LITVANIJA PRIMA NUKLEARNE GLAVE? Vilnjus otklanja prepreku da učestvuje u sistemu odvraćanja NATO

Litvanija se priprema da otvori svoju teritoriju za eventualno razmeštanje nuklearnog oružja saveznika, što je odmah izazvalo oštro upozorenje Moskve.

Ukoliko bi zapadno atomsko oružje bilo postavljeno u ovoj baltičkoj zemlji i usmereno protiv Rusije, Litvanija bi za Moskvu postala legitiman cilj.

Litvanski parlament načinio je u utorak važan korak ka uklanjanju dosadašnje ustavne zabrane. Poslanici su sa 99 glasova za, 13 protiv i pet uzdržanih odobrili nastavak procedure za brisanje člana 137 Ustava, kojim je propisano da na teritoriji zemlje ne može da bude stacionirano oružje za masovno uništenje.

Promena bi bila značajna za ovu nekadašnju sovjetsku republiku koja je 2004. godine postala članica NATO. Odredba čije se ukidanje sada razmatra potiče s početka devedesetih godina prošlog veka i iz perioda posle obnove litvanske nezavisnosti. Predsednik Gitanas Nauseda smatra da ona više ne odgovara sadašnjim strateškim okolnostima.

Vilnjus na ovaj način želi da ukloni pravnu prepreku koja bi ga, ukoliko bezbednosna situacija to bude zahtevala, sprečavala da u većoj meri učestvuje u sistemu nuklearnog odvraćanja NATO. Od početka ruske ofanzive na Ukrajinu 2022. godine, Vilnjus je znatno povećao vojne izdatke, a priprema i infrastrukturu za trajno stacioniranje nemačke brigade.

Mogućnost razmeštanja nuklearnog naoružanja dobija poseban značaj zbog geografskog položaja Litvanije. Zemlja se graniči s ruskom enklavom Kalinjingradom i Belorusijom, gde je, kako ističu u Litvaniji, Moskva već rasporedila rusko nuklearno oružje. Litvanski predsednik je, međutim, naglasio da trenutno ne postoji konkretan plan za skladištenje nuklearnog oružja u njegovoj zemlji.

Prema pisanju “Fajnenšel tajmsa”, SAD su započele razgovore o mogućem proširenju svog nuklearnog sistema u okviru NATO na nove evropske zemlje. Među državama koje se pominju nalaze se Poljska i baltičke zemlje, ali nikakav sporazum o razmeštanju nuklearnog oružja u Litvaniji zasad nije objavljen.

Moskva je već upozorila Vilnjus na posledice koje bi, prema njenom stavu, takva odluka imala. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je početkom septembra da bi se, ukoliko se na teritoriji Litvanije pojavi nuklearno oružje usmereno protiv Rusije, ta zemlja našla “na nišanu” ruskog nuklearnog oružja.

Vilnjus, nasuprot tome, ukidanje zabrane predstavlja kao meru odvraćanja. Cilj je, kažu, da se Ustavom više unapred ne isključuje mogućnost koja postoji za druge članice Severnoatlantske alijanse.

Do konačnog ukidanja zabrane, međutim, ostalo je još nekoliko koraka. Proces je započeo ovog leta. Početkom jula projekat je u prvom čitanju podržalo 89 poslanika, 11 je bilo protiv, dok je šest bilo uzdržano. U utorak je broj glasova podrške porastao. Litvanski ustav sada nalaže još dva odvojena glasanja da bi promena bila konačno usvojena. U oba navrata za nju će morati da glasa najmanje dve trećine od ukupno 141 poslanika, odnosno najmanje 94, a između dva glasanja mora da prođe bar tri meseca. Prema kalendaru koji se trenutno razmatra, glasanja bi mogla da budu održana 6. oktobra i 12. januara.

Čak i ako ova procedura bude uspešno okončana, nuklearno oružje neće automatski biti razmešteno u Litvaniji. Za to bi bila potrebna posebna politička odluka. Ali, Vilnjus bi time napravio krupan zaokret, prvi put od obnove nezavisnosti.

ZASAD MOGU SAMO ZAJEDNO

Litvanski ustav trenutno zabranjuje i razmeštanje baza stranih država na teritoriji ove zemlje. Ustavni sud je, međutim, 2011. godine utvrdio da se zabrana odnosi samo na druge zemlje, a ne na vojnu infrastrukturu koju Litvanija koristi zajedno sa saveznicima, zbog čega na njenoj teritoriji postoji više NATO baza. Brisanjem člana 137 nestala bi i ustavna zabrana baza pojedinačnih stranih država.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije