Novi broj Nedeljnika je na kioscima: Strah od (još jednog) oktobra, kraj Deliblatske peščare i najhrabriji tekst | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas analiza o predizbornoj atmosferu u Srbiji, koju obeležavaju neizvesnost oko termina izbora, insistiranje na priči o „apatiji kod dela građana“, pokušaji da se studentska lista „istera na površinu“, strahovi od izbornog inžinjeringa…

U opreznoj paraleli sa prolećem 2000. godine, može se zaključiti kako se političke okolnosti naglo menjaju kako se izbori približavaju, dok vlast najavama izbora i pritiskom na studentsku listu pokušava da oblikuje teren koji joj odgovara.

„Vučić je već toliko puta najavljivao izbore, što otvoreno, što između redova, da se uvek, pa i sada ostavlja mogućnost da je ovo deo neke strategije, najčešće usmerene na isterivanje studentske liste na čistac. Jer, koliko god opozicionom delu javnosti deluje zbunjujuće predizborno vreme u kom se ne zna ko su kandidati glavne opozicione snage, sigurno je vlastima ta situacija još komplikovanija“, pišu Luka Lukić i Veljko Miladinović.

Može li ovog puta vlast da računa na propagandu i izborni inženjering, šta pokazuje nervoza na terenu, zašto SNS (još) nije uspeo da „izbuši“ studentsku listu, kako se 2000. od prividne apatije stiglo do preokreta,  mogu li SPS i manjine da budu faktor  – celu analizu pročitajte u novom broju Nedeljnika.

PATRIOTSKA BORBA PROTIV GENITIVA

Nizom istorijskih, političkih i kulturnih paralela, Zoran Panović analizira savremenu Srbiju, od odnosa Vučića prema opoziciji, studentskoj listi i političkim partnerima do pokušaja vlasti da kroz pitanje nacionalnog identiteta oblikuje društveni prostor. Poredeći Guču i Vis, Orbana, sudbinu Demokratske stranke, položaj opozicije, Jugoslaviju, Crnu Goru i ideju „srpskog sveta“, ukazuje na protivrečnosti i apsurde aktuelne politike.

„Danas opcije koje se percipiraju kao studenti i konvencionalna opozicija ne mogu da naprave ni instant koaliciju kao DOS. Ili kao ‘Zajedno’. I DOS i ‘Zajedno’ jesu bile takozvane histerične koalicije (liderske sujete, trvenja i nagon ka razlazu), ali kao instant koalicije bile su uspešne“, piše Zoran Panović.

KRAJ DELIBLATSKE PEŠČARE KAKVU SMO ZNALI

Novi broj donosi i priču o posledicama velikih požara koji su ovog leta zahvatili Deliblatsku peščaru, propitujući reakciju države, odluku da se pomoć iz inostranstva zatraži tek nakon višenedeljnog širenja požara i spremnost institucija za obnovu ovog zaštićenog područja. Kroz razgovore sa stručnjacima analizira se šteta po šumske i stepske ekosisteme, životinjski svet, kao i rizici od erozije.

„Ukoliko bismo pokušali da vratimo stanje u pređašnje, to je automatski vraćanje nivoa rizika za ponovni požar. Obnova tog područja bi trebalo, u stvari, da osmisli neku novu Deliblatsku peščaru sa drugom strukturom vegetacije, drugačijim ekosistemom, drugačijim rasporedom te vegetacije. Ekosistemi će na tom području verovatno mnogo više ličiti na stepsko-šumsku vegetaciju“, rekao je Vladimir Đurđević u razgovoru sa Milanom Milošević.

BORBA ZA MEDITERAN I HEGEMONIJU

U novom Nedeljniku Željko Pantelić razmatra sve dublje rivalstvo Turske i Izraela, navodeći da ono proizlazi iz sukoba njihovih geopolitičkih ambicija u Siriji, istočnom Mediteranu, na Kavkazu, Bliskom istoku i u Afričkom rogu. Posebnu pažnju posvećuje nastojanju Ankare da se nametne kao regionalna sila kroz jačanje pomorske moći, kontrolu ključnih pomorskih i energetskih pravaca i savezništva sa drugim državama.

„Transformacija Turske u pomorsku silu, zajedno sa stavljanjem režima u Siriji pod svoju kontrolu, fatalno je uticala na pogoršanje odnosa sa Izraelom. U Jerusalimu su zabrinuti zbog sve većeg jaza između turske i izraelske pomorske snage. Turci već imaju 14 podmornica, 17 fregata i na desetine drugih vojnih brodova, dok je izraelska mornarica svedena na šest podmornica i daleko manju flotu od turske“, piše Željko Pantelić.

VELIKI LOV NA LANSERE RAKETA

Aleksandar Radić piše o stanju ukrajinske protivvazdušne odbrane, pri čemu tvrdi da je nedostatak raketa za sisteme Patriot primorao Ukrajinu da se sve više oslanja na ofanzivne akcije protiv ruskih lansera i nosača raketa. Posebno razmatra ruske kapacitete za lansiranje krstarećih raketa „Kalibar“, uključujući fregate, korvete i podmornice Crnomorske flote, kao i gubitke i oštećenja koja su ukrajinske snage nanele tim jedinicama.

„Rusi rade žestoko po dubini. Prave sve veći broj dronova porodice Geran, sada modela ‘5’ sa mlaznim motorom koji lete brzinom od 450 do 600 km/h. Početni Geran-2 krstario je brzinom od 180 do 195 km/h i zato je ako se na vreme otkrije bio relativno laka meta za protivavionska cevna oruđa malog kalibra i avijaciju koja ponekad troši preskupe rakete vazduh–vazduh, ali mora se braniti otadžbina“, piše Aleksandar Radić.

„Moj dosije nije tvoj dosije“

Kroz sopstveni strah od povratka bolesti, Pavle Zelić piše o tome kako iskustvo raka menja odnos prema medicini, nauci i nadi. Ukazuje da je personalizovana mRNK terapija protiv melanoma prvi put ostvarila pozitivan rezultat u kliničkoj studiji treće faze. Istovremeno, Zelić upozorava da još nema dovoljno podataka za velike zaključke i da se ne radi o „vakcini protiv raka“ u klasičnom smislu, već o terapiji prilagođenoj mutacijama konkretnog tumora.

„Kod raka, pojam ‘izlečen’ nije baš filmski trenutak u kojem vam lekar kaže da je sve gotovo, muzika krene, odjavna špica sa ‘i živeo je srećno’…  Mnogo češće je to proces tokom kojeg polako učite da verujete da se bolest možda zaista završila, uz neprijatnu spoznaju da vam apsolutnu garanciju niko neće potpisati“, piše Pavle Zelić.

SUDAR GENeRALA ISTE VOJSKE

Kroz priču o francuskim generalima Šarlu de Golu i Raulu Salanu, Milan St. Prtotić prikazuje kako su ih različita shvatanja države, nacije i budućnosti Francuske dovela na suprotne strane. Protić prati njihovw karijere, od zajedničkog služenja u francuskoj vojsci, preko De Golovog uspona na čelo države i Salanovog protivljenja nezavisnosti Alžira, do njihovog konačnog sukoba.

„Kod De Gola bilo je nečeg od nacionalnog mesijanstva. Duboko je verovao u svoju ulogu spasitelja nacije – onog kome je proviđenje dodelilo sudbinu istorijskog vođe u istorijskom dobu. De Golov kult su stvarali drugi, ali ga je stvarao i on. Potezi su mu bili odlučni, ali i teatralni. Dvaput je napuštao državno kormilo svojom voljom. Nikad nije bio poražen, mada je referendum o lokalnoj decentralizaciji 1969. doživeo kao izglasavanje nepoverenja njemu lično“, piše Milan St. Protić.

INTELIGENCIJA JE TIPIČNA SOCIJALISTIČKA IZMIŠLJOTINA

U pismu Draži Petroviću, povodom njegovog upozorenja na lektorske greške, Ante Tomić na duhovit način prepričava vlastite novinarske i književne propuste, od pogrešnog imena Bohumila Hrabala do „svibanjskih oraha“, i kroz njih govori o ljudskoj nemarnosti i važnosti dobrog lektora. Tomić zatim povlači paralelu sa današnjim stanjem u novinarstvu, u kojem su lektorske službe oslabljene, a nepismenost i loši prevodi sve prisutniji.

