Žestoki sukobi mladih i policije blokirali Belgiju i Francusku, haos se širi na Španiju i Nemačku

ZAPAD Starog kontinenta uvučen je u opasan urbani rat koji preti da potpuno uruši socijalni mir.

Dok bukti nezaustavljiv talas nezadovoljstva podstaknut drastičnim rezovima u obrazovanju, galopirajućom inflacijom i padom životnog standarda, evropske prestonice i veliki industrijski centri suočavaju se sa scenama koje podsećaju na ratna poprišta. Ono što je počelo sredinom septembra kao lokalni revolt srednjoškolaca u siromašnim i marginalizovanim predgrađima Pariza, brzo se pretvorilo u opštenacionalni bunt pod sloganom „Zaključajmo sve“ (Bloquons tout). Ova iskra je, razornom silinom, preko noći prešla belgijsku granicu, paleći ulice Brisela, Šarlroa i Liježa. Sa više od 5.000 uhapšenih srednjoškolaca i studenata u Francuskoj, stotinama privedenih u Belgiji, te uličnim okršajima koji već kucaju na vrata Španije i Nemačke, svedoci smo istorijske, do sada neviđene mobilizacije „Generacije Z“. Koristeći šifrovane aplikacije i društvene mreže, ova digitalna omladina sa zastrašujućom preciznošću koordiniše svoje nasilne akcije pred kordonima policije pod punom opremom za razbijanje demonstracija.

Lijež i Brisel u haosu blokada 

Najdramatičnije slike uličnih sukoba stižu iz Liježa, nekadašnjeg industrijskog srca Valonije, gde su teške ekonomske okolnosti brzo pretvorile socijalno nezadovoljstvo u otvoreno nasilje. Suočene sa destruktivnim nasiljem koje danima ne jenjava, lokalne vlasti bile su prisiljene da povuku potez bez presedana u novijoj istoriji grada: socijalistički gradonačelnik Vili Demejer uveo je vanrednu meru kojom se na period od najmanje devet dana strogo zabranjuje javno okupljanje više od tri osobe na ulicama. Ovaj potez usledio je nakon što je zvanični državni sistem upozorenja Be-Alert (BE-Alert) uputio dramatičan apel lokalnim trgovcima: „Veliki nemiri su u toku. Zatvorite svoje radnje“. 

Sve je počelo masovnim izlaskom srednjoškolaca i studenata na gradske trgove, kao odgovor na rigorozne prosvetne reforme koje je usvojila administracija francuskog govornog područja. Nove mere predviđaju drastičan skok školarine – takozvani „minerval“ bi za većinu akademaca trebalo da se popne sa dosadašnjih 835 na bezmalo 1.200 evra godišnje. Ipak, opšti stav na uzavrelim ulicama jeste da je ovaj cenovni šok bio samo povod, odnosno kap koja je prelila čašu dugogodišnjeg nezadovoljstva. Omladinski bunt zapravo crpi snagu iz dubljih sistemskih problema: hronično pretrpanih učionica, najavljenog drastičnog smanjenja obrazovnog budžeta za čak 500 miliona evra do 2029. godine, ali i najave da će godišnje prevozne karte za mlade poskupeti sa simboličnih 12 na preko 380 evra. Spajanjem ovih rezova sa ukidanjem hiljada radnih mesta u školstvu, vlast je umesto socijalnog mira dobila eksploziju ulične gerile.

Prvobitni mirni protesti brzo su evoluirali u vatreni ulični metež. Saobraćajna i gradska čvorišta oko moderne železničke stanice Lijež-Gijmen i Trga Sen Lamber pretvorila su se u glavna poprišta žestokih uličnih borbi i sukoba. Maskirani demonstranti podigli su improvizovane barikade, palili kontejnere i skutere, razbijali izloge tržnih centara i institucija poput instituta Sen Mišel, te snage bezbednosti zasipali kamenicama, staklenim flašama i opasnom pirotehnikom. Belgijska policija odgovorila je žestoko – kordoni pod punom opremom koristili su suzavac i teške vodene topove kako bi potisnuli gnevne mlade ljude iz gradskog jezgra.

Bilans nemira glasi: povređena su 43 policajca. Od početka meseca u ovom gradu je privedeno čak 194 ljudi, među kojima je čak 114 maloletnika. Lokalne bezbednosne službe i federalni ministar unutrašnjih poslova Bernar Kentan javno upozoravaju da su se u studentske redove infiltrirale ekstremne levičarske grupe bliske pokretu Antifa, optužujući ih za direktnu manipulaciju decom i ubacivanje „molotovljevih koktela“ na ulične barikade. Ovaj valonski plamen brzo dobija novo gorivo i u drugim delovima zemlje, pa se ozbiljne blokade i sukobi već beleže na ulicama Šarlroa i same prestonice Belgije – Brisela.

Pariz kao generator socijalnog bunta

Francuska prestonica već danima ne spava, a talas nezadovoljstva koji je zapalio Belgiju ovde je već prerastao u hroničnu paralizu sistema. Blokade su postavljene u oko 400 obrazovnih ustanova širom zemlje, dok su pariski trgovi Nacije i Bastilje pretvoreni u danonoćne bastione omladinskog otpora. Bes mladih Francuza više nije usmeren samo na jedan zakon ili reformu; reč je o dubokoj frustraciji zbog potpuno devastiranog školskog sistema. Đaci i studenti otvoreno ukazuju na hronični nedostatak profesora, trošne i nebezbedne školske zgrade, te nepodnošljive rasporede predavanja. Kao konačni pokretač ulične pobune nametnuo se državni internet-sistem za upis na fakultete „Parkursip“ (Parcoursup), koji je zbog svojih izrazito selektivnih i konfuznih algoritama hiljade maturanata ostavio bez ikakve ekonomske i obrazovne perspektive, izvodeći ih direktno na barikade.

Okršaji na ulicama Pariza, Marseja, Liona i Tuluza već liče na male ratne zone: prema zvaničnim podacima koje je izneo francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez, snage bezbednosti su do sada privele čak 6.629 demonstranata, pri čemu je zabeležen neverovatan podatak da su učesnici u blokadama u 87 do 90 procenata maloletnici. Ukupno je u žestokim sukobima povređeno 215 učenika i čak 761 policajac.

Tenzije su došle do tačke usijanja nakon jezivog incidenta u gradu Lensu, na severu zemlje, gde je tokom blokade ispred srednje škole jedan petnaestogodišnji učenik izgubio šaku usled eksplozije šok-bombe koju je upotrebila policija. Kako bi sprečili potpunu eskalaciju uličnih nemira premijer Sebastijen Lekornu i šef policije Loran Nunjez hitno su doneli odluku da se privremeno suspenduje upotreba ovih kontroverznih bombi u suzbijanju đačkih protesta. Međutim, obećanje Ministarstva prosvete, na čelu sa ministrom Eduarom Žefreom, o interventnom angažovanju 3.000 nastavnika na zameni u školama najugroženijih okruga i hitnim izmenama sistema upisa na fakultete , zajednica okupljena oko buntovničkog pokreta glatko je odbacila. Iz studentskih i đačkih udruženja stigla je kratka, beskompromisna depeša premijeru Lekornuu: „To su obične političke mrvice, blokade se nastavljaju do kraja“.

Nemiri se šire ka Španiji i Nemačkoj

Činjenica da se ovaj socijalni revolt ne zaustavlja na granicama Francuske i Belgije ozbiljno zabrinjava bezbednosne strukture širom Evropske unije. Ovo više nisu lokalizovani ulični protesti, već talas nezadovoljstva koji se munjevito koordiniše u digitalnom prostoru. Snimci autentičnih uličnih okršaja, koji se bez ikakve cenzure šire preko društvenih mreža TikTok i Instagram, poslužili su kao direktna inspiracija za hiljade mladih u Španiji i Nemačkoj. Oni su pokrenuli koordinisane akcije solidarnosti, pretvarajući zajednički gnev svojih vršnjaka u sopstveni bezbednosni izazov za domaće organe reda.

Na jugozapadu kontinenta, u Madridu i Barseloni, bes je prerastao u konkretnu blokadu. Španske studentske organizacije napravile su taktički pakt sa sve glasnijim stambenim pokretima koji traže zamrzavanje kirija. Zajedničkim snagama blokirali su ključne saobraćajnice španskih gradova. Njihova poruka je kratka i oštra: kriza troškova života oduzela im je pravo na pristojnu budućnost, a ekonomska perspektiva za omladinu na Pirinejskom poluostrvu više ne postoji. Španska nacionalna policija danima pokušava da preseče marševe stotina demonstranata koji blokadama sistematski prekidaju same centre ovih metropola.

Istovremeno, talas zabrinutosti je stigao i do Berlina. U nemačkim pograničnim gradovima na zapadu zemlje, poput Ahena, Kelna i Diseldorfa, ali i na samim ulicama savezne prestonice, radikalna levičarska omladinska udruženja izvela su hiljade ljudi na proteste. Oni javno upozoravaju saveznu vladu da socijalni mir u zapadnoj Evropi visi o tankom koncu. Nemački organi reda i policijske snage za sada beleže sporadične, ali oštre sukobe i hapšenja na ovim marševima. Primarni cilj nemačkih radikalnih srednjoškolaca i studenata nije samo puka simpatija prema vršnjacima iz Pariza i Liježa, već otvaranje unutrašnjeg fronta protiv kapitalističkog sistema i sve veće klasne i socijalne nejednakosti koja pritiska i domaću omladinu.

Evropa na istorijskoj prekretnici socijalnog bunta

Sveobuhvatni haos koji je zahvatio srce Starog kontinenta donosi jasan zaključak: ove eksplozivne demonstracije prevazilaze okvire lokalnog nezadovoljstva školskim reformama i skupim školarinama. Na evropskim ulicama danas svedočimo dubokom, akumuliranom gnevu čitave jedne generacije, „Generacije Z“, koja se oseća potpuno ekonomski marginalizovanom i socijalno odbačenom. Spoj ovog radikalnog omladinskog bunta sa tradicionalnim sindikalnim štrajkovima protiv oštrih mera štednje u Parizu i Briselu stvorio je opasnu sinergiju koja do temelja testira stabilnost i legitimitet vodećih evropskih vlada.

Dok uplašeni političari iz svojih zabarikadiranih kabineta pokušavaju da gase socijalni požar kozmetičkim ekonomskim obećanjima i hitnim paketima pomoći, uzavrela ulica šalje jasnu poruku – povlačenja nema. Zapadni deo Evrope nezaustavljivo klizi u duboku i dugotrajnu fazu političke i bezbednosne nestabilnosti. Postaje potpuno očigledno da policijski pendreci, šok-bombe i suzavac ne mogu da reše strukturalne probleme, niti da nadomeste decenijski nedostatak sistemskih rešenja za socijalne nepravde koje su konačno došle na naplatu.

BONUS VIDEO: 
Protesti đaka u Parizu: Traže više profesora i bolje škole

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije