „spomenika-čuvara” za stablo jabuke. Drvo, biljke, obrađeno kamenje i, pre svega, ljudi koji su učestvovali, postali su delovi jedne zajedničke socijalne skulpture. Važno je bilo i to što se sve odvijalo neposredno pred Centrom za kulturu, usred grada. Umetnost ne treba da bude udaljena od svakodnevice, već vidljiva u životu grada.

Za mene su ta dva projekta deo iste priče. Od nekoliko znakova mira razvila se saradnja u kojoj ljudi iz Valjeva i Pfafenhofena nisu samo stupali u kontakt, već su zajedno nešto stvarali. Tako je umetnost postala i vrlo lično priznanje ljubavi Valjevu, ali i poruka da mir i prijateljstvo nastaju tamo gde ljudi zajedno grade mostove.

Kakva je bila opštinska saradnja na održivosti 2017. i 2018. godine?

– Početkom 2017. godine gradovi Pfafenhofen i Valjevo pokrenuli su projektnu saradnju u oblasti održivosti. Inicijativa je potekla od mene, dok sam bio gradski poverenik za zelene površine.

Ta javna funkcija mi je istovremeno omogućila da u proces uključim ne samo građane, već i odbornike, gradsku upravu, komunalna preduzeća i zaposlene u gradskim službama. To je, po mom mišljenju, važan princip socijalne skulpture: društvena promena nastaje kada različiti akteri preuzmu odgovornost i rade na konkretnim rešenjima.

Cilj je bio da se gradske zelene i otvorene površine razvijaju kao staništa sa većom biološkom raznovrsnošću. Projekat je podržala Servisna kancelarija „Opštine u jednom svetu”, po nalogu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Razmenjivali smo iskustva o tome kako javne površine mogu dugoročno da se uređuju biljkama prilagođenim klimatskim promenama, kako da se povećava biodiverzitet i jača svest građana o održivom razvoju grada. Bilo mi je posebno važno što se nismo zadržavali na apstraktnim ciljevima, već smo se bavili konkretnim mestima koja postoje u gotovo svakom gradu: zapuštenim površinama, betoniranim zonama i zelenilom sa malom ekološkom vrednošću.

Saradnja se oslanjala na Agendu 2030, naročito na ciljeve „Život na kopnu” i „Kvalitetno obrazovanje”. Iz susreta i lične razmene razvila se zajednička briga za budućnost: Valjevo i Pfafenhofen mogli su da uče jedan od drugog i istovremeno da ostave vidljiv trag u prostoru.

Zašto ekološki projekti mogu da povezuju gradove i ljude preko granica?

– Priroda ne poznaje državne granice. Klimatske promene, vrućine, suša, gubitak biodiverziteta i pitanje kako će naši gradovi izgledati u budućnosti podjednako se tiču ljudi u Pfafenhofenu i Valjevu.

Valjevo već danas ima topliju i suvlju klimu nego Pfafenhofen, a upravo takve uslove mi tamo sve češće osećamo kao posledicu klimatskih promena. Zato možemo mnogo da naučimo jedni od drugih. Postojeći drvoredi i zelenilo Valjeva mogu nam pokazati koje vrste drveća dobro podnose vrućinu i sušu i koje bi mogle biti interesantne za buduće ozelenjavanje Pfafenhofena.

Takva saradnja ne funkcioniše tako da jedan grad drugome nešto „predaje”. Reč je o uzajamnoj razmeni iskustava. Ono što danas funkcioniše u Valjevu, sutra može biti dragoceno znanje za Pfafenhofen. Kada se ozeleni zapuštena površina, zasadi drvo ili stvori stanište za insekte i druge životinje, međunarodna saradnja postaje vidljiva i opipljiva.

Kako je protekao flešmob „Prijateljstvo i više sa Valjevom” 2023. godine?

-Tada već duže vreme nisam bio u Valjevu. Ideja je došla spontano čim sam stigao: želeo sam da prijateljima i poznanicima pružim priliku da se ponovo vide, razgovaraju i obnove kontakte. U duhu pravog flešmoba, akcija je najavljena samo nekoliko dana unapred, uz poruku: „Pošaljimo znak mira i prijateljstva između Valjeva i Pfafenhofena”.

Trećeg avgusta 2023. godine ljudi su se okupili ispred Centra za kulturu Valjevo. Ideja je bila da se u javnom prostoru pošalje vidljiv znak mira i prijateljstva, ali i da se stvori otvoren prostor za lične susrete.

Nije bilo dugih priprema niti složenog programa. Ljudi su došli zato što su se osećali povezano, zato što su želeli da se ponovo sretnu ili da zajedno pošalju poruku. Taj trenutak zajedništva, nastao spontano u javnom prostoru, za mene je takođe socijalna skulptura. Ponekad ona ne mora biti trajno vidljiva – može nastati iz susreta, ideje i spremnosti ljudi da se uključe. Poziv građanima da se okupe ispred Centra za kulturu tada je objavljen kao poruka mira i prijateljstva između Valjeva i Pfafenhofena.

Redovno pratite dolaske mladih iz Valjeva u Pfafenhofen. Šta oni u takvim susretima uče jedni od drugih?

– Pre svega, uče da slika koju imaju o drugoj zemlji retko odgovara stvarnosti. Od 2000. godine učenici iz Valjeva redovno dolaze na otprilike nedelju dana u Pfafenhofen i borave u nemačkim porodicama. Tako ne upoznaju samo jezik i znamenitosti, već svakodnevni život.

Najvažnije stvari često se dogode izvan zvaničnog programa. Mladi shvate da njihovi vršnjaci, ali i odrasli u drugoj zemlji, imaju slične želje, interesovanja, brige i snove. Iz opštih predstava o „Nemcima” ili „Srbima” nastaju ljudi sa imenom i licem. To je verovatno najtrajniji oblik razumevanja među narodima.

Koliku ulogu u vezi dva grada imaju kultura, umetnost i prijateljstva?

– Za mene su kultura, umetnost i lična prijateljstva temelj veze Pfafenhofena i Valjeva. Odluke gradskih veća i zvanični sporazumi mogu da daju okvir, ali odnos postaje živ tek kroz ljude.

Muzika je najbolji primer, jer često ne zahteva nikakav prevod. Kada muzičari iz Valjeva i Pfafenhofena nastupaju zajedno, nastaje nešto zajedničko, a da nijedna strana ne mora da se odrekne svog kulturnog identiteta. Isto važi za umetnost, susrete učenika i ekološke projekte: oni stvaraju iskustva koja se pamte, a iz njih se rađaju prijateljstva.

Zato mi je bilo prirodno da beležim i dokumentujem to „prijateljstvo i više”. Povodom dve decenije udruženja „Prijateljstvo sa Valjevom”, 2019. godine nastao je muzički CD „KLASIKA: Zapad i Istok”, na kojem su Duo MISS iz Valjeva i Širen trio iz Pfafenhofena, zajedno kao kvintet, pretežno uživo snimili svoje numere.

Nedavno je filmski zabeležen i koncert mira održan 1. septembra 2026. godine u svečanoj sali Gradske kuće u Pfafenhofenu. Učenice Muzičke škole „Živorad Grbić” iz Valjeva nastupile su sa pijanistkinjom Darjom Samofalovom pred oduševljenom publikom. Koncert je održan povodom Dana borbe protiv rata, a nastup mladih umetnica iz Valjeva zabeležio je i portal RASEJANJE.info.

Tako su tokom godina nastali ne samo susreti i zajednički projekti već i trajni dokumenti za oko, uho i srce. Oni čuvaju uspomene, čine prijateljstvo dva grada dostupnim i drugima i prenose ga u budućnost.

Šta posebno cenite kod Valjeva i njegovih ljudi?

-Pre svega otvorenost i spremnost na lični susret. Tu su i gostoprimstvo, kao i pozitivna životna energija, čak i u teškim vremenima. Iz mnogih prvobitno zvaničnih kontakata vremenom su nastali odnosi koji daleko prevazilaze protokol.

Valjevo za mene odavno nije samo srpski grad sa kojim Pfafenhofen održava veze. Posebno cenim što saradnja često funkcioniše neposredno: ljudi se sretnu, razgovaraju, razviju ideju i onda pokušaju da je zajedno ostvare. Taj ljudski nivo je za mene presudan.

Šta biste želeli da se dogodi u budućnosti?

– Voleo bih da se ova veza još snažnije prenese na narednu generaciju. Razmene učenika i mladih trebalo bi nastaviti i, gde god je moguće, proširiti. Voleo bih i više zajedničkih projekata muzičkih škola, umetnika i mladih kulturnih stvaralaca.

Tema održivosti i dalje je veoma pogodna za saradnju. Mogući su zajednički projekti o gradskom drveću, biodiverzitetu, prilagođavanju klimatskim promenama i prirodno uređenim javnim prostorima. Ipak, važnija od veličine projekta jeste njegova trajnost. Radije bih video redovne, manje i konkretne akcije u kojima ljudi stvarno rade zajedno, nego veliku svečanost jednom u nekoliko godina.

Šta biste poručili čitaocima RASEJANJE.info o vezama ljudi iz Nemačke i Srbije?

– Politički odnosi između država mogu se promeniti za svega nekoliko godina. Lične veze među ljudima mogu trajati decenijama. Istorija odnosa Nemačke i Srbije pokazuje koliko su neposredni kontakti važni.

Razumevanje među narodima ne počinje kod vlada, već među ljudima. Potrebno je posećivati se, razgovarati, zajedno jesti, muzicirati, raditi, smejati se i umeti podneti različita mišljenja. Tada strana zemlja prestaje da bude strana – postaje mesto u kojem žive dobri prijatelji.

Možda je upravo to najvažnije iskustvo svih ovih godina sa Valjevom: mir ne nastaje apstraktno. On nastaje između ljudi.

Razgovor vodila Katarina Krstić-Tadić

Izvor: Rasejanje.info