„Da danas netko ponovno napravi rubriku Greatest shits, materijala bi se vjerojatno našlo i više jer su u međuvremenu lektorske službe oslabljene, negdje i sasvim ugašene, a sve nepismeniji dolaze u novine. ‘Kolega je poslao pet hiljada slova u rinfuzi’, uzdahne ponekad Ivica Ivanišević mučno se probijajući kroz rukopise mlađih autora“, piše Ante Tomić.

VUKA NIKADA NEĆETE VIDETI U CIRKUSU

Analizirajući dokumentarac „The Wolf in Winter“ o Novaku Đokoviću, Mihailo Ilić se fokusira na njegovu mentalnu snagu,  takmičarski duh i unutrašnje kontradikcije koje su, prema njegovom tumačenju, deo šampionske ličnosti. Kroz Đokovićev odnos prema uspehu, odrastanju i odnosu prema kritikama, Ilić naglašava da ga ne treba posmatrati ni kao sveca ni kao „propalog tenisera“, već kao složenu i ljudsku ličnost.

„Ko je gledao dokumentarac o Majklu Džordanu može da primeti da je ovaj košarkaš u mnogo čemu psihološki sličan Novaku – ta surova kompetitivnost, neverovatna želja da se pobedi i želja da se bude bolji, način na koji se hrani negativnom energijom i kritikama, kod obojice su veoma slični. Ipak, čak je Majkl voleo da se provodi, da popije koju čašu ili da se kocka. Kod Novaka nema takvih luksuza“, piše Mihailo Ilić.

DA LI TE AI „ZAISTA ČUJE“?

Vladimir Borovnica razmatra sve rašireniju upotrebu veštačke inteligencije kao svojevrsnog terapeuta, analizirajući njene pravne i etičke dileme, i posebno pitanje može li odnos sa AI da zameni ključni terapijski odnos između čoveka i psihoterapeuta.

„Paradoksalno, AI najviše može da pomogne onima koji nemaju mnogo relacionih problema, upravo onima koji bi se najlakše obratili za pomoć čoveku psihoterapeutu. Sa druge strane, najteže će pomoći onima čiji su problemi pretežno relacioni, upravo onima koji će se najpre obratiti AI, a ne osobi“, piše Vladimir Borovnica.

„drastičnijem prikazu ubistva nisam svedočio“

Polazeći od scene iz Sofoklovog „Kralja Edipa“, Goran Marković otvora razmišljanje o smrti Jana Šejne Starijeg i odnosu moći generala i njegove mlade partnerke Evženije. Povlačeći paralelu između Edipovog sukoba sa Lajem i političkog položaja Šejne u Čehoslovačkoj, zamišlja kako bi se njihov susret mogao pretvoriti u savremenu priču o mladiću koji, nakon sukoba sa moćnim generalom, postaje politički zatvorenik, a potom sam dolazi blizu centra moći.

„Mladić, koji se, recimo, zove Rudolf Ružička, hrabar je ali neobavešten, nokautira šofera i išamara generala. Odmah ga hapse i on postaje politički zatvorenik. Ali, pošto Novotni zbog svog blesavog generala zglajzne i na njegovo mesto dođe prvo Dubček, pa zatim i Rudolfov najbolji drug Vaclav Havel, Rudolf odjednom postaje ono što je bio čovek kojeg je išamarao – šef kontraobaveštajne službe Republike Češke“, piše Goran Marković.

NI DVA MILIONA NIJE DOVOLJNO

U novom broju Nedeljnika možete čitati o dosadašnjem uspehu akcije Nedeljnika i Velikih priča o izboru 100 najboljih romana. Predstavljeni su i članovi žirija i njihovi izbori, pri čemu se ističu različiti književni ukusi, nova otkrića i polemike, kao i dela koja se ređe pojavljuju na dosadašnjim listama. Tekst najavljuje i narednu fazu akcije, u kojoj će pretplatnici Velikih priča moći da prave sopstvene liste i porede ih sa izborima žirija.

„Svaki deseti čovek koji se sporazumeva na ovom, odnosno nekom od sličnih ili istih jezika sa ovih prostora. Među tim učesnicima ste vi: redovni čitaoci Velikih priča, ili možda oni koji su tek sada čuli za nas i još otkrivaju čega sve ima na toj platformi, svi vi koji ste od najveće kulturne akcije u (inače dosta turobnoj) 2026. godini napravili mali ritual i proširili glas o njoj i o dobrim romanima“, piše Nedeljnik.

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju  redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.