BIVŠI NBA IGRAČ MILOŠ BABIĆ PORUČUJE: „Voziću šest i po sati iz Tenesija do Čikaga da bih sa porodicom nglasao za spas Srbije!“
„Mi Srbi smo sami sebi najveći problem“, kaže za Serbian Times Miloš Babić, nekada NBA igrač u dresu Klivlenda i Majamija, te reprezentativac Jugoslavije iz generacije Vlade Divca, Tonija Kukoča, Saše Đorđevića, a danas uspešan poslovni čovek koji sa porodicom živi u Tenesiju, u Americi.
On ovu tvrdnju potkrepljuje sledećim rečima:
-Ja sam treći igrač iz Kraljeva koji je zaigrao u NBA. Pored mene to su bili još Divac i Nenad Krstić, koji su imali mnogo veće karijere od mene. Posle Amerike, vratio sam se u Evropu, igrao u Belgiji, gde me je i zateklo ono strašno vreme ratova i sankcija. Jednom prilikom, proveo sam praznike u Srbiji, u Kraljevu, i krenuo nazad za Belgiju. U to vreme nije bilo letova, jedva da su vozili autobusi. Izađem ti ja tako na Ibarsku magistralu, da uhvatim autobus za Budimpeštu, odakle sam avionom trebao da letim za Brisel. Stanem kod neke pumpe, i u strahu da me autobus po onoj kiši ne promaši, zamolim jednog policajca iz patrole koja je tu stajala da signalizira vozaču autobusa da stane. On me, vidim, prepoznao, počne da se smeši, pa mi kaže:
„A ti si, je li, onaj Babić, propali košarkaš“.
-Od tada je prošlo više od 30 godina, ali se u Srbiji ništa nije promenilo. Pa tako danas onaj nesrećnik sa Informera može sebi da da za pravo da jednu veličinu poput Novaka Đokovića naziva „propalim teniserom“, kaže Babić za Serbian Times.
NBA DANI „PROPALOG KOŠARKAŠA“: Miloš Babić u dresu Klivlend Kavalirsa
Još kao talentovani dečak otišao je od kuće, a put ga je, preko koledža u Americi i NBA lige, vodio dalje preko cele planete, od Argentine na Zapadu do Irana na Istoku, a između su stali Litvanija, Grčka, Belgija, Španija, Portugal, Izrael, Slovačka…
-Kad sam „okačio patike o klin“ imao sam veliku želju da se vratim u Srbiju, kod majke na pileći paprikaš, kako sam ja to govorio. Iz rodnog Kraljeva sam otišao kao klinac, sa 14 godina, i sanjao da se vratim kući, među moje ljude, u majku Srbiju. Napravio sam kuću preko puta roditeljske, otvorio firmu, imao velike planove, ali sam u jednom trenutku, pre sedam godina, shvatio da tamo nema perspektive ni za mene ni za moju decu, i odlučio da se vratim u Ameriku, u državu i grad u kome sam završio koledž.
Ponosan je na činjenicu da su oba njegova sina krenula njegovim stopama, pohađala Tenesee Tech, stariji ga je završio i sada tamo radi kao učitelj, a mlađi je na 2.godini.
-Povratak u Ameriku nije bio jednostavan, nisu me ovde dočekali med i mleko, borio sam se sa svim onim sa čim se bori svaki imigrant. Ali smo sve to prebrodili i danas smo moja porodica i ja zadovoljni, jer živimo u najboljoj zemlji na svetu. Amerika mi je dala dosta, i ja sam joj na tome zahvalan. Ali nisam zaboravio ko sam i odakle sam, daleko bilo…
I dok se naša dijaspora u Americi i celom svetu bori za otvaranje biračkih mesta van dioplomatskih predstavništava, na kojima bi mogla da glasa na izborima 25.oktobra (24. se glasa u Americi) Miloš je odlučio da stvar uzme u svoje ruke, pa će iz Tenesija, gde živi, dan ranije automobilom, sa porodicom, krenuti prema Čikagu, da bi glasao na biračkom mestu u Konzulatu.
Šest i po sati vožnje, nije mala stvar…
-Kao da je to neka žrtva? Ova naša deca, studenti, su na nogama i biciklima prešli Srbiju nekoliko puta, bili prebijani, maltretirani, spavali pod vedrim nebom…E, to je žrtva. Naši preci su prelazili Albaniju po snegu i ledu, u bušnim opancima, i to je bila žrtva. Ja ovaj put vidim kao investiciju u budućnost i ne razumem one, a čuo sam da ima i takvih, koje mrzi da iz predgrađa Čikaga voze do centra grada i Konzulata. Ovi izbori su biti ili ne biti za Srbiju i meni neće biti problem da vozim i sa porodicom usput slušam Balaševića i skečeve Laneta Gutovića, jer znam zašto to radim, kaže on i nadovezuje se ponudom:
-Neka mi se preko Serbian Times jave svi oni iz predgrađa Čikaga koji iz nekih razloga ne mogu ili im je teško da se odvezu do Konzulata. Čim glasam dolazim po njih, vodim ih na biralište, a posle i na ručak!
A zašto prelazi toliki put da bi glasao, koji je motiv…
-Motiv je najveći, majka Srbija. Bojim se da bi ovo što sada gledamo tamo uskoro moglo da pređe u totalnu diktaturu, da ćemo postati nova Severna Koreja, Belorusija. Nalazimo se na velikoj prekretnici, jer u Srbiji mora sve da se menja. Od nas samih, preko političkog sistema, crkve, zemlje, vode, vazduha, koji više ne može da se diše od zagađenja. A tek se spremaju da ga zagade sa Rio Tintom i drugim projektima. Ja ovde ne govorim o jahanju, osveti i slično…Sve promene treba da budu u skladu sa Ustavom, sa onim od čega su i počeli studentski protesti: vladavinom zakona, uzdizanjem institucija i odgovornošću za učinjena dela.
Miloš Babić to slikovito objašnjava na ličnom primeru:
-Protekle dve godine sam radio kao asistent trenera na mom univerzitetu Tenesee Tech. Nismo imali rezultate i podneli smo ostavke. Preuzmeš odgovornost – tako to funkcioniše u normalnom svetu. Ako su predsednik Vučić i njegovi radili po zakonu, čega se onda boje?, pita se on.
NAJBOLJA PARTIJA PROTIV ŠAMPIONSKOG ČIKAGA: Babić protiv Džordana
Kad govori o kadrovskim rešenjima na dve liste, Babić ističe da se drži svoje branše, sporta:
-Ja ne mogu da kažem koji je lekar bolji, onaj sa Studentske ili sa SNS liste. Ali mogu, recimo, da uporedim Dejana Tomaševića i Dejana Bodirogu. I tu je razlika velika, u korist Bodiroge naravno. Neopisiva.
Bivši NBA košarkaš ističe da se nada da će Srbija glasati za promene i Studentsku listu, a on lično ima jednu veliku želju:
-Nadam se da će ona deca koju sam u kraljevačkoj Slogi učio ne samo da budu košarkaši, več i da budu ljudi, glasati za broj 3, za našu mladost i budućnost.
A onda se vraća u svoju mladost, u kojoj je, kaže, grešio.
-Kao mladić, nisam živeo otvorenih očiju i sada se zbog toga kajem. Nije me mnogo zanimalo šta se oko mene dešava, nisam pratio politiku, pa sam dozvolio sebi da padnem pod uticaj Miloševićeve i Šešeljeve propagande. Nije me zanimalo šta ima da kaže opozicija, a pred svake izbore pitao sam mog oca, okorelog socijalistu, koji broj da zaokružim na listi. To sam radio zbog nezainteresovanosti i neobrazovanja, pa iskreno smatram da bi u srednjoj školi deci trebalo uvesti obavezne časove političke kulture i sistema, jer se samo obrazovanjem može sprečiti da nam se istorija ponavlja. Ovo bunilo koje smo mi preživeli u poslednjih 35 godina treba da se uči i izučava, da se ne bi ponovilo.
PONOSAN NA SINOVE KOJI SU KRENULI NJEGOVIM STOPAMA: Babić sa porodicom
Otac je, kaže, i dalje okoreli socijalista…
-Da se razumemo, moj otac je najbolji čovek na svetu, ali je otrovan Pinkom, Informerom i prosto ne može da se otrgne od tog uticaja. Pokušavao sam da ga ubedim, bez uspeha, a onda sam mu jednog dana rekao:
„Tata, pomozi mi da se vratim kući!“
Nadam se da me je sada ozbiljno shvatio. I nadam se da će mnogi naši roditelji ozbiljno shvatiti naše vapaje. Jer u onakvu zemlju se nikome ne vraća.
Na pitanje šta bi želeo da poruči našim zemljacima koji žive u Americi i širim sveta, a koji još razmišljaju o tome da li da izađu na izbore, on kaže:
-Ljudi, koliko god da nam je dobro u državama u kojima živimo, ne smemo da budemo sebični i da zatvaramo oči pred onim što se dešava u Srbiji, pred ubistvima, korupcijom, nepotizmom, prebijanjem studenata, penzionerima koji kopaju po kontejnerima i koje predsednik kupuje sa 6,000 dinara. Nemojte da, kada dođemo u Srbiju da obiđemo naše najmilije, razmišljamo o tome da li će na glavu da nam padne nadstrešnica na aerodromu u Surčinu, kao što se to desilo u Novom Sadu, zaključuje na kraju Miloš Babić, bivši NBA košarkaš i čovek koji nije zaboravio ko je i odakle je.
Jokić je veliki, ali za mene su najveći Sale i Bodiroga!
-Pratim sve što se dešava u srpskoj košarci, naše timove, reprezentaciju, a zbog blizine upućen sam i u ono što naši momci pokazuju u NBA. Ono što je Jokić uradio je za svaki respekt. Mnogo volim Saleta Đorđevića i baš sam se obradovao kada sam video da je odlično počeo sa novim timom u Turskoj. Ja sam odrastao sa Divcem u Kraljevu, cenim ga i poštujem, Jiokić je dosegao svetske vidine, ali su za mene dva najbolja srpska košarkaša svih vremena Saša Đorđević i Dejan Bodiroga, to je moj izbor.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
OSTALE TEME:
POLEMIKA U FRANCUSKOJ: Pisac optužen da je nagrađeni roman pisao uz pomoć veštačke inteligencije!
PESKOV O OSTAVCI VUČIĆA: Odnosi Rusije i Srbije prevazilaze pojedince, verujemo u nastavak saradnje
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor
