Kako da izbori ne posvađaju celu porodicu | Srpska dijaspora
U svakom domu se uoči izbora među članovima porodice povede razgovor o tome za koga će ko glasati. Te diskusije se neretko završavaju tako da na kraju „ne razgovaramo“.
Prepreku u usaglašavanju stavova ne predstavlja samo generacijski jaz, već i neinformisanost, usled iskrivljene slike servirane putem medija ili algoritama.
U velikoj analizi za Nedeljnik, Ana Mitić podseća kako stariji često kažu „dao mi je 20.000 dinara, evo i sad je opet dao pare, pa naravno da ću da glasam za njega“- i pita Ivu Branković, docentkinju Fakulteta političkih nauka, koji protivargument u takvim situacijama treba da se upotrebi.
„Racionalan kontraargument je da im nije on dao pare nego su to naše pare koje oni dele da bi kupili glasove“, ukazuje docentkinja.
Najstarije generacije, koje vlast najviše i targetira, karakteriše tradicionalnost i autoritarnost. Zato je prirodno, ocenila je, da žele da zadrže privid kontrole.
Pokazivanje empatije „stavljanjem u njihove cipele“ možda je i najbolja pozicija za razgovor.
Stariji su manje skloni promenama i navikli su na svoju zonu komfora, iliti filozofiju „ćuti i trpi“. Prošli su svašta u poslednjih 40 godina i ostatak života bi najradije proveli u miru.
Racionalna rasprava, ipak, tu ne može mnogo da pomogne. Pri odabiru opcije za glasanje na izborima, retko je šta racionalno i obično pobeđuje emocionalno poželjan odgovor.
