U Brazilu sutra opšti izbori, glavni rivali za predsednika Lula i Bolsonaro

U BRAZILU se sutra održavaju opšti izbori, uključujući predsedničke na kojima se glavnim favoritima smatraju aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva i senator Flavio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, koga je Lula pobedio pre četiri godine.

Na predsedničkom listiću nalazi se 13 kandidata, a ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dvoje prvoplasiranih plasiraće se u drugi krug, koji je zakazan za 25. oktobar, prenosi AP.

Lula, koji sa 80 godina spada među najstarije šefove država na svetu, učestvuje na svojim sedmim predsedničkim izborima i pokušava da osvoji četvrti, neuzastopni mandat.

Bolsonaro (45) prvi put se kandiduje za predsednika i nastoji da vrati svoju porodicu na vlast, nakon što je njegov otac bio predsednik Brazila od 2019. do 2022. godine.

Dvojica kandidata predstavljaju suprotstavljene delove političkog spektra i imaju različite stavove o brojnim pitanjima od borbe protiv organizovanog kriminala do odnosa najveće latinoameričke zemlje sa administracijom američkog predsednika, Donalda Trampa.

U Brazilu se opšti izbori održavaju svake četiri godine, a glasanje je obavezno. Građanima koji bez opravdanog razloga ne izađu na izbore preti novčana kazna.

Osim predsednika, Brazilci biraju i poslanike na saveznom i pokrajinskom nivou, guvernere i deo senatora.

Izbori za gradonačelnike i gradske odbornike, takođe, se održavaju svake četiri godine, ali u drugim izbornim ciklusima.

Gotovo 160 miliona birača sa pravom glasa koristiće elektronske glasačke mašine, unošenjem brojeva koji odgovaraju njihovim kandidatima.

Brazilske vlasti uvele su elektronske glasačke mašine tokom 1990-ih kako bi se izborile sa izbornim prevarama.

Pre toga su tokom lokalnih izbora zabeleženi slučajevi ubacivanja velikog broja listića u glasačke kutije i krađe kutija, dok su papirni glasački listići često falsifikovani, navodi brazilska izborna vlast.

Brazil između 1960. i 1989. godine nije održavao neposredne predsedničke izbore, u periodu koji je obuhvatio i vojnu vlast od 1964. do 1985. godine.

Danas se izborni rezultati objavljuju svega nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta.

Uoči izbora 2022. godine Žair Bolsonaro je u više navrata bez dokaza dovodio u pitanje pouzdanost brazilskog elektronskog izbornog sistema.

Prema dosadašnjim podacima, nikada nije otkrivena značajna izborna prevara povezana sa tim sistemom.

Lula, koji je političku karijeru počeo kao sindikalni radnik i kome nedostaje mali prst leve ruke nakon nesreće u fabrici kada je imao 19 godina, u pojedinim periodima uživao je gotovo kultnu popularnost.

Proveo je više od godinu dana u zatvoru zbog presuda za korupciju, koje su kasnije poništene, pre nego što je 2022. godine osvojio treći, neuzastopni predsednički mandat.

Bivši američki predsednik Barak Obama svojevremeno ga je nazvao “najpopularnijim političarem na svetu”, međutim, tokom aktuelnog mandata podrška Luli pala je na svega 24 odsto, što je bio jedan od njegovih najnižih rejtinga.

Brige birača zbog kriminala i troškova života mogle bi da utiču na ishod izbora, ocenjuje AP.

Lula je obećao da će obezbediti da Brazilci imaju korist od eksploatacije retkih minerala i drugih prirodnih resursa zemlje, da će štititi prašumu Amazonije i nastaviti sprovođenje svog glavnog programa socijalne pomoći Bolsa Familja.

Pošto je bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru zabranjeno da se kandiduje dok služi kaznu od 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, njegov najstariji sin uglavnom je prihvatio ultrakonzervativnu agendu svog oca, dok je istovremeno pokušavao da koristi umereniji način komunikacije kako bi privukao birače sa centra.

Oštra politika u oblasti bezbednosti predstavlja jedan od stubova njegove kampanje, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su takvi predlozi popularni među Brazilcima.

On je obećao da će se protiv kriminalnih grupa boriti izgradnjom zatvora maksimalne bezbednosti po uzoru na one u Salvadoru, kao i da će, po uzoru na administraciju Donalda Trampa, transnacionalne kriminalne grupe označiti kao terorističke organizacije i sniziti starosnu granicu za krivično suđenje po pravilima za punoletne osobe na 16 godina.

Krčenje prašume Amazonije, koja ima ključnu ulogu u usporavanju klimatskih promena, dostiglo je rekordne nivoe tokom mandata njegovog oca.

Flavio Bolsonaro je, takođe, negirao klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i obavezao se samo na zaustavljanje ilegalne seče šuma.

Njegova kampanja našla se pod pritiskom nakon što je priznao da je prihvatio više miliona dolara od diskreditovanog bankara Danijela Vorkara za produkciju filma o životu njegovog oca.

U vezi sa tim slučajem protiv njega se vodi istraga zbog sumnji na korupciju, pranje novca i utaju poreza.

Lula je u više navrata upozoravao Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u izbore u Brazilu.

Administracija Donalda Trampa nije odgovorila na zahtev agencije da pruži komentar o tome da li pokušava da utiče na izborni proces.

Vašington je prošle godine uveo carine od 50 odsto na robu iz Brazila, navodeći, između ostalog, suđenje Žairu Bolsonaru, Trampovom savezniku. SAD su početkom ove godine uvele novi paket carina, pozivajući se na nepoštene trgovinske prakse, uprkos tome što SAD imaju trgovinski suficit sa Brazilom, a najveće brazilske narko-grupe proglašene su stranim terorističkim organizacijama ubrzo nakon posete senatora Bolsonara Beloj kući.

Pobeda senatora Bolsonara dodala bi Brazil na spisak latinoameričkih zemalja, među kojima su Argentina, Čile, Kolumbija, Kostarika i Peru, koje su poslednjih godina izabrale vlade bliske Trampu, navodi agencija.

Sa druge strane, Lula je odbranu brazilskog suvereniteta postavio kao jedno od glavnih pitanja svoje kampanje.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: MITING PROTIV VLADE: Policija vodenim topovima na demonstrante

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije