„Nisam gledao ostvarenje poput ovog“: Emir Kusturica o filmu Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ | Srpska dijaspora
Emir Kusturica izjavio je da nikada nije gledao ostvarenje poput filma „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića, koji je sinoć otvorio 53. FEST u Sava centru.
Posebno je istakao da u filmu, po njegovom mišljenju, „nema šta da se izbaci“. Kusturica je film opisao i kao povratak autorstvu i pravom filmu, posebno izdvajajući Zafranovićev odnos prema mizanscenu. Kako je naveo, reditelj je „vratio mizanscen rediteljima“, umesto da kamera određuje kretanje glumaca, piše list Danas.
Kusturica je rekao da je Zafranović film napravio kao da ponovo ima 23 godine, ocenivši da ga je „rodio iz sebe kao krik“. Prema njegovim rečima, reč je o izrazito autorskom filmu koji predstavlja sublimaciju celokupnog Zafranovićevog stvaralaštva, od njegovih amaterskih dana do danas.
Govoreći o načinu na koji je Zafranović u film utkao mitologiju, Kusturica je otišao još dalje i rekao da je, upravo zbog toga, „ovaj film zapravo mitologija“.
Na kraju poruke, Kusturica je izneo i posebno snažnu ocenu o odnosu filma prema srpskim žrtvama. Rekao je da je Zafranović ovim ostvarenjem „na najveličanstveniji način odao poštu srpskom narodu“, dodajući da mu to, prema njegovom mišljenju, do sada niko nije dao, iako to zaslužuje.
„Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ jedan je od najambicioznijih i najdugoročnijih projekata Lordana Zafranovića. Film je nastao prema scenariju koji su napisali Arsen Diklić i Zafranović, još sredinom osamdesetih godina, a bavi se stradanjem dece u Jasenovcu i širim pitanjem nastanka i anatomije zla.
Radnja je smeštena u vreme Drugog svetskog rata i prati različite perspektive žrtava i počinilaca. U središtu su stradanja Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista u sistemu logora NDH, sa posebnim fokusom na Jasenovac.
Film je izuzetno dug – festivalski program navodi trajanje od 249 minuta, odnosno više od četiri sata, a Zafranović ga je zamislio kao epsko ostvarenje sastavljeno od četrnaest slika i epiloga.
Za potrebe snimanja napravljena je velika scenografija na više lokacija u Srbiji, a na filmu je radilo više od 100 glumaca i preko 60 profesionalaca iz regiona. Scenografiju je radio Milenko Jeremić, koji je sa Zafranovićem sarađivao i na njegovom filmu „Okupacija u 26 slika“.
Zafranović je ranije govorio da je ideja za film nastala nakon njegovog susreta sa Jasenovcem, koji je na njega ostavio snažan utisak. Projekat je decenijama čekao na realizaciju, a sam reditelj je rekao da je scenario sa Arsenom Diklićem počeo da razvija još krajem osamdesetih.
„Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ je tako, posle više decenija nastajanja, svoju festivalsku premijeru dočekao upravo u Beogradu, kao film kojim je otvoren ovogodišnji FEST. Zafranović je pred projekciju upozorio publiku da je pred njom težak film, ali i rekao da njegovo trajanje odgovara priči koju je želeo da ispriča.
