Pao dron za koji se sumnja da je ruski

RUMUNIJA istražuje sumnjivi pad drona u blizini Plaurua tokom ruskih napada na susednu Ukrajinu. Incident je usledio nakon potvrđenih kršenja vazdušnog prostora na drugim mestima na istočnom krilu NATO-a i rastućih zahteva za jačom odbranom od drona.

Sumnjivo je da je dron pao blizu rumunske granice sa Ukrajinom i izazvao požar u petak, 2. oktobra, a da nacionalni radari protivvazdušne odbrane nisu prijavili upad, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog sposobnosti NATO-a da otkrije i zaustavi avione koji prelaze njenu istočnu granicu.

Rumunske vlasti su istraživale poreklo objekta. U njihovoj  prvobitnoj izjavi  opisan je kao mogući bespilotni letelicu i nije potvrđeno da je ruski.

Upozorenje je stiglo tokom ruskih napada dronova na civilne objekte i infrastrukturu preko Dunava u Ukrajini.

Oko 5 sati ujutru, vlasti su dobile izveštaje da je objekat pao u blizini Plaurua u severnom okrugu Tulča. Vatrogasci i vojni timovi su obezbedili područje. Nije bilo izveštaja o žrtvama ili materijalnoj šteti.

Lokalni gradonačelnik Tudor Černega rekao je za  Euronews Romania  da je objekat pao na požnjeveno polje otprilike 2 kilometra od Dunava i 1,5 kilometara od kuća. Rekao je da stanovnici te noći nisu dobili nikakvo upozorenje o vazdušnoj napasti.

Rumunija se suočila sa još jednim uzbunjenjem u ponedeljak rano ujutru, 5. oktobra, kada je radar otkrio vazdušnu metu u blizini Vilkova na ukrajinskoj strani granice. 

Dva španska lovca F-18 poletela su  sa vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu, a vlasti su upozorile stanovnike severnog okruga Tulča u 2:34 ujutru da nije otkriven nikakav upad u rumunski vazdušni prostor, a uzbuna je završena u 3:23 ujutru.

Nedavni incidenti uključuju kratkotrajni ulazak aviona na teritoriju NATO-a, nestanak dronova sa radara i otpadke pronađene nakon eksplozija. Nisu svi ti događaji doveli do obaranja aviona, ali zvanični izveštaji takođe beleže raspoređivanje lovaca i druge odgovore.

Uveče 27. septembra, dron je ušao u Rumuniju blizu Čatalkioija i nestao sa radara otprilike 10 minuta kasnije blizu Somove, prema  izveštaju Ministarstva odbrane koji je preneo Agerpres.

Dva rumunska F-16 poletela su da prate situaciju. U saopštenju nije navedeno da je došlo do obaranja.

Ministarstvo je 29. septembra  potvrdilo pronalazak kratera i fragmenata drona  u blizini Gropenija u okrugu Braila. Istražitelji su utvrdili da je eksploziv detonirao pri udaru, izazvavši ograničeni požar na poljoprivrednom zemljištu.

Poljska je prijavila posebno kršenje 23. septembra, kada je ruski vojni helikopter Mi-8 preleteo iz Kalinjingrada blizu Branjeva.

Prema  poljskoj operativnoj komandi, koju je objavio „Beleške iz Poljske“ , nije prodro dalje od 300 metara (oko 980 stopa) i ostao je u poljskom vazdušnom prostoru 42 sekunde. Poljska je podigla lovce i stavila kopnene snage u stanje pripravnosti.

Ranije u septembru,  Estonija je prijavila da su dronovi ušli u njen vazdušni prostor  nakon što su leteli duž njene istočne granice.

Saveznički avioni su odgovorili iz vazduhoplovne baze Emari. Saopštenje ministarstva spoljnih poslova povezalo je pretnju sa ruskim ratom, ali nije identifikovalo operatera dronova.NATO snage su takođe uništile dronove uljeza.

Kako  je Kyiv Post objavio u julu , rumunske snage su oborile tri drona tokom tri uzastopna dana. Vlasti su identifikovale prvi kao ruski dron tipa Šahed, a Bukurešt je potom proterao ruskog diplomatu.Na ukrajinskoj strani granice tokom noći između 1. i 2. oktobra, Ratno vazduhoplovstvo je prijavilo  108 dolazećih ruskih dronova, uključujući 47 mlaznih „Šaheda“ .

Navodi se da je protivvazdušna odbrana oborila ili potisnula 88, što je približno 81% od ukupnog broja. Ta brojka kombinuje različite metode neutralizacije i ne predstavlja broj fizički oborenih aviona.

Širom istočnog krila NATO-a, ponovljena upozorenja povećala su pritisak da se ojača odbrana od dronova, umesto da se oslanja samo na raspoređivanje lovaca.

Estonija, Letonija i Litvanija su navodno  zatražile 500 miliona evra (570 miliona dolara) hitne pomoći EU za odbranu od dronova.

U izveštaju „Kiev post“ od 23. septembra, pozivajući se na finske novine „Iltalehti“, navodi se da su ministri odbrane tri zemlje poslali svoj zahtev predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Navodni zahtev nije javno objavljen.

Incidenti u vazdušnom prostoru dolaze uz optužbe za ruske operacije protiv evropskih preduzeća koja podržavaju Ukrajinu.

Estonija je 29. septembra  optužila ruske obaveštajne službe da su naredile napad požarom kompanije „Milrem Robotiks“, odbrambene kompanije u Talinu, u avgustu.

Ministar spoljnih poslova Margus Cahkna rekao je da su počinioci uhapšeni i da je Estonija pozvala ruskog ambasadora. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je optužbe kao neosnovane.

U odvojenom pomorskom incidentu, ruski graničari  su 1. oktobra zadržali teretni brod Vesterboten nekoliko sati  dok je plovio ka estonskoj luci Silamae.

Brod pod kiparskom zastavom nalazio se u ruskim teritorijalnim vodama i potom je nastavio ka svom odredištu.

Estonska administracija za saobraćaj saopštila je da Rusija nije objasnila hapšenje. Zvaničnik je takođe napomenuo da države mogu da pregledaju brodove u svojim teritorijalnim vodama, tako da samo hapšenje ne ukazuje na nezakonitu radnju.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da odgovori alijanse na ruske neprijateljske aktivnosti neće uvek biti javni niti će direktno odgovarati akcijama Moskve.

Govoreći  zajedno sa litvanskim premijerom Mindaugasom Sinkevičijusom u Briselu 29. septembra , Rute je rekao: „Nećete ih uvek videti javno.

Neće uvek biti simetrični. Neće uvek biti oko za oko.“Najnovije izjave Rumunije ilustruju kontinuirani problem sa otkrivanjem: sumnjivi dron je pao u blizini Plaurua bez zabeleženog upada, dok je odvojeno radarsko upozorenje tri dana kasnije izazvalo lansiranje lovaca bez potvrđenog prelaska granice.

(Kijev Post)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije