Danas su Miholjske zadušnice

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice, praznik posvećen sećanju na preminule. Ovaj dan uvek pada u subotu uoči Miholjdana, a vernici danas obilaze grobove najmilijih, pale sveće i mole se za pokoj njihovih duša.

Zadušnice su dani posvećeni molitvama za umrle, a u crkvenom kalendaru postoje četiri takva dana koja se obeležavaju uvek subotom. Danas, na Miholjske zadušnice, običaj nalaže da se sećamo onih koji više nisu sa nama i da im pokažemo da nisu zaboravljeni.

Prema tradiciji, na groblje se danas obavezno iznosi kuvano žito, crno vino i sveće.

Kuvano žito predstavlja simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti carstva nebeskog. Crno vino, kojim se žito preliva, simbolizuje Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove i svetlosti koja treba da obasja duše preminulih.

Običaji na groblju i u crkvi

Kada se dođe na groblje, pale se sveće za pokoj duše. Običaj je da se upali po jedna sveća za svakog preminulog, a grobovi se sređuju i kade tamjanom. Sveštenici u crkvama danas služe parastose i pomene, pa ukoliko niste u mogućnosti da odete na groblje jer su vaši najmiliji sahranjeni daleko, običaj je da se ode u najbližu crkvu.

Tamo se daje žito na osvećenje, pale se sveće i čitaju molitve za upokojene. Veruje se da je molitva u crkvi ili na groblju ono što dušama umrlih najviše znači.

Foto: Depositphotos/ AndrewLozovy

Crkva uči da se hrana ne iznosi zato što je pokojnicima ona fizički potrebna (jer su duše bestelesne i ne jedu). Prava svrha iznošenja hrane je milostinja. Hrana se iznosi da bi se podelila sa siromašnima, prolaznicima i onima koji nemaju, kako bi se oni nahranili i u znak zahvalnosti rekli: “Bog da mu dušu prosti” ili “Za pokoj duše”. Veruje se da to dobro delo direktno pomaže duši preminulog.

Običaj je da se hrana podeli i sa rodbinom i prijateljima koji su došli na groblje da odaju počast. Svi uzimaju po zalogaj za pokoj duše. Zato se hrana na groblju nikada ne odbija.

Pored žita i vina, narodni je običaj da se iznese pogača (krsni hleb), pita, kafa, kao i hrana koju je pokojnik najviše voleo za života. Količina hrane zavisi od običaja u različitim krajevima Srbije – u nekim delovima se iznose prave gozbe, dok se u drugim nosi samo simbolično (žito, vino i pecivo). Crkva uvek savetuje skromnost.

Ono što ostane ne bi trebalo da se baca. Poželjno je ostaviti deo na grobu za siromašne koji će kasnije proći, ili tu hranu podeliti onima kojima je potrebna.

Davanje milostinje

Jedan od najvažnijih običaja na Zadušnice jeste davanje milostinje. Hrana koja se iznosi na groblje ne nosi se da bi se preminuli “nahranili”, već da bi se podelila sa siromašnima i onima kojima je potrebna, uz reči: “Za pokoj duše”. Verovanje kaže da se na današnji dan prosjacima i siromašnima ne sme odbiti milostinja, jer je deljenje sa drugima i činjenje dobrih dela najbolji način da se ugodi dušama naših predaka.

Danas je dan za tišinu, sećanje i molitvu. Zato, upalite sveću i setite se onih koji su ostavili trag u vašem životu.

(Telegraf)

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije