Puška u usta, puška u grudi, pa ponovo u usta

DANAS nas je napustio naš kolega, novinar Nebojša Radošević, čovek koji je tokom svoje dugogodišnje karijere izveštavao iz najtežih i najopasnijih područja i koji je 1998. godine i sam postao žrtva rata na Kosovu i Metohiji.

Radošević je, zajedno s fotoreporterom Vladimirom Dobričićem, 18. oktobra 1998. godine otet u blizini prištinskog aerodroma Slatina. U zarobljeništvu je proveo 41 dan, tokom kojih su, prema njegovom svedočenju, promenili više lokacija.

O svom iskustvu govorio je i kao svedok pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, ali i u našem podkastu, gde je do detalja opisao dane provedene u zarobljeništvu.

– Tučeni smo – puška u usta, puška u oko, grudi, pa ponovo u usta. To je bilo petog ili šestog dana. Nož pod grlo i šamaranje je bilo 20. dana kad smo prebačeni u planinu – ispričao je Radosević.

U razgovoru za naš podkast prisetio se i trenutaka kad su, kako je rekao, pripadnici OVK prema njemu i njegovom kolegi postupali brutalno.

– Bio je jedan incident 36. ili 37. dan, kada oni uopšte nisu znali koji su Srbi u pitanju, mislili su da su neki novi. Poskočili su, kolegu su počeli da šutiraju – ispričao je.

Radosević je pred sudom bio precizan i kada je govorio o onome što jeste i onome što nije mogao da potvrdi. Naveo je da misli da su on i Dobričić bili odvedeni u Klečku, ali je naglasio da to nije mogao sa sigurnošću da tvrdi.

– Nikad nisam tvrdio da je to bila Klečka, rekao sam da mislim da jeste – rekao je tada.

Posebno važan deo njegovog svedočenja odnosio se na pitanje da li je tokom  svog zarobljeništva video nekog od tada visokih funkcionera OVK.

Na pitanje da li je video Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija ili druge komandante, Radosević je odgovorio:

– Nisam video nikoga od njih tamo.

Foto: Novosti

Tokom ispitivanja odbrane bilo je pitanja i o njegovom radu u Tanjugu.

Pokušali su da dovedu u pitanje njegovu profesionalnu ulogu, a Radosević je odbacio navode da je radio za bilo kakvu tajnu službu.

– Još jednom kažem – nisam nikad radio ni za kakvu tajnu ili drugu službu, a radio za Tanjug kao državnu agenciju jesam – rekao je Radosević.

O njegovoj otmici i potrazi za dvojicom novinara govorio je svojevremeno i novinar Rade Marojević, koji je tada izveštavao sa Kosova i Metohije.

– Kad se nije pojavio u Prištini, mi smo digli neviđenu paniku i uticali ponajviše na te međunarodne zvaničnike – prisetio se Marojević.

Radoševićeva priča ostaje i kao svedočanstvo o vremenu u kojem je novinarski posao na Kosovu i Metohiji podrazumevao svakodnevni rizik. Govorio je kako se tada radilo, kako su izgledali putevi, kontakti s međunarodnim predstavnicima i neizvesnost s kojom su se novinari suočavali.

Njegovo svedočenje pred sudom u Hagu bilo je deo postupka protiv Hašima Tačija i još trojice nekadašnjih komandanata OVK.

Danas, kad nas je napustio, ostaje njegovo svedočanstvo – o ratu, novinarstvu, zarobljeništvu i vremenu koje je lično preživeo.

Ostaje i razgovor koji je vodio sa nama, u kojem je svojim rečima ispričao ono što se ne može razumeti iz sudskih spisa i novinskih izveštaja.

Nebojša Radosević bio je naš kolega. Njegova priča ostaje sa nama.

Šta je još govorio o pomenutim danima i drugim temama pogledajte u njegovom gostovanju u našem podkastu “Priče iz hronike”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije