Vučić ima 900.000 novih razloga za brigu: Velika politička analiza u novom Nedeljniku | Srpska dijaspora
***
Studenti su osim opozicionog elana, bunta i suprotstavljanja režimu, ponudili catch-all, koji za razliku od Vučićevog ne spaja nespojivo, nego okuplja prihvatljivo za sve.
Opozicione stranke su bile zakucane na svojim pozicijama i idejno-ideološkim etiketama, kao što su i sada, dok kod Studentske liste nema prostora za postavljanje pitanja koja razvodnjavaju ono osnovno – da li vi želite da vlast u ovoj zemlji bude ovakva. I nema tu prostora da se sa suprotne strane ubacuju udice oko EU, ratova devedesetih i raznih pitanja iz korpusa nacionalnih interesa…
Ali, ono što na prvu loptu nije uočljivo, studenti su doneli još jednu značajnu promenu – promenili su demografsku sliku elektorata. Za ovo možemo da konsultujemo redovna istraživanja o stavovima mladih koje sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije. Uporedna analiza podataka o stavovima mladih otkriva značajne promene i otvara potpuno novi prostor koji će činiti značajan faktor na ovim izborima.
Na primer, na pitanje o zainteresovanosti mladih za političke teme, 2023. godine čak 24,1 odsto mladih je reklo da ne prati politiku, da bi 2025. godine njih samo 3,6 odsto reklo to isto. Na konkretno pitanje o zainteresovanosti za politiku, 2020. godine 9,1 odsto ispitanika je reklo da je potpuno nezainteresovano, a samo 25,2 odsto je navelo da je veoma zainteresovano. Pet godina kasnije, taj odnos je dramatično promenjen. Čak 49,1 odsto je navelo da je u potpunosti zainteresovano za politiku, uz 31,4 odsto koji su zainteresovani (sa ocenom 4 na skali od 1 do 5), dok je sasvim nezainteresovanih samo 2,9 odsto i uglavnom nezainteresovanih 2,8.
Na pitanje „Koliko ste zainteresovani za politička dešavanja?“, na skali od 1 do 5 (1 – uopšte nisam zainteresovan/a, 5 – veoma sam zainteresovan/a), prosečan odgovor mladih koji su učestvovali u istraživanju je 4,21. Odgovore 4 i 5 dalo je kombinovano 80,5% ispitanika.
„Za razliku od prethodne godine, sada ne postoje statistički značajne razlike kada je reč o zainteresovanosti za politička dešavanja u odnosu na starost ispitanika, što znači da su sve starosne kategorije mladih u jednakoj meri zainteresovane za politiku. Isto tako, mlade žene su izražavale nešto nižu zainteresovanost u odnosu na mlade muškarce u prethodnim godina, ali ove razlike više ne postoje, odnosno nisu statistički značajne“, navedeno je u ovom istraživanju.
I to je promena koju su doneli protesti posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.
U Srbiji inače ima nešto više od 900.000 birača koji spadaju u kategoriju mladih – punoletni do 30 godina. Krajem 2023. godine, na primer, mladih od 15 do 30 je, prema statističkim procenama, bilo 1.119.000 (16,80%), uz pretpostavku da oni u izlaznoj kategoriji nisu izgubili osećaj pripadnosti mladima, te da nisu dramatično menjali stavove, a kako su 15-godišnjaci iz ove statistike većim delom postali punoletni, procena je da se između 14 i 17 odsto birača može smatrati mladima koji će biti novi rezervoar glasova na sledećim izborima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
