Zašto obična pobeda na izborima više nije dovoljna: Zoran Panović za novi Nedeljnik | Srpska dijaspora
Predizborne tenzije u Srbiji su takve da bi za uverljivost pobede ili sastavljanje skupštinske većine bila potrebna izborna pobeda sa „kvalifikovanom većinom“ koja je veća naravno od 50 i više odsto ili od 126 poslanika. Studentska lista je psihološki u prednosti ako bude tesno, i nečija pobeda mora da prođe kroz iglene uši.
Zato je Vučiću potrebna ona „ubedljiva“, piše Zoran Panović, programski direktor Demostata za novi Nedeljnik.
***
Kao što je sa Vučićem, bilo predsednikom Republike bilo potencijalnim „kancelarom“ nemoguća kohabitacija, tako je danas u Srbiji nezamislivo nešto što nije toliko neuobičajena praksa u iole pristojnim demokratijama – a to je manjinska vlada koju bi podržavala neka partija ili koalicija koja u njoj ne bi učestvovala, sa većim ili manjim ideološkim ili klijentelističkim ustupcima.
Možete li zamisliti da SPS podrži manjinsku vladu Studentske liste, ili da Đilas, Ponoš i Ješić podrže Vučićevu manjinsku vladu? To teško, ali neke druge varijante su možda i moguće.
Ako bi, kad bi se šalili, sudbina Srbije bila u pitanju.
Kakvi god da smo, imamo mi iskustva i sa manjinskim vladama: jednu takvu je februara 1993. formirala SPS. Za premijera je izabran Nikola Šainović – „ugledni privrednik iz Bora“, kako ga je Milošević reklamirao – a tu vladu su podržavali Šešeljevi radikali do jeseni 1993. kada dolazi do nesporazuma između njih i socijalista.
Ono što je na cenzusu od 5 odsto bio neuspeh za SPS, danas bi na cenzusu od 3 odsto bio skok Sergeja Bupke, a to je 7,6 odsto glasova. Odnosno, to je bilo 22 poslanika od 250.
Toliko je SPS osvojila na izborima decembra 2003. i nakon njih pružila podršku manjinskoj vladi Vojislava Koštunice. Nije zvanično bila ušla u vladu, mada je na izvestan način prešla psihološku granicu saradnje sa „dosmanlijama“.
I sa strane režima se daju, u inat takozvanoj referendumskoj atmosferi, čuti stavovi o potrebi „ubedljive“ pobede. Faktički da sama Vučićeva lista ide preko 50 odsto. I više. I da se onda namikare na nju pomoćne partije radi utiska „narodnog jedinstva“ i potrebe „očuvanja Srbije“.
Za SPS bi bilo mnogo dobro kad bi nakon ovih izbora uspeli da izbegnu onu Vučićevu nadobudnu konstataciju da ih je uzeo iako mu nisu trebali za većinu.
Uveliko traje psihološka igra oko percepcije pobede i (ne)priznavanja izbora.
Studentska lista je psihološki u prednosti ako bude tesno, i nečija pobeda mora da prođe kroz iglene uši. Zato je Vučiću potrebna „ubedljiva“ pobeda.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
