Kanada preti energetskom blokadom Amerike, Trampove tarife padaju u mrak?

SEVERNOAMERIČKI kontinent ubrzano klizi u do sada neviđenu ekonomsku i energetsku krizu, nakon što su diplomatski pregovori između Otave i Vašingtona doživeli potpuni krah.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa povukla je potez bez presedana, uvođenjem drastičnih carina od čak 50 odsto na ključnu kanadsku robu. Ovaj ekonomski udar, koji je u Beloj kući osmišljen kao brutalno sredstvo pritiska kako bi se severni sused primorao da „stane u red”, izazvao je političku eksploziju sa druge strane granice. Dok je savezni premijer Mark Karni odmah odgovorio najavom kontramera po principu „dolar za dolar”, pravi, parališući šok za Vašington stigao je sa nivoa moćnih kanadskih provincija. Premijer Ontarija, Dag Ford, otvoreno je odbrusio Beloj kući pretnjom koja bi Sjedinjene Države mogla gurnuti u nezapamćen sistemski kolaps — potpunim prekidom isporuke električne energije i obustavom izvoza kritičnih minerala neophodnih za američku industriju.

Ontario drži ključ za milion i po američkih domova

Suština ove pretnje leži u činjenici da je energetska mreža Sjedinjenih Država već decenijama duboko i strukturno zavisna od kanadskih hidropotencijala. Ontario u ovom trenutku električnom energijom snabdeva oko 1,5 miliona američkih domaćinstava i komercijalnih objekata. Ukoliko Otava zaista povuče kočnicu, glavni udari potencijalnog „diplomatskog mraka” direktno bi pogodili pogranična industrijska srca Amerike — države Njujork, Mičigen i Minesotu. Na to ukazuje i činjenica da Mičigen čak šest odsto svojih dnevnih potreba za strujom podmiruje upravo kroz četiri međunarodna dalekovoda koji ga povezuju sa Ontarijom.

Karikaturalni, ali surovo ozbiljan ton ovoj krizi dao je sam Dag Ford, javno poručivši Trampu da bi mu „bilo bolje da odmah spremi paket baterija”, jer Ontario neće nemo posmatrati kako Bela kuća pokušava da isprazni njegove industrijske pogone i preseli proizvodnju na jug. Političke analize potvrđuju da Otava i pokrajinske vlade kao prvi korak odmazde ozbiljno razmatraju reaktiviranje mehanizma iz prethodnih kriza — uvođenje hitne izvozne takse od 25 odsto na struju koja se šalje preko granice.

Američki elektroenergetski operateri, predvođeni Nezavisnim operaterom sistema države Njujork (NYISO), već danima grozničavo umiruju javnost tvrdeći da imaju dovoljno domaćih kapaciteta na gas i ugalj kako bi sprečili kolaps sistema. Međutim, nezavisni stručnjaci upozoravaju na klasičnu zamku: jedno je preživeti krizu tehnički, preusmeravanjem izvora, a potpuno drugo ekonomski. Čak i bez fizičkih restrikcija i ispadanja mreže, američki potrošači u Njujorku i Mičigenu već u prvom talasu taksi mogli bi da se suoče sa skokom mesečnih računa za struju od prosečno 100 dolara. Da ironija bude veća, dugoročni američki ponos u zelenoj tranziciji — dalekovod „Šamplejn-Hadson pauer ekspres” (Champlain-Hudson Power Express) vredan 6 milijardi dolara, koji je tek počeo da isporučuje čistu energiju za Njujork — sada preko noći postaje najveća kolateralna šteta Trampove agresivne carinske politike.

Ekonomski mazohizam i pretnja od havarija

Ovaj sukob već uveliko poprima odlike onoga što analitičari sa Volstrita otvoreno nazivaju „čistim ekonomskim mazohizmom”. Severnoameričke kompanije i lanci snabdevanja građeni su decenijama kao jedinstven, neraskidiv sistem, što je posebno vidljivo u auto-industriji i metalskom sektoru. Sada, kada Vašington preti da od Nove godine formalizuje carine od 50 odsto na kanadske automobile i delove, kolateralna šteta neće biti izolovana samo sa severne strane granice. Naprotiv, prvi izloženi udaru biće upravo američki radnici u Mičigenu, Ohaju i Kentakiju, čije fabrike direktno zavise od kanadskih sirovina, aluminijuma i poluproizvoda.

Ako Kanada u naletu revolta zaista „povuče prekidač” za struju, to neće biti samo silovit januarski udar na džepove prosečnih Amerikanaca. Tokom predstojećih zimskih špiceva, američki energetski sistem bez kanadskog balansiranja rizikuje velike, lančane havarije. To bi u praksi značilo prisilno i kontrolisano isključivanje velikih industrijskih pogona kako bi se spasila elektroenergetska mreža i sprečio potpuni mrak u gradovima. Trampov odgovor na ove najave putem društvenih mreža — gde je ponovio da Kanada jednostavno mora da „ stane u red” ili će se suočiti sa još težim posledicama — zapravo samo doliva ulje na vatru. Umesto traženja kompromisa, Bela kuća ovim potezom gura obe zemlje u situaciju iz koje više nema časnog izlaza, već samo uzajamnog ekonomskog iscrpljivanja.

Energetski budilnik za Vašington i lekcija iz međuzavisnosti

Trenutna eskalacija na zapaljivoj liniji Otava–Vašington jasno je pokazala da u modernim trgovinskim ratovima niko nije nedodirljiv. Bela kuća je godinama vodila kalkulantsku politiku pod devizom da Kanada, kao ekonomski manji partner čiji izvoz u ogromnom procentu ide na jug, mora bespogovorno da prihvati svaki diktat iz Amerike. Međutim, odsečna reakcija iz Ontarija demonstrirala je suprotno: Otava u rukama drži asimetrično, energetsko oružje ogromne razorne moći.

Da li Sjedinjenim Državama zaista prete restrikcije struje? Kratkoročno gledano, verovatno ne u vidu apokaliptičnog potpunog mraka, ali u formi drastičnog poskupljenja svakodnevnog života i iznuđenog gašenja industrijskih giganata — apsolutno da. Trgovinski sukob je Vašingtonu doneo bolan, ali otrežnjujući budilnik. Nacionalna bezbednost jedne supersile ne meri se više isključivo vojnom moći ili visinom carinskih barijera. Ona se meri time da li superiorno kontrolišete prekidač za svetlo u sopstvenoj kući. Ukoliko se diplomatija hitno ne vrati u igru, Trampova tvrdoglava ekonomska politika mogla bi Sjedinjene Države da ostavi u surovom, metaforičkom i stvarnom energetskom mraku.

BONUS VIDEO: 
Ti si lažov! – A ti si najgori predsednik u istoriji Amerike

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije