Mladi čuvari sećanja na severu Norveške | Srpska dijaspora

Trideset jedan par mladih očiju, zastave Srbije i Norveške, ruže položene na spomen-ploče i stihovi pesme Tamo daleko u tišini severa – tako je u Botnu obeležen jedan od najupečatljivijih trenutaka projekta Sećanje za budućnost. Projekat je okupio najmlađe članove srpskih udruženja i učenike Srpske dopunske škole iz više gradova Norveške, sa ciljem da upoznaju istoriju stradanja srpskih ratnih zarobljenika i interniraca u Drugom svetskom ratu, ali i duboke veze srpskog i norveškog naroda.

Tokom trodnevnog obrazovnog programa, koji je organizovao Savez srpskih udruženja u Norveškoj, deca i omladina obilazili su područje Saltdala na severu zemlje. Kroz predavanja, radionice i posete nekadašnjim logorima upoznali su mesta na kojima su u Drugom svetskom ratu stradali brojni Srbi, deportovani u nacističke logore u Norveškoj.

Foto: iz arhiva V. Spahić i Saveza Srba Novreške

Poseban deo programa bio je posvećen Blodveienu, odnosno Krvavom putu. Reč je o delu puta kroz surove planinske predele severne Norveške, koji su pod prisilom gradili ratni zarobljenici i internirci. Među njima su bili i brojni Srbi, izloženi iscrpljujućem radu, gladi, hladnoći, bolestima i nasilju. Mnogi nisu preživeli. Upravo je kroz priču o Krvavom putu, posetu ostacima logora i spomen-obeležjima, učenicima približena istorija srpskog stradanja na norveškom tlu.

Stručni deo programa vodili su lokalni istoričari i konzervatori Muzeja Nordland, u okviru kojeg deluje i Muzej Krvavi put – Ulf Bake i Ronald Nistad Rusanes. Oni su mladima predstavili istorijske činjenice, sudbine zatočenika i značaj očuvanja memorijalnih mesta. Dok su obilazili tragove nekadašnjih logora, među učenicima su se mogli čuti tihi komentari: „Umrli su kao heroji”, „Nismo znali da je bilo tako brutalno” i „Ispričaću baki”.

Važan doprinos programu dao je i norveški istoričar i pisac Knut Flovik Toresen, predstavnik Fondacije Blodveien, koja se godinama bavi očuvanjem sećanja na srpske internirce. On je mladima održao niz predavanja o stradanju Srba u Norveškoj, oslanjajući se i na istraživanja predstavljena u knjizi Uporište genocida 1942. Srbi u Norveškoj od Jasenovca do Beisfjorda. Knjiga je nedavno promovisana u više norveških gradova i govori o stradanju Srba kao najmasovnijem stradanju na teritoriji Norveške u njenoj istoriji.

„Izuzetno mi je drago i čast mi je što sam deo projekta Sećanje za budućnost, koji iskreno podržavam. Upravo su mladi i nove generacije najsigurniji put da ova važna istorija bude sačuvana od zaborava. Ne smemo nikada zaboraviti šta se ovde dogodilo”, rekao je Toresen.

Projektom su obuhvaćeni učenici Srpske dopunske škole i mladi iz srpskih udruženja u osam gradova Norveške. Iza organizacije stoje članice Saveza srpskih udruženja u Norveškoj: Srpski koreni iz Kristijansanda, Srpska kruna iz Poršgruna, Mihajlo Pupin iz Osla, Kosovo i Metohija iz Lilehamera, Car Lazar iz Dramena, Miloš Obilić iz Ješhajma, Sveti Sava iz Tonsberga i Udruženje Srba Ivo Andrić iz Stavangera.

Sa mladima su bile predsednica Saveza srpskih udruženja u Norveškoj Tatjana Đurđević, predstavnici udruženja, kao i Vanja Spahić, nastavnica Srpske dopunske škole i rukovodilac Aktiva za Norvešku i Island, koja je vodila pedagoški deo programa.

„Ovaj projekat prevazilazi uobičajene okvire nastave na srpskom jeziku u inostranstvu. Na tlu severa Norveške otvoren je ozbiljan prostor za učenje kroz neposredan susret sa istorijom. Već drugu godinu zaredom vidim koliko učenici snažno doživljavaju nova znanja, ali i koliko prepoznaju značaj sopstvenog identiteta”, istakla je Vanja Spahić.

Ona je naglasila da je projekat Sećanje za budućnost važna vannastavna aktivnost i nastavak programa koji za škole u inostranstvu propisuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije, posebno značajan za starije učenike srpskih škola u Norveškoj.

Nastava Srpske dopunske škole u Norveškoj odvija se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije. Besplatna je za decu i mlade srpskog porekla uzrasta od šest do 18 godina, a trenutno se realizuje u šest norveških gradova. Rad škole finansira i organizuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije, dok nastavu u Norveškoj koordinira mr Tatjana Hot.

„Izuzetno se ponosim nastavnicima u Norveškoj, koji su više nego uspešni na prosvećiteljskom i misionarskom putu očuvanja jezika, pisma i srpskog identiteta”, rekla je Tatjana Hot za Rasejanje.

Posebno emotivni trenuci zabeleženi su u Botnu, gde su mladi, noseći zastave dve zemlje, u tišini polagali ruže na spomen-ploče žrtvama. Njihovo dostojanstveno držanje privuklo je pažnju lokalnih medija, kojima su učesnici govorili o utiscima sa putovanja i značenju susreta sa istorijom svojih predaka.

Projekat Sećanje za budućnost realizovan je uz podršku Ambasade Republike Srbije u Oslu i Srpske pravoslavne crkve u Norveškoj. Suorganizatori i partneri su, pored Saveza srpskih udruženja, Fondacija Blodveien, Muzej Nordland, lokalne zajednice i institucije iz Norveške i Srbije.

Projekat se sufinansira sredstvima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije – Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Norveškog direktorata za obrazovanje i obuku pri Ministarstvu prosvete i istraživanja Norveške, uz podršku privatnih donatora. Naredno okupljanje učesnika planirano je za 8. maj, na Dan oslobođenja, kada će u okviru svečane komemorativne sednice biti odata počast žrtvama.

Izvor: Vanja Spahić Srpska dopunska škola / Rasejanje.info