Rekordan broj birališta u dijaspori, a glasanje nikad komplikovanije: Da li je prekršen zakon? | Srpska dijaspora

Uprkos tome što su za predstojeće izbore određena 93 biračka mesta, 12 više nego na izborima 2023. godine, broj biračkih mesta sam po sebi, naglasio je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), nije dovoljan pokazatelj dostupnosti glasanja.

„Važno je gde su ona raspoređena i koliko su stvarno dostupna građanima koji su se prijavili za glasanje“, objasnili su iz CeSID-a.

Pored iskazanog interesovanja građana, ukazali su, u pojedinim zemljama, poput Rumunije i UAE, uopšte nema otvorenih mesta za glasanje

Takođe, neka biračka mesta koja su ranije bila otvarana, recimo u Ženevi i Herceg Novom, za glasanje 25. oktobra neće biti.

DRAGAŠ: „zašto ljudi iz hjustona moraju da pređu 2.000 km ako mogu da glasaju u svojoj državi?“

U nekim zemljama, kao što je slučaj sa SAD, građani će morati da putuju stotinama ili čak hiljadama kilometara da bi ostvarili svoje biračko pravo.

Tokom sednice RIK-a, njen član iz redova ZLF Vladimir Dragaš, pitao je zašto ljudi iz Hjustona moraju da idu da glasaju u Los Anđeles „ako je srpska dijaspora obezbedila glasanje u Teksasu u jednoj od crkava Srpske pravoslavne crkve“.

„Zbog čega moraju da pređu 2.000 kilometara kada mogu u okviru države u kojoj žive da glasaju – federalne jedinice? Imamo podatke da je dijaspora u Francuskoj obezbedila biračko mesto u Tuluzu. Imamo podatak da je dijaspora u Nemačkoj obezbedila prostor za glasanje u Hanoveru. Imamo podatak da je u Kanadi, u Vankuveru, prijavljeno više od 1.000 birača za glasanje u inostranstvu, a tamo nije ostvareno biračko mesto“, ispričao je.

„SELEKTIVNIM TUMAČENJEM ZAKONA ZANEMARENO OSNOVNO PRAVILO O GLASANJU“

Dodatnu prepreku za birače stvara i odluka RIK o usaglašavanju vremena otvaranja i zatvaranja biračkih mesta u inostranstvu sa vremenom u Srbiji. Zbog takve odluke, građani će u pojedinim delovima sveta glasati tokom noći ili u ranim jutarnjim satima.

Dragaš je ispričao za Nedeljnik da „zakon jasno propisuje da glasanje traje 13 časova i da se u inostranstvu završi najkasnije do 20 časova po našem vremenu, a ne da nužno mora i da počne u 7 ujutru po vremenu u Srbiji“.

„Selektivnim tumačenjem stavova zakona zanemareno je osnovno pravilo o glasanju u normalnim dnevnim terminima od 7 do 20 časova. Upravo zato se ranije u zemljama zapadno od Griniča uvek glasalo dan ranije – time je zakonski rok u potpunosti poštovan, a biračima u dijaspori omogućeno da glasaju u pristojno vreme, umesto usred noći“, pojasnio je.

KOJE JE OPRAVDANJE ŠTO „NISMO OTVORILI 180 BIRAČKIH MESTA U INOSTRANSTVU?“

Zbog svega navedenog, CeSID poziva Ministarstvo spoljnih poslova da javno obrazloži kriterijume i podatke na osnovu kojih je predlog sačinjen, uključujući broj prijavljenih birača i njihovu geografsku raspoređenost.

MSP pozivaju i da razmotri otvaranje dodatnih biračkih mesta tamo gde za to „postoje opravdani razlozi i gde bi se građanima omogućilo dostupnije ostvarivanje biračkog prava“.

Poziv CeSID-a upućen je i RIK-u da razmotri prigovore koji su joj upućeni i da svoje odluke i rešenja biračima obrazloži adekvatno i nedvosmisleno.

Dragaš je pitao zašto nemamo podatke od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, s obzirom na to da oni donose rešenja po prijavama za glasanje u inostranstvu – „pa da imamo nekakvo opravdanje zašto nismo otvorili 180 biračkih mesta u inostranstvu“.