„Glečeri se jednostavno raspadaju“: Švajcarski glečeri izgubili 20 odsto leda za samo pet godina | Srpska dijaspora
Švajcarska je za samo pet godina izgubila gotovo petinu svog leda, pokazalo je istraživanje, što je dovelo do dramatične promene izgleda ove alpske zemlje, čiji su veliki beli glečeri pretvoreni u stenovite pustinje nalik Mesečevoj površini, navode naučnici.
Švajcarski glečeri smanjili su se za 5,5 odsto tokom prvih osam meseci 2026. godine, prema godišnjem izveštaju o njihovom praćenju, nakon leta sa vrelim toplotnim talasima koji je usledio posle zime sa malo snega. Smanjenje zapremine leda bilo je tek nešto manje od rekordnog gubitka zabeleženog 2022. godine, a ukupni gubitak glečerskog leda od 2021. godine sada iznosi 19,4 odsto.
Matijas Hus, glaciolog sa ETH Ciriha i glavni autor izveštaja, rekao je da mnogi ljudi nisu svesni koliko se brzo glečeri povlače, niti da su se na mestima koja su danas potpuno ogoljena, pre samo jedne generacije, nalazili slojevi leda debeli stotinama metara. Naučnici još nisu napravili zvaničan bilans glečera koji su nestali ove godine, ali navode da su bili svedoci nestanka niza malih glečera, piše Gardijan.
Stenovita pustinja
„Posetio sam jedan prošle nedelje i zaista je upečatljivo stajati u tom pejzažu nalik Mesečevoj površini, na mestu gde je pre samo nekoliko godina postojao veliki sloj leda – ogroman glečer“, rekao je Hus. „A sada je to stenovita pustinja, sa ponekim rasutim komadom starog leda koji još leži unaokolo i topi se na vrelim stenama.“
Izveštaj, koji su zajednički izradili Švajcarska mreža za praćenje glečera i Švajcarska komisija za posmatranje kriosfere, pokazao je da se prosečna debljina pojedinačnih glečera tokom 2026. godine smanjila za između 2,5 i 4 metra. Hus je rekao da naučnici sve češće posmatraju kako se glečeri urušavaju iznutra – zbog podzemnih tokova ispod leda koji izdubljuju šupljine – umesto da se jednostavno povlače usled površinske toplote.
„Usred leda imate ogromne rupe poput onih u siru, čiji se krovovi urušavaju“, rekao je Hus. „To su procesi koji razdiru glečere i zbog kojih se oni povlače još brže.“
Evropa se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka zbog efekata zagađenja fosilnim gorivima koji zadržavaju toplotu i uništavanja prirode, dok alpski regioni doživljavaju neke od najdramatičnijih promena.
Najtoplija polovina godine
Analiza koju je u utorak objavio MeteoSwiss pokazala je da je letnja polovina godine, od aprila do septembra, bila najtoplija i najsuvlja od početka merenja 1864. godine. Za to vreme čovečanstvo je atmosferu opteretilo sa 1,8 biliona tona ugljen-dioksida i zagrejalo planetu za oko 1,4 stepena Celzijusa.
Toplota ovog leta bila je intenzivnija nego 2022. godine, ali je gubitak leda u Švajcarskoj ipak ostao tik ispod rekordnog nivoa zabeleženog te godine. Naučnici su to pripisali malim količinama saharske prašine, koja prlja sneg i sprečava ga da odbija sunčevu svetlost, kao i nešto većem snežnom pokrivaču na kraju zime i većoj količini sunčeve svetlosti tokom leta.
Hus je u septembru posetio nekadašnji glečer Platalvafirn, odnosno glečer Gris, koji je nekada prekrivao jednu planinsku padinu, ali je za samo 20 godina izgubio 99 odsto svoje površine. Ovaj glečer bio je predmet jednog od najdetaljnijih praćenja u svetu tokom 1950-ih godina, a Hus je koristio podatke o njemu dok je radio na doktorskoj disertaciji.
„Ono što je tada bilo drugačije jeste to što je brzina povlačenja još uvek bila na neki način normalna“, rekao je Hus. „Ono što sada vidimo jeste potpuna eksplozija brzine topljenja, koja dovodi do raspadanja glečera. Oni se zaista jednostavno raspadaju.“
