Šta Srbiji znači 55 tona zlata u deviznim rezervama: Sigurnost bez kamata | Srpska dijaspora

Centralne banke širom sveta nastavljaju ubrzanu kupovinu zlata kako bi osigurale finansijsku stabilnost u uslovima geopolitičkih napetosti i inflacije.

Prema najnovijim podacima organizacije World Gold Council, monetarne vlasti su samo u julu neto kupile 23 tone zlata, čime su ovogodišnje globalne nabavke premašile 130 tona.

U ovaj međunarodni trend uklapa se i Srbija, koja je udeo zlata u deviznim rezervama podigla na rekordnih 22 odsto.

Domaće zalihe vrede 6,7 milijardi evra

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je nedavno da su domaće zlatne rezerve višestruko uvećane u protekloj deceniji.

„Zlatne rezerve su sa 14,8 tona i učešća od 6,2 odsto u 2012. godini porasle na današnjih 55,1 tonu, što čini 22 odsto ukupnih deviznih rezervi. Njihova vrednost je deset puta veća i dostiže 6,7 milijardi evra“, navela je Tabaković.

Ona je objasnila da je domaće proizvedeno zlato otkupljivano za dinare, dok je na međunarodnom tržištu kupljeno ukupno 17 tona po prosečnoj ceni od 1.824 dolara po finoj unci.

„Za te količine kupljene u inostranstvu platili smo 900 miliona evra, a one danas vrede dve milijarde evra. Tržišna cena trenutno iznosi oko 2.683 dolara po unci, pa nemamo razloga za brigu sve dok se vrednost drži iznad naše nabavne cene“, rekla je Tabaković,

Dodala je i da se gotovo celokupne zalihe čuvaju u trezorima u zemlji, dok se tri tone nalaze u Bernu radi brze reakcije i održavanja likvidnosti.

Svetski lideri u kupovini zlata

Globalni rast tražnje predvode tržišta u razvoju. Poljska je prva na svetskoj listi sa 90 tona kupljenih od početka godine, čime je stigla do 640 tona, odnosno oko 28 odsto svojih ukupnih rezervi.

Narodna banka Kine uvećava zalihe već 21 mesec uzastopno, dok Češka beleži kupovine 41 mesec zaredom.

Nasuprot njima, centralne banke Rusije i Turske su u istom periodu prodavale deo svojih zlatnih rezervi radi budžetskih i likvidnosnih potreba.

Izveštaj World Gold Council-a beleži i sve izraženiji trend repatrijacije, pošto centralne banke sve češće odlučuju da zlato premeste u domaće trezore i smanje izloženost inostranim depozitarima.

Jedan od  zahteva koji je svakako privukao pažnju je onaj  Venecuele za vraćanje oko četiri milijarde dolara vrednog zlata iz Banke Engleske, koja bi trebalo da završi u Federalnoj banci u Njujorku.

Druga strana zlatne medalje

Iako je skok cene zlata doneo znatnu finansijsku korist onima koji su ga posedovali, ekonomisti podsećaju na suštinske razlike između plemenitih metala i klasičnih deviznih instrumenata koje koriste centralne banke.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić upozorava da zlato nosi i određena ograničenja.

„Slabost zlata je u tome što ono ne donosi kamatu već isključivo kapitalnu dobit. Držanje zlata je dobro dok cene rastu, ali na njega nema nikakvog prinosa bez obzira na to da li cene na berzi rastu ili padaju“, objasnio je Arsić.

Prema njegovim rečima, institucije koje žele redovan prihod više se oslanjaju na devize i hartije od vrednosti, dok se zlatne rezerve uglavnom podižu u kriznim vremenima.

„Narodna banka Srbije je zahvaljujući rastu cena ostvarila veliku kapitalnu dobit, ali to ne mora uvek da bude slučaj. Dugoročno posmatrano postoji trend rasta, ali u istoriji kretanja cena zlata postoje i periodi kada one značajno padaju“, zaključio je Arsić, ocenivši da bi eventualno smirivanje globalnih tenzija moglo da donese preokret na tržištu.