BURNA DEBATA NA N1: Brnabić tvrdila da je prosveta procvetala, rektorka Nikolić poručila „Na tu temu ste pali ispit“!

Treća na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ Ana Brnabić svoje uvodno obraćanje u N1 debati nije počela odgovorom na pitanje novinarke N1 „da li je razlog za učestvovanje u našoj debati, jer nije gostovala od 2017. godine, to što je pao rejting SNS“. Umesto toga, iznosila je optužbe na račun N1, ali i sagovornice u debati rektorke Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjane Nikolić sa izborne liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju. Ona je više puta zamerila Nikolić što joj nije pružila ruku kad je ušla u studio. Kada je konačno počela priča o temi debate – obrazovanju, Nikolić je, iz pozicije profesora, kazala Brnabić da je na tu temu pala ispit. Brnabić je na to odgovorila – “vi mene vređate”.

Novinarka N1 je debatu otvorila pitanjem Brnabić zašto je sada pristala da gostuje u našoj emisiji, s obzirom na to da nije gostovala od 2017. godine, a predstavnici SNS i nosioci vlasti su i ranije pozivani u izbornim ciklusima da gostuju u našoj emisiji. Uz to, novinarka N1 je pitala da li je razlog možda to što se u javnosti komentariše da pada rejting Srpskoj naprednoj stranci.

Brnabić nije odgovorila na ovo pitanje, iako ga je naša novinarka postavila nekoliko puta. Umesto toga, iznosila je optužbe na račun naše televizije.

„N1 u ranijim izbornim periodima nije omogućavao našoj listi ni da plati termin u izbornom programu da emituje izborne spotove. Toliko ste bili objektivni. Sa druge strane, od 2017. nisam bila na N1. Nisam ni sada bila srećna da dođem s obzirom na to koliko se vaša televija bavila dehumanizacijom mog prijatelja, mog predsednika. Bavili ste se kriminalizacijom…. Ja sam na N1 mogla da čujem da je on produkt zmijskog gnezda“, kazala je Brnabić.

Na insistiranje novinarke N1 da Brnabić odgovori na postavljeno pitanje, predstavnica Srpske napredne stranke nije želela da odgovori na pitanje.

„Čula sam tri godine laži o Jovanjici, o Sarajevo safari, da je zbog policijske brutalnosti preminuo mladić u Valjevu, čuli smo laži o zvučnom topu. Za razliku od stuentske liste, uvek smo pozivali N1 na sve naše događaje. Studentska lista razgovara samo sa medijima koje je podržavaju. Došla sam jer je insistirao Aleksandar Vučić, promenili ste vlasnika, rekao je čovek ajde da damo šansu,da ljudi vide koliko ste nepristrasni“, navela je Brnabić.

Brnabić je koristila termine poput „blokaderi“ i „ćaci“, na šta su novinarka N1 i Nikolić zamolile da se takvi termini ne koriste u studiju i u debati, na šta je Brnabić počela da koristi termin „studentska lista“. Takođe je pomenula da Nikolić nije htela da joj pruži ruku, uz komentar „to je ta kulturna Srbija“.

Nikolić je poručila Brnabić da „kuturna Srbija tek treba da dođe“.

„Vi ste nekoliko puta izvlačili iz konteksta sve što ste ponovili. Kulturna Srbija tek može da dođe. Volela bih da ogovorno prema građanima, da im kažemo šta planira studentska lista i lista koju vi predstavljate“, navela je ona.

Nikolić je obrazložila razloge zbog kojih je odlučila da učestvuje u debati N1.

„Razmišljala sam da li je prilika i trenutak da učestvujem u ovakvoj debati. Osnovni razlog je da je poziv stigao od medija, regularnim putem. Nisam znala da li će koncept omogućiti da se pojavi i druga strana. Ali, imala sam strah jer u poslednje vreme često je neprijatno da učestvujete u razgovorima kada je neko u poziciji moći. Brnabić ima bolju startnu poziciju u smislu vladanja informacija. Drugi razlog dileme je vezan za naša dva susreta na skupštinskom odboru za obrazovanje gde ta atmosfera sa vikanjem, lupanjem, ponižavanjem govoronika stoji jedna opasnost“, ukazala je.

Tokom debate Ana Brnabić je rekla da je rektorka Mirjana Nikolić od 2017. do 2020. godine učestvovala kao jedan od eksperata u radnoj grupi Ministarstva prosvete za razvoj strategije obrazovanja do 2030. godine.

„Mi smo imali zajedno događaje u 2020. godini, kada smo zajedno promovisali multidisciplinarni program prvi takve vrste program na visokom obrazovanju u Srbiji“.

Komentarišući podatke koje je iznela Ana Brnabić rektorka Nikolić je navela da Brnabić pokušava dezavuiše građane.

„I da prikažete kroz cifre koliki je uspeh vašeg mandata i partije u kojoj pripadate i na čijoj listi se nalazite. Dakle, ja samo mislim da mediji ne trpe mnogo brojeve i mi brojevima nećemo pokazati. Ja bih postavila pitanje za naše profesore u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima – da li oni sa tim novcem koji dobijaju, i za koji vi kažete da je veći, da li oni bolje žive?

Znači, mi možemo sada da ih ubeđujemo da oni imaju veće plate, ovoliko i onoliko procenata, ali oni znaju šta za taj novac mogu da kupe. I šta su mogli da kupe pre pet-sedam-deset godina? 12 godina? 15 godina? Dakle, to je činjenica, činjenica o kojoj treba govoriti. Ništa ne znače podaci ukoliko nemamo referentni okvir da poredimo. Koliko je kilograma mesa mogao profesor srednje škole da kupi za svoju platu 2012, a koliko danas može? Koliko je mogao da kupi pari cipela prosečne cene“, upitala je rektorka Nikolić.

Odgovarajući na pominjanje njihovih sastanaka, rektorka je upitala Brnabićku, navodeći 2022. godinu, šta se dešava sa kreditom za veliki projekat izgradnje novih fakulteta: Biološkog, Geografskog, Fakulteta muzičke umetnosti.

„Vlada Srbije je, setićete se, podigla kredit od 165 miliona i, između ostalog, javno smo promovisali projekat Fakulteta muzičke umetnosti i renoviranja Fakulteta primenjenih. Od svega toga, urađena je samo Botanička bašta kao jedan mali segment Biološkog fakulteta. Šta se dešava sa tim kreditom za koji građani Srbije plaćaju svake godine jedan odsto kamatu? Gde je taj novac“, upitala je ona.

Ona se osvrnula i na navode Brnabićke o zapošljavanju istraživača.

„Dakle, u trenutku kada je embargo bio na zapošljavanje u javnom sektoru, vi ste našli ponovo jedan ‘dobar način’ da zaobiđete sistem i da angažujete istraživače. Tada je bilo zabranjeno. Organizovali ste veliki skup, promociju, promociju uspeha za 1. 000 istraživača. Ali to nije bila iskrena želja da se podigne istraživačka infrastruktura, iz razloga što je naša zemlja izuzetno mnogo ispod evropskog nivoa prema broju istraživača i zbog toga samo da biste zadovoljili cifre i evropske proseke, vi ste napravili projekat istraživača. To je dobro za naše mlade ljude, ali nije iskrena želja, nije iskrena želja da se podigne, što će kasniji potezi vlade i vlade pokazati, posebno u prethodne tri godine“, rekla je Nikolić.

Na to je Ana Brnabić odgovorila:

„Stravično je kada čujete da zapošljavanje na projektima 1. 000 mladih istraživača, doktoranata, nije u stvari dobro i da nije iskrena želja.“

Ona je rekla da je, odgovarajući na pomenuti kredit, da nastavljaju sa projektovanjem i planiranjem.

„Ne, ne, ne otplaćuje se… Uzeli smo kredit ukoliko je potrebno da gradimo te zgrade“, rekla je u jednom trenutku Brnabić o tom kreditu.

Zatim je Branbić navela kako je u okviru tog kredita izgrađena Ložionica.

„Činjenicom da vam je dato pravo da raspolažete državnim budžetom ne znači da ste iznad naroda, da ste vi izgradili, sebi dajete za pravo da određujete“, nadovezala se Nikolić.

O obrazovanju: Brnabić kaže da je ponosna na ono što je uradila SNS
Ana Brnabić je na pitanje koje je i bilo tema debate navela da je „ponosna na sve što je Srpska napredna stranka uradila u oblasti obrazovanja“.

„Ja sam jedina predsednica Vlade koja je 2017. u svom ekspozeu izdvojila digitalizaciju i obrazovanje kao prioritete i u tom trenutku su se svi smejali osim Aleksandra Vučića koji je pružio podršku“, rekla je ona.

Ona je zatim navodila podatke o platama. Tako je, između ostalog, navela da je „plata nastavnika 2012. godine bila 391 evro, a da će plata u decembru 2026. godine biti 1. 030 evra“.

„Dakle, to je sa 391 na 1.030 evra, to je 2,6 puta veća plata. Plate profesora na fakultetima 2012. godine su bile oko 77. 000 dinara , a u 2026. u decembru biće 191. 000 dinara. To je 2,5 puta veće. To su sve stvari koje smo radili radi dostojanstva nastavnika, boljeg životnog standarda nastavnika, i da im se na svaki način zahvalimo na svemu tome što rade. Budžet prosvete je povećan sa 140 milijardi dinara 2012. godine na 425 milijardi dinara 2026. godine. To je više od 3 puta veći budžet za prosvetu“, izjavila je Brnabić.

Ona je navela da je 2011. godine, obuhvat dece u predškolskom obrazovanju bio 48 odsto, a da je 2025. godine to je 64 posto, dodajući da hoće da idu iznad 80 posto.

Brnabić je rekla da je „ponosna što su izgradili četiri naučno-tehnološka parka i tri nova naučna instituta“.

„Krenuli smo 2018. godine sa programom zapošljavanja mladih naučnika, doktoranata, i te 2018. godine zaposlili više od 1.000 mladih naučnika na projektima, i svake godine nakon toga oko 100, što smo uveli programiranje kao obavezan predmet od 5. razreda osnovne škole, što smo uložili preko 60 miliona evra da uvedemo brz bežični internet u sve, pa i u najudaljenije škole širom Srbije. To su samo neke stvari koje smo uradili“, rekla je Brnabić.

Nikolić: Obrazovanje početak i ishodište u svakom normalnom društvu
Rektorka Mirjana Nikolić istakla je da je „obrazovanje početak i ishodište u svakom normalnom društvu“ i da obrazovanja u budućnosti od osnovnog do visokog očekuju da bude motor i pokretač čitavog društva“.

„Mi želimo dostojanstvo, stručnost i sigurnost, a u kompleksu tih ideja koje apsolutno pobeđuju u čitavom ovom procesu mi se zalažemo i za besplatno obrazovanje. Mi se zalažemo i za besplatno obrazovanje, ne kao frazu i populističku ideju ‘besplatni udžbenici’ i ostalo, nego istinski besplatno obrazovanje, sa svim onim što ono podrazumeva“, rekla je rektorka Nikolić.

Nikolić je navela da žele jednake mogućnosti za sve aktere obrazovnog procesa.

„Dakle bilo da je reč o učenicima ili profesorima, nastavnicima, i svom onom pomoćnom osoblju koje u školama, na fakultetima, pomaže da bi se ta nastava realizovala. I konačno, ono što nam je jako bitno, to je modernizacija, i to u svim segmentima, od studijskih i školskih programa, preko pristupa, metodologije, kurikuluma i ostaloga. Mi sada govorimo uglavnom u programu o besplatnim udžbenicima, i to na prvi pogled izgleda kao odlična mera. Ona jeste odlična mera, ali moramo da gledamo malo i u budućnost. Možda u perspektivi, sa modernizacijom, mi ćemo imati mogućnost da imamo besplatne udžbenike koji će biti na tabletima naše dece, i koji će praktično na taj način koristiti“, dodala je Nikolić.

Ona je navela da moramo da negujemo „te divne ljude koji će graditi vrednosti naše dece i napraviti ih u mlade ljude koji kritički promišljaju, i koji ne donose odluke samo na osnovu informacija koje dobiju tek tako na društvenim mrežama, nego promišljaju i dolaze do celovitih odgovora na pitanja o svemu što ih tišti i o čemu treba da donesu odluke“.

Izvor: N1, Foto: N1

Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor