Naučio sam da rat od inače pristojnih ljudi pravi ubice: Hrabri advokat koji je u Nirnbergu izveo pred sud pripadnike nacističkih odreda smrti | Srpska dijaspora
Dana 29. septembra 1947. godine počelo je „najveće suđenje za ubistva u istoriji“. Sedamdeset godina kasnije, glavni tužilac Ben Ferenc ispričao je za BBC kako se borio da 22 ubice privede pravdi.
„Negde sam napisao da sam zavirio u pakao – mislim da bi pakao bio raj u poređenju sa onim što sam video.“
Ben Ferenc je 2017. godine za BBC govorio o potresnim prizorima kojima je svedočio u koncentracionom logoru Buhenvald pred kraj Drugog svetskog rata – iskustvu koje je dovelo do toga da, sa 27 godina, postane najmlađi američki tužilac na suđenjima za ratne zločine u Nirnbergu.
Ferenc, Amerikanac mađarsko-jevrejskog porekla iz Njujorka, prijavio se u vojsku čim je 1943. godine završio Pravni fakultet Univerziteta Harvard. Iskrcao se na plažama Normandije, a kasnije je, kao istražitelj ratnih zločina, bio među prvim američkim vojnicima koji su ušli u tek oslobođene nacističke logore smrti. Kako je 2017. rekao Zejnab Badavi, nerado je govorio o tim sećanjima.
„Ne volim mnogo da pričam o tome jer mi je teško da kontrolišem sopstvene emocije.“
Ne možete da pojmite tako nešto
Ipak, čak i sa 97 godina, mogao je detaljno da prepriča ono što je video.
„Mogu da vam to opišem veoma živo jer mi je sećanje na sve to veoma čvrsto urezano u um. Ali istovremeno, nikada nećete razumeti kako je to izgledalo, jer racionalni ljudski um jednostavno ne može u potpunosti da pojmi tako nešto.“
Sećao se tela koja je video na zemlji kada je ušao u Buhenvald, kao i zatvorenika toliko izgladnelih da su bili „kosturi obučeni u dronjke“.
Kada se Ferenc 1945. godine vratio u Njujork, Pentagon, sedište američkog Ministarstva odbrane, upitao ga je da li bi mogao da pomogne u suđenjima koja su se održavala u Nirnbergu.
„Sjedinjene Države su posebno smatrale da je Međunarodni vojni tribunal protiv Hermana Geringa bio samo snimak jednog malog uzorka“, rekao je.
„A da biste zaista razumeli kako je jedna civilizovana zemlja poput Nemačke mogla da počini i toleriše takve zločine, trebalo je da razumete položaj lekara koji su izvodili medicinske eksperimente, advokata i sudija koji su izopačili zakon, naravno, pripadnika SS-a koji su vršili ubistva, industrijalaca koji su ljude terali da rade do smrti. Sve su to bile posebne grupe.“
Suđenje nije planirano
Ferenc je dobio zadatak da „iz svake od tih grupa odabere uzorak“ kako bi pomogao da se objasne njihovi postupci. Odleteo je u Berlin, gde je sa timom od oko 50 istraživača pretraživao nacističke arhive u potrazi za dokazima o zločinima koje su počinili Nemci iz svih slojeva društva.
A onda je njegov tim došao do neočekivanog otkrića.
„Jedan od mojih istraživača… naišao je na dnevne izveštaje tih posebnih odreda za istrebljenje, čiji je zadatak bio da bez milosti i kajanja ubiju svakog Jevrejina, muškarca, ženu ili dete, do kog bi mogli da dođu… kao i sve druge stvarne ili navodne protivnike Rajha.“
Istraživači su pronašli dokaze o ubistvima koja su počinili takozvani Einsatzgruppen, odnosno pokretni odredi smrti koji su pratili nemačku vojsku tokom okupacije drugih zemalja. Procenjuje se da je čak 3.000 Nemaca bilo pripadnik tih jedinica koje su sprovodile masovna streljanja, između ostalog u Poljskoj i Sovjetskom Savezu.
Ferenc je smatrao da pripadnici Einsatzgruppena treba da se nađu na optuženičkoj klupi u Nirnbergu i da svaki od njih bude optužen za masovno ubistvo – ali ubrzo je naišao na prepreku.
„Takvo suđenje nije bilo planirano. Odleteo sam iz Berlina u Nirnberg, razgovarao sa generalom Telfordom Tejlorom (glavnim američkim tužiocem za suđenja za ratne zločine), a on mi je rekao: ’Ne možemo sada da pokrenemo ovo suđenje jer su svi advokati već raspoređeni. Suđenja su u toku. Pentagon to nije odobrio. Sumnjam da će ga odobriti.’“
Dokazi van svake sumnje
Ferenc je, međutim, bio odlučan.
„Rekao sam: ’U ovoj ruci držim dokaze o masovnim ubistvima razmera kakve ljudska istorija do tada nije videla. Ne možete pustiti ove ljude.’ [Tejlor] je rekao: ’Možeš li to da uradiš pored svog ostalog posla?’ A ja sam rekao: ’Naravno.’ I jesam… Bio je to splet okolnosti zbog kojeg sam postao glavni tužilac.“
Objasnio je kako je birao optužene prema određenim kriterijumima. Prvi je bio da moraju biti u zarobljeništvu, jer „ako imate dokaze, a nemate zatvorenika, nemate ništa“.
Međutim, nije želeo da procesuira samo obične vojnike. „Odabrao sam one najvišeg čina, a zatim proveravao njihove biografije na osnovu evidencije nacističke partije koju smo zaplenili u Berlinu. Oni koji su imali doktorske titule ili bili generali imali su prednost.“
Čak i tada, mogao je da procesuira samo mali deo počinilaca. „Od 3.000 ljudi, od kojih su svi bili saučesnici u masovnim ubistvima… izdvojio sam 22. Zašto ne 28? Zato što smo u sudnici imali samo 22 mesta za optužene. Da li je to apsurdno? Naravno da jeste. U sudnici su bila samo 22 mesta za Hermana Geringa i ostale. Dakle, to je samo odabir uzorka. Ništa više.“
Hvalili su se koliko su ljudi ubili
U to vreme bio je svestan ograničenja suđenja. „Nikada nisam očekivao niti pokušavao da ostvarim pravdu u širem smislu, odnosno da svaki zločinac odgovara za svoje postupke. To bi bilo praktično nemoguće.“
Ferenc je pažljivo birao svakog optuženog, vodeći računa da njegov tim ima dokaze koji van svake sumnje potvrđuju njegovu krivicu. „Imao sam njegov izveštaj, strogo poverljiv, upućen njegovim nadređenima, u kojem je pisalo koliko je ljudi pogubio.“ Iako je priznavao da izveštaji možda nisu bili potpuno tačni – „preuveličavali su broj žrtava“ – rekao je da je odbrana da su ti ljudi samo izvršavali naređenja nadređenih bila „besmislica“, jer su naređenja izvršavali „sa tolikim entuzijazmom da su želeli da se hvale koliko su ljudi ubili“.
Svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi, rekao je Ferenc. „Niko nikada nije pokazao ni najmanji znak kajanja… Ovi ljudi ispisali su najmračniju stranicu ljudske istorije. Ljudi su ubijani zato što nisu pripadali istoj rasi, imali istu boju kože ili delili istu ideologiju kao njihovi egzekutori. Zalagao sam se za vladavinu prava koja bi ubuduće štitila ljude od takvih zločina.“
Asošijeted pres nazvao je proces „najvećim suđenjem za ubistva u istoriji“. Sud je proglasio 20 nacističkih zvaničnika krivim za ratne zločine zbog njihove uloge u ubistvu više od milion ljudi. Još dvojica optuženih proglašena su krivim za članstvo u kriminalnoj organizaciji, ali su oslobođeni optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Ferenc se u intervjuu za BBC prisetio svog obraćanja sudu: „Ovde otkrivamo ubistvo više od milion nevinih i nezaštićenih muškaraca, žena i dece. Osveta nije naš cilj. Niti samo tražimo pravednu kaznu. Od ovog suda tražimo da međunarodnim krivičnim postupkom potvrdi čovekovo pravo da živi u miru i dostojanstvu, bez obzira na rasu ili veroispovest. Slučaj koji iznosimo pred vas jeste apel čovečanstva zakonu.“
„Video sam to u svim ratovima“
Kasnije je postao jedan od vodećih glasova u oblasti ratnih zločina i imao važnu ulogu u osnivanju Međunarodnog krivičnog suda 1998. godine. Kada su ga 2017. godine pitali šta je naučio o prirodi zla i ljudskoj sposobnosti da čine nezamislivo nasilje nad drugim ljudima, rekao je: „Naučio sam da rat od inače pristojnih ljudi pravi ubice, masovne ubice. I to važi za sve ratove i sve nacionalnosti. Video sam to u svim ratovima.“
Čak ni najstrašnije ratne zločine, naglasio je, ne čine „divlje zveri“. „To su patriote koje pokušavaju da ispune svoju dužnost i zaštite svoju veru, svoju naciju ili svoju ekonomsku sigurnost… To nisu zločini koje čine đavoli sa rogovima. Čine ih obrazovani, dobronamerni, patriotski nastrojeni ljudi.“
Ferenc je smatrao da je na svima nama da „promenimo srca i umove ljudi kako bi shvatili da nije kukavičluk biti spreman na kompromis, biti pomirljiv i imati saosećanja u odnosima sa ljudima koji imaju drugačija gledišta“.
Priznao je da će ta „preobrazba ljudskog duha“ biti dug i težak zadatak. Ali napredak je od Nirnberga ipak postignut.
„I kažem vam, ne odustajte. Zakon je uvek bolji od rata.“
