Sutra je jesenji Krstovdan

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici slave dan sveštenomučenika Kornilija. Ovaj svetac poznat je kao Pretpraznik Vozdviženja, jesenjeg Krstovdana.

Rimljanin i oficir rimski u Kesariji Palestinskoj. Kršten od apostola Petra, shodno nebeskom otkrovenju (Dela Ap. 10, 1). On beše prvi od neznabožaca, koji stupiše u crkvu Božju. Dotle su neki mislili, da je crkva Hristova samo za Jevreje, i za one koji prime obrezanje jevrejsko. Krstivši se Kornilije ostavi sve i pođe za apostolom Petrom.

Ovaj ga apostol docnije postavi za episkopa i posla u neznabožački grad Skipseosis, gde Kornilije sveti pretrpe mnoga beščešća i mučenja Hrista radi, no silom Božjom sruši hram Apolonov i krsti kneza toga grada Dimitrija i 277 neznabožaca.

Preduznav od Boga dan svoje smrti, on prizva sve hrišćane, posavetova ih, pomoli se Bogu za njih, i mirno se predstavi Gospodu u starosti česnoj. Vremenom njegov grob bude zaboravljen i zapušten. No svetac se javi episkopu Troadskom Siluanu i objavi mu grob svoj, i naredi da tu podigne crkvu. Episkop to izvrši uz pomoć bogatog građanina Evgenija. Od moštiju sv. Kornilija desiše se čudesa mnoga.

Tropar (glas 4):

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Kornilije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sutra je jesenji Krstovdan

Pravoslavni vernici 27. septembra obeležavaju Jesenji Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje Časnog Krsta. Ovaj veliki praznik, označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, nosi snažnu poruku duhovnog i telesnog pročišćenja, ali i simboličan početak priprema za predstojeće hladne dane.

Na Krstovdan se po pravilu posti, ali post se ne odnosi samo na jelovnik, već i na stanje duha. Ishrana tog dana svedena je na najjednostavnije – hranu bez ulja i bez namirnica životinjskog porekla. Ali suština je dublja.

Jedan od poznatih običaja vezanih za Jesenji Krstovdan jeste unošenje osveštanog bosiljka u kuću. Ova mirisna biljka ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.

Grožđe ima posebno značenje na Krstovdan. Ono se tog dana jede kao simbol duhovne i materijalne blagosti, a u narodnom verovanju donosi sreću onome ko ga tog dana pojede.

Još jedan važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik jeste vraćanje dugova – ne samo materijalnih, već i moralnih. Ovaj gest simbolizuje spremnost da se odnosi među ljudima očiste i svedu na poštenje i međusobno poštovanje.

Krstovdan je, iznad svega, poziv vernicima da se podsete duboke snage koju nosi vera, ali i da neguju porodične i zajedničke vrednosti. Ovaj praznik ne podseća samo na Hristov krst, već i na snagu koju ljudi mogu pronaći u veri, skromnosti i iskrenim delima.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije