Analiza DNK kornjače stare gotovo 200 godina mogla bi da otkrije tajnu dugovečnosti | Srpska dijaspora

Nova genetska analiza otkrila je moguće tragove koji bi mogli da objasne tajnu dugovečnosti džinovske kornjače po imenu Džonatan, najstarije kopnene životinje na svetu, piše CNN.

Istraživači smatraju da bi ova otkrića u budućnosti mogla da doprinesu razvoju terapija usmerenih na usporavanje propadanja ćelija povezanog sa starenjem kod ljudi.

DŽONATAN IMA 194 GODINE

Veruje se da Džonatan ima 194 godine. Reč je o džinovskoj kornjači sa atola Aldabra, vrste koja potiče sa Sejšelskih ostrva u Indijskom okeanu. Veći deo života proveo je na udaljenom ostrvu Sveta Jelena u južnom Atlantiku, britanskoj prekomorskoj teritoriji.

Džinovske kornjače spadaju među najdugovečnije kopnene životinje na Zemlji, a pojedini podaci ukazuju na to da redovno mogu da žive duže od jednog veka. Međutim, Džonatan, koji se približava 200. rođendanu, predstavlja izuzetan primer čak i među ovim dugovečnim životinjama.

Najdugovečniji kičmenjak mogao bi da pomogne u produženju ljudskog života

Jedno od mogućih objašnjenja njihove dugovečnosti jeste da ove životinje žive veoma sporo, čak i na genetskom nivou, navodi se u novoj studiji objavljenoj u sredu u časopisu „Science Advances“.

„Oduvek se pretpostavljalo da je njihova stopa metabolizma veoma niska u poređenju sa našom“, rekao je koautor studije Džastin Gerlah, istraživač biologije na Univerzitetu u Kembridžu u Velikoj Britaniji. To znači da se procesi koji se odvijaju unutar ćelija odvijaju sporije, pa ima manje hemijskih reakcija, a samim tim i manje oštećenja ćelija i DNK”, piše u naučnom časopisu.

AKTIVNOST GENA UPRKOS STAROSTI

Analiza ukazuje na to da Džonatan i u dubokoj starosti može da održava odgovarajuću aktivnost gena na potrebnom nivou. Kod većine drugih životinja, uključujući ljude, taj proces počinje da se narušava znatno ranije, rekao je Gerlah.

„Naše ćelije počinju da rade pogrešne stvari i, na primer, razvijaju se kanceri. Međutim, Džonatan i dalje ima genetske mehanizme kontrole kakve bi imala mnogo mlađa životinja“, dodao je on. „Ne znamo da li je to zato što je on izuzetak ili je to, zapravo, karakteristika džinovskih kornjača. Ipak, to znači da je njegovo telo u mnogo boljem stanju nego što bismo očekivali za njegove godine, naročito kada ga uporedimo sa onim što se dešava kod ljudi.“

I druge životinje, uključujući pojedine vrste kitova, ajkula i školjki, mogu da dožive duboku starost. Međutim, naučnici i dalje malo znaju o genetskim i molekularnim mehanizmima koji određuju zašto neke životinje žive duže, a druge kraće, rekao je Žoao Pedro de Magaljaeš, rukovodilac istraživanja molekularne biogerontologije na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji, koji nije učestvovao u studiji.

„Razumevanje razloga zbog kojih neke vrste žive mnogo duže od drugih predstavljalo bi veliki napredak u našem razumevanju starenja i dugovečnosti, uz potencijalnu primenu u unapređenju ljudskog zdravlja“, dodao je on u imejlu.

Nacrt za otpornost organizma

Tačna starost Džonatana nije poznata. Naučnici procenjuju da ima oko 194 godine na osnovu fotografije iz 1882. godine na kojoj se vidi na Svetoj Jeleni, već dostigavši veličinu odrasle jedinke.

Džinovske kornjače obično dostignu tu veličinu sa oko 50 godina, pa su istraživači na osnovu fotografije stare 144 godine izračunali njegovu približnu starost.

Na osnovu ove procene, guverner Svete Jelene je 2022. godine Džonatanu zvanično odredio datum rođenja — 4. decembar 1832. godine. U to vreme bili su živi i Abraham Linkoln, Čarls Darvin i kraljica Viktorija, koji su tada bili mladi.

Međutim, Džonatan bi mogao da bude i stariji — da ima 200 ili više godina, prema Gerlahovim rečima.

Džonatan teži oko 180 kilograma i dalje je aktivan uprkos tome što je zbog katarakte izgubio vid. Popularna je turistička atrakcija, a početkom ove godine postao je predmet viralne prvoaprilske šale u kojoj je pogrešno objavljeno da je uginuo. Vlada Svete Jelene tada je potvrdila da je i dalje živ i dobro.

Zbog njegove duboke starosti i kako bi se izbegao rizik od infekcije, autori studije uzeli su uzorke DNK brisom usne duplje, umesto vađenjem krvi. Istraživači su naveli da im je uzorkovanje pljuvačke onemogućilo primenu preciznijih tehnika sekvenciranja DNK.

ZDRAVLJE MITOHONDRIJA VAŽNO ZA DUGOVEČNOST?

Naučnici su uporedili Džonatanov DNK i epigenom sa istim pokazateljima kod znatno mlađih pripadnika njegove vrste sa atola Aldabra na Sejšelima i uočili izuzetne sličnosti. Pored toga, njegove mitohondrije, ćelijske strukture koje proizvode energiju, bile su u iznenađujuće dobrom stanju.

„Još ne znamo da li je to uobičajeno za ovu vrstu, ali jedan od naših narednih ciljeva jeste da analiziramo druge kornjače sa Aldabre i to utvrdimo“, rekao je glavni autor studije, doktor Stiven Klark, osnivač fondacije „Kale“ iz Nešvila, neprofitne organizacije posvećene produženju ljudskog životnog veka.

„Postoje podaci koji ukazuju na to da je zdravlje mitohondrija važno za dugovečnost. Takođe je pokazano da stogodišnjaci koji dožive 110 ili više godina imaju efikasnije mitohondrije, pa su naši rezultati dobijeni analizom Džonatana u skladu sa tim saznanjima“, naveo je Klark u imejlu.

Džonatanov genom pruža svojevrsnu mapu ćelijske otpornosti koja bi mogla da se iskoristi za razvoj terapija za ljude, dodao je Klark.

„Veoma smo zainteresovani za pronalaženje postojećih lekova za ljude koji poboljšavaju zdravlje mitohondrija i želimo da ih u narednih godinu ili dve uvedemo u klinička ispitivanja na ljudima.“

Potrebno je više uzoraka

Na osnovu analize samo jedne životinje nije moguće precizno utvrditi zbog čega je Džonatan toliko dugo živeo.

Potrebno je proučiti veći broj džinovskih kornjača i drugih dugovečnih vrsta kako bi se bolje razumeli genetski faktori koji utiču na dugovečnost, smatra Handan Melike Donertaš, vanredna profesorka i istraživačica genomike na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu u Turskoj, koja nije učestvovala u studiji.

„Upoređivanjem ovako izuzetnih jedinki sa drugima, ne samo među ljudima, poput stogodišnjaka, već i među drugim vrstama, možemo početi da otkrivamo šta ih čini posebnim. Napredak medicinske tehnologije mogao bi nam omogućiti da ta saznanja primenimo“, navela je ona u imejlu.

Džonatan je idealan predmet istraživanja genetskih promena koje bi mogle biti povezane sa dužim životom, zbog čega je nova studija značajna, rekao je Vinsent Dž. Linč, profesor na Odeljenju za biološke nauke Univerziteta u Bafalu u američkoj saveznoj državi Njujork.

Ipak, neke metode korišćene u studiji podložne su davanju lažno negativnih i lažno pozitivnih rezultata, upozorio je Linč, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Razvili smo računarske metode za utvrđivanje da li su mutacije adaptivne, korisne ili štetne“, napisao je on u imejlu. „Međutim, te metode su veoma osetljive na pretpostavke koje pravimo o načinu na koji se geni razvijaju. Model koji su koristili, iako je u širokoj upotrebi, počiva na nerealističnim pretpostavkama koje mogu dovesti do toga da se korisne mutacije proglase štetnim, a štetne korisnim.“