Nakon smrti Vedrane Rudan, HZZO omalovažava upravo one lekare koje angažuje

SKORO mesec dana nakon što je objavljen članak o upravnom sporu Vedrane Rudan protiv Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO), u sudski spis je uložen dokument koji otkriva paradokse u postupanju HZZO-a i haos u sistemu ugovaranja privatnih zdravstvenih usluga.

Književnica i novinarka je od Instituta zatražila povraćaj tri hiljade evra za dijagnostički pregled koji je morala sama da plati pre nego što se podvrgne lečenju raka stereotaktičkom radiohirurgijom (SBRT) u Specijalnoj bolnici Radiohirurgija Zagreb.

Vedrana Rudan je preminula 18. avgusta. Samo osam dana kasnije, 26. avgusta, novo stručno mišljenje od 11 stranica sastavila je specijalistkinja onkologije i radioterapije Sanja Brnić, članica lekarskog odbora Direkcije HZZO.

Institut je ovo mišljenje dostavio sudu 31. avgusta, trinaest dana nakon smrti svoje osiguranice, kao deo odgovora na njenu žalbu.

U postupku žalbe, Institut je ostao pri svojim ranijim tvrdnjama, ali je sudu dostavio medicinsko veštačenje koje nije bilo dostupno u prethodnom postupku.

HZZO tvrdi da pretraga nije bila hitna

Nije poznato da je Institut ikada ranije naručio tako opsežan medicinski izveštaj kako bi naknadno problematizovao pitanja koja nije pomenuo ni u upravnom postupku ni u sporu.

Stoga se može pretpostaviti da je ovaj potez bio posledica interesovanja medija za slučaj.

Hrvatski fond za zdravstveno osiguranje (HZZO) finansirao je SBRT postupak u Radiohirurgiji, ali ne i dijagnostički pregled koji ista ustanova postavlja kao uslov za odluku o postupku.

Zavod je odbio da osiguranom licu isplati tri hiljade evra za pregled koji je prethodio lečenju, za koji je sama nadoknadila 8.814,40 evra.

Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje je u upravnom postupku tvrdio da Radiohirurgija nije imala ugovor za PET CT, da pregled nije bio hitan i da je obavljen po preporuci privatne ustanove i ličnom odlukom osiguranika.

U svom novom mišljenju, dr Brnić napušta formalne argumente i ulazi u sferu ugrožavanja stručnosti i nepristrasnosti lekara Radiohirurgije.

“To ne znači da je pacijent trebalo da bude pregledan na radiohirurgijskom aparatu”

Specijalista HZZO-a prvo postavlja pitanje da li je Ultra HD PET/MR skeniranje koje je zahtevala Radiohirurgija bilo neophodno za lečenje Vedrane Rudan.

Zatim postavlja pitanje da li je odluka da se pacijentkinja podvrgne SBRT proceduri, koju je platio HZZO, bila dovoljno dobro obrazložena.

Dr Brnić ne tvrdi da pacijentu nije bila potrebna dalja dijagnostika i lečenje.

Naprotiv, ona navodi da je početni CT nalaz opravdano zahtevao preciznije određivanje stadijuma bolesti.

Takođe kaže da bi MRI jetre i FDG-PET mogli imati medicinski opravdanu ulogu.

Međutim, dodaje da to ne znači da je trebalo da pacijent bude pregledan upravo na aparatu za radiohirurgiju.

– Tehnološki napredak ULTRA HD PET/MR ne može se automatski izjednačiti sa postojanjem medicinske obaveze njegove upotrebe – navodi Brnić, a zatim osporava opravdanost samog postupka zračenja.

Po njenom mišljenju, kod lokalizovanog resektabilnog intrahepatičnog holangiokarcinoma, vrste raka od koje je Rudan bolovala, hirurška resekcija je osnovna opcija lečenja.

“HZZO upire prstom u ceo poslovni model koji održava i finansira sam”

SBRT, tvrdi Brnić, nije rutinska procedura koja se automatski ubacuje između dijagnostike i operacije.

Posebno problematična činjenica, smatra ona, jeste da iz dostupne dokumentacije nije jasno da li je odluka o SBRT doneta nakon stvarne i nezavisne multidisciplinarne procene svih terapijskih opcija.

Otvara se mogućnost da redosled lečenja praktično određuju preporuke lekara i ustanove koja istovremeno sprovodi radiohirurški tretman.

Kada lekar koji preporučuje dijagnozu ili lečenje ima finansijsku vezu sa ustanovom u kojoj se ono sprovodi, potreban je veći stepen transparentnosti i nezavisna stručna recenzija, smatra Brnić.

Hrvatski fond za zdravstveno osiguranje (HZZO) tako ne samo da odjednom sumnja u opravdanost plaćanja više od osam hiljada evra za lečenje Vedrane Rudan, već i upire prstom u ceo poslovni model koji održava i finansira kroz ugovore sa privatnim preduzetnicima.

U slučaju Radiohirurgije, za 2026. godinu ugovoreno je 1.600 procedura, a sa svakom javnom bolnicom samo po stotinu.

Rudan je na radiohirurgiju uputio lekar koji je takođe zaposlen u Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Ako je slučaj Rudan pokazao HZZO-u da postavljanje indikacije za SBRT kod njegovog privatnog partnera može biti sumnjivo, logično je pitanje zašto to nije razlog za preispitivanje svih takvih procedura koje on plaća.

Apsurd je tim veći jer je poznato da je dr Stipislav Jadrijević iz KB Merkur uputio Rudan na Radiohirurgiju.

Takođe radi u radiohirurgiji, a Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje ga angažuje kao stručnog konsultanta.

Problem koji Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje sada prepoznaje ne može biti dovoljno ozbiljan da posluži kao argument protiv jednog pacijenta, a ni dovoljno ozbiljan da Zavod proveri kako troši javni novac u preostalih 1.599 slučajeva. 

Hrvatski fond zdravstvenog osiguranja izdašno finansira velike privatne preduzetnike u zdravstvu i promoviše njihovu tehnologiju kod najviših državnih zvaničnika, samo da bi u sporu sa pacijentom osporio kompetentnost tih istih lekara i poslovnu i medicinsku etiku modela koji je sam uspostavio.

(Indeks HR)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije