SpejsEks uspešno lansirao raketu Staršip, let skraćen radi bezbednosti

KOMPANIJA SpejsEks Ilona Maska danas je prvi put lansirala svoju ogromnu letelicu Staršip u orbitu i uspešno rasporedila do sada najnaprednije satelite Starlink, ali je let prekinut ranije radi bezbednosti, preneo je NBC njuz.

Letelica je ponovo ušla u atmosferu iznad Tihog okeana i spustila se u vodu severno od Havaja, tri sata nakon poletanja iz Teksasa.

Kompanija je planirala let u trajanju od 10 sati, tokom kojeg bi letelica šest puta obišla Zemlju, kako bi dokazala spremnost za program Artemis svemirske agencija NASA, čiji je cilj istraživanje Meseca.

Prilikom spuštanja u vodu, Staršip se prevrnuo i zahvatio ga je plamen, što je predstavljalo dramatičan kraj misije, prenela je tv mreža.

Letelica Staršip zamalo nije stigla do orbite nakon što se jedan od njenih motora prerano ugasio.

Pošto su ostali sistemi funkcionisali besprekorno, a neispravni motor više nije bio potreban, kontrolori leta su, nakon nekoliko minuta, odlučili da nastave prema planu.

Administrator NASA-e Džared Ajzakman čestitao je kompaniji SpaceEks na dostizanju orbite i na tome što je “svaki korak sprovela na bezbedan, odgovoran i, pre svega, inspirativan način”.

Maskova vodeća raketa, najveća i najmoćnija ikada napravljena, nosila je 26 najnovijih Starlink satelita koji treba da se pridruže floti od 11.000 starijih modela koji već pružaju internet usluge.

Ubrzo nakon što su sateliti izašli iz rakete, doneta je odluka da se let prevremeno okonča, a razlog nije naveden.

Bilo je to četrnaesto lansiranje Staršipa sa južnog dela Teksasa u poslednje tri godine, ali prethodni probni letovi nisu odmicali dalje od Indijskog okeana.

Ovog puta, SpaceX je imao nameru da letelica obiđe planetu na visini od oko 270 kilometara ne samo jednom, već šest puta tokom gotovo deset sati i da na kraju sleti u Tihi okean, blizu obale Čilea.

Iako je Staršip dostigao odgovarajuću orbitu krećući se brzinom od oko 28.000 kilometara na sat, kontrolori leta odlučili su da zbog bezbednosti vrate letelicu nekoliko sati ranije, nakon svega nekoliko krugova.

U zavisnosti od rezultata prvog orbitalnog leta, sledeći Staršip” bi mogao da se vrati na lansirnu rampu tako što bi ga ogromne mehaničke ruke uhvatile dok lebdi. Ako taj manevar hvatanja uspe, a Mask procenjuje da su šanse za to podjednake ili čak i nešto veće, SpaceX će ponovo lansirati tu letelicu pre kraja godine, ili početkom naredne.

Raketa visoka 124 metra od samog početka je dizajnirana tako da bude u potpunosti višekratno upotrebljiva, što je ključno za smanjenje troškova lansiranja.

SpejsEks ubrzano radi na sertifikaciji Staršipa za orbitalni let, što predstavlja ključni korak ka putovanjima na Mesec i Mars.

Misija Artemis 3 predviđena je već za sledeće leto i podrazumeva niz od tri lansiranja i vežbu spajanja u Zemljinoj orbiti između kapsule Orion sa astronautima i konkurentskih letelica za sletanje na Mesec.

Prvo će poleteti Blu mun Džefa Bezosa, zatim Orion, koji će se približiti radi povezivanja, a potom i Maskov Staršip radi spajanja sa Orionom nakon što se Blu mun odvoji.

U okviru naredne misije Artemis IV, planirane za period ne ranije od 2028. godine, astronauti bi sleteli na Mesec u letelici Blu mun ili Staršip, u zavisnosti od toga koja od njih bude prva spremna.

U kasnijim misijama na Mesec naizmenično bi se koristile letelice kompanija ova dva milijardera.

(Tanjug)

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